Takmičarski program u sklopu 41. Borinih pozorišnih dana u Vranju nastaviće se u nedelju 24. oktobra predstavom Ana Karenjina Novosadskog pozorišta, po delu Lava Nikolajevića Tolstoja, a u režiji i dramatizaciji Dejana Projkovskog.
"U ljubavi nema više i manje. Ana je poštena, Ana je dobra majka, dobra supruga. Ana je zaljubljena, ali ne u svog muža.
Ana najviše voli dve stvari i za njih daje život – za ljubavnika i sina. Ana zna da jedno isključuje drugo...
Voz je krenuo iz Sankt Peterburga i sve većom brzinom juri ka stanici. Ana Karenjina je ženski Hamlet", kaže se u najavi predstave.
Kada izgovorimo njeno ime, pomislimo na voz i na samoubistvo, što znači da je njen ožiljak bio toliko dubok i snažan da nije uspela da živi sa njim.
"Sve srećne porodice nalik su jedna drugoj, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.
Ožiljak je nešto što nam život nanosi ako uistinu živimo, od čega se ne možemo zaštititi, a i besmisleno je truditi se da nastanak ožiljka izbegnemo.
Ožiljak je trag na čoveku. Psihički, odnosno nevidljivi ožiljci su oni kakve sa sobom nosi svaki čovek usled teške traume koju je doživeo.
Jedna od takvih trauma jeste upravo razvod – suočavanje sa činjenicom da se rastajete od voljene osobe, da više niste voljeni, da su vas
izdali, da ste napušteni, prevareni... Iako su ti ožiljci nevidljivi, tu su sa nama...
Uvek nas prate i ostavljaju izrazit trag u našim životima", kaže se u pratećem tekstu kataloga Borinih pozorišnih dana.
U komadu igraju Timea Filep (Ana Karenjina), Atila Nemet (Aleksej Karenjin), Arpad Mesaroš (Aleksej Vronski), Zoltan Širmer (Stepan Oblonski), Judit Laslo (Darja Doli Oblonska) i dr.
Koreograf je Olga Panga, muziku je radio Goran Trajkovski, a scenografiju Valentin Svetozarev.
Za kostime je bila zadužena Marija Pupučevska.
Predstava sa jednom pauzom traje tri sata i petnaest minuta.
O reditelju
Dejan Projkovski je makedonski reditelj. Rođen je 1979. godine u Bitolju. Pozorišnu režiju je diplomirao i magistrirao na Nacionalnoj akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost Kr. Safarov u Sofiji. Radi kao vanredni profesor pozorišne režije i glume na Univerzitetu za audiovizuelnu umetnost ESRA Pariz - Skoplje - Njujork. Ostvario je niz zapaženih režija u Makedoniji i zemljama regiona. Jedno vreme obavljao je funkciju direktora Makedonskognarodnog teatra.
"Imao sam mogućnost da se nekoliko godina unazad susrećem sa velikom literaturom. Režirao sam Braću Karamazove, Anu Karenjinu, Kockara... U kratkom periodu radio sam predstave po adaptacijama kultnih romana, tako da znam koliki je izazov, ali i koliko je to težak posao. S obzirom na to da radim sam dramatizacije, uvek razgovaram sa glumcima i ne postoji drugačiji i bolji način kad se na scenu postavljaju tako veliki romani. Svi zajedno treba da proživimo taj materijal, svaku rečenicu, detalj, metaforu… Jedan od zadataka je da do kraja karijere uradim što više Šekspirovih komada. Do sada mi dobro ide. Režirao sam Romea i Juliju, Hamleta, Otela, Mnogo vike ni oko čega, Buru. Dostojevski je taj svet koji me fascinira, on je kao neki rendgen, skener ljudske duše. Interesantan mi je i Ivo Andrić i mogućnost da njegova dela prevedem na scenski jezik. Naravno, Faust je jedan od velikih izazova koje imam u glavi. Delo Majstor i Margarita je na listi sledećih predstava.“
Novosadsko pozorište nastalo je 1974. godine i važi za jedno od najrelevantnijih pozorišnih adresa u Srbiji i regionu, što dokazuju brojne nagrade koje Novosadsko pozorište godinama unazad osvaja na brojnim nacionalnim i međunarodnim pozorišnim festivalima – od Sterijinog pozorja, Bitefa, festivala širom bivše Jugoslavije.
Među njihovim najnovijim su predstave Seljačka opera, Nosorog, Mefisto, te Demokratija u koprodukciji sa Beogradskim dramskim pozorištem.
Novosadsko pozorište ima snažnu međuregionalnu saradnju sa susednim državama na stručnom nivou upravo kroz festivale i razmene.
Predstave igra na mađarskom jeziku, uvek sa simultanim prevodom na srpski i doprinosi očuvanju i negovanju kulturnog identiteta Mađara u Vojvodini.
Apsolutni pobednik
Predstava Ana Karenjina Novosadskog pozorišta/Újvidéki Színház ostvarila je apsolutnu dominaciju na jubilarnom 70. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine u aprilažu ove godine. Ujvidekijeva predstava je uvrštena u selekciju, pored još šest predstava vojvođanskih pozorišta, a o nagradama je odlučivao žiri u sastavu rediteljke i književnice Vide Ognjenović, scenografa i kostimografa Miodraga Tabačkog i glumca i profesora Predraga Momčilovića. Ana Karenjina proglašena je za najbolju predstavu u celini, nagradu za najbolju režiju dobio je je reditelj Dejan Projkovski, Timea Filep i Arpad Mesaroš, tumači Ane Karenjine i Vronskog, poneli su odlikovanja za najbolju žensku i mušku ulogu, Valentin Svetozarev za scenografiju, Marija Papaučevska za kostime, dok je specijalnu nagradu za scenski pokret ponela Olga Panga.
Takmičarski program Borinih pozorišnih dana trebalo je da počne u petak uveče, ali je predstava Nečista krv Narodnog pozorišta u Beogradu odložena zbog bolesti člana ansambla.
U subotu uveče odigrana je predstava Pučina beogradskog JDP-a, koju je po tekstu Branislava Nušića režirao Egon Savin.
Posle Ane Karenjina Novosadskog pozorišta u takmičarskom programu uslediće u ponedlejak 25. oktobra Ivanovo samoubistvo Gradskog pozorišta Semberija u Bijeljini (četvoročasovna predstava uz tri pauze, rađena po motivima Čehova u režiji Davida Alića); komad 64 Tene Štivičić u režiji Alise Stojanović na programu je u utorak 26. oktobra u izvođenju ansambla beogradskog Ateljea 212; predstava Ako dugo gledaš u ponor Regionalnog pozorišta Novi Pazar, rađena po romanu Enesa Halilovića, a u režiji Zlatka Pakovića biće izvedena za kraj takmičarskog programa. Poslednjeg dana festivala 28. oktobra, u čast nagrađenih i van konkurencije, nastupiće ansambl Narodnog pozorišta u Prištini predstavom Placebo, po tekstu Aleksandra Jugovića, a u režiji Isidore Goncić.
Sve predstave počinju u 20 časova.
