Na samom kraju šeste nedelje velikog Vaskršnjeg posta, pravoslavni vernici proslavljaju i svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.
Ovaj praznik naziva se Cveti i uvek pada u nedelju.
Naziv „Cveti“ praznik je dobio po cvetnoj grančici palme, koju je Isus Hrist nosio u ruci prilikom ovog svečanog događaja.
Iako spada u velike praznike, pa se podrazumeva da se na ovaj dan ne obavljaju veliki poslovi, vekovima postoji verovanje da bi baš na Cveti trebalo zasaditi lan i kupus, jer će tako rod ovih biljaka biti bolji.
Kada je reč o radovima, ovaj praznik je izuzetak, jer baš na ovaj dan se pojavljuje pun Mesec, kada, prema verovanju, um i veštine ljudi postaju daleko moćniji nego inače.
Zbog toga bi na Cveti trebalo započeti neke poslove i doneti odluke.
Čitava Cvetna nedelja posvećena je prirodi, pa su ranije ljudi od ponedeljka do nedelje kitili jedni druge koprivom i vrbom.
Vrba, osim kao simbol velikog praznika Lazareve subote, koristi se kako bi deca bila zdravija, ali i da bi u porodice stizalo još prinova.
Što se tiče koprive, nju se porodilje na Cveti stavljale pod jastuk, da bi „ožarila“ i tako oterala ženske demone i sačuvala bebe.
Cveti su pokretan hrišćanski praznik. Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa.
Ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.
Obeležava se u svim hrišćanskim zemljama, sa neznatnom razlikom u običajima.
Jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge.
Budući da je zbog hladnog klimata u svim evropskim zemljama (izuzev Španije i Malte) rast palme nemoguć, narod na ovaj dan u crkvu nosi šimšir, tisu, grančice vrbe i masline.
