Vranje - U jeku najveće borbe za zaštitu rečnih tokova i očuvanje životne sredine u selu Mačkatica nadomak Surdulice za kratko vreme se, kažu pojedini meštani, dogodio težak ekocid - tri kilometra reke Garvanice iz svog prirodnog korita premešteno je u cevi.
Da tragedija bude veća sve se dogodilo za mesec-dva na očigled meštana i prolaznika, koji i sada zatečeni ćute i gledaju kako se uništava ono što je priroda stvarala vekovima.
Samo u jednom ne treba grešiti dušu - sve što je urađeno, na žalost, urađeno je po zakonu, što znači da su u ovom zločinu najverovatnije saučesnici neki nadležni organi države Srbije.
To će reći da je vlasnik ove minihidroelektrane (MHE), uredno i na vreme pribavio sve potrebne papire, što je potvrđeno u lokalnoj samoupravi.
A, prema raspoloživim podacima vlasnik MHE Dukat kako se zvanično zove je privredno društvo „Moja stara vodenica“ DOO iz Ježevice kod Čačka, čiji je osnivač i direktor izvesni Veljko Stoiber.
Bojan Belić iz sela Lebet, koji je u medijima pokrenuo ovu priču, kaže da se ime Veljka Stoibera u opštinama Surdulica i Vladičin Han, kroz razne papire i na internetu, provlači od 2015. godine.
"Šta god i kako god nisu nam dobrodošli, jer šteta koja je naneta flori i fauni u dolini reke Garvanice košta neuporedivo više od 640 kilovata struje koliko proizvodi MHE", poručuje meštanin Bojan Belić.
On otvoreno traži podršku medija i zaštitara životne sredine i prirode i apeluje u prilog "radikalnijeg pristupa" u sprečavanju ove izgradnje.
Garvanica je bistra, kao suza čista rečica, poručuje.
Onda su tu došli ljudi i pored reke sagradili divlje saobraćajnice, uništavajući zeleno šumsko bogatstvo i narušavajući prirodnu ravnotežu.
"Pogledajte šta su uradili od ove šume.
Da je neko od meštana nešto ovako napravio za čas posla bi završio u zatvoru", jada se jedan meštanin ne želeći da se predstavi, iz straha od prisutnih moćnika.
A kada je posečena šuma i probijeni putevi stigle su mašine i njihovi opslužioci koji su mehanizacijom i motornim testerama u koritu reke za samo nekoliko sati napravili novu ekološku pustoš.
U dužini od oko tri kilometra posečen je kompletan zeleni omotač reke Garvanice, koji je predstavljao zaštitu za žednu šumsku divljač.
Uporedo su usledile nove nemile scene.
Filmskom brzinom u mahalu Dukat, u dolinu Garvanice, stigle su teške mašine, pa onda tone peska, džakova cementa i oko tri dužna kilometra ogromnih betonskih cevi.
Mahala Dukat i zelena dolina Garvanice, preko noći su se promenili.
Ceo kraj je spopala bela prašina od građevinskih radova koja stvara sumornu sliku naše stvarnosti.
U međuvremenu Garvanica je dospela u stihove nepoznatog narodnog pesnika.
"Garvanice reko mila, Srbija te sahranila, Sahranila zakopala i u gvožđe okovala,
Nema zore nema dana, bićeš večno zakopana".
Veliki zaljubljenik u prirodu, Vranjanac Aleksandar Saša Belić čiji su koreni iz sela Lebet podno Čemernika, i koji često na putu do dedovine prolazi kroz Dukat i Mačkaticu, ogorčen je na sve što se događa.
"Ništa mi nije jasno - na Staroj planini hiljade ljudi digli se na ustanak da bi zaštitili svoje reke i sredinu u kojoj žive.
I pobedili su sile mraka i zločina.
Ovde u Mačkatici ljudi ćute, gledaju pa očekujem uskoro i njihove aplauze", navodi ironično Belić.
On je ubeđen da sve ovo ne može tek tako da se završi.
"I mi ćemo se okupiti sa budacima, krampovima i aparatima za varenje.
Pozvaćemo da nam se pridruže svi ljude dobre volje.
Pozvaćemo i prijatelje sa Stare Planine, iz Loznice da dođu i da nas edukuju.
Tek ćemo se ćerati", poručuje Belić.
On kaže da je cela priča dobila ovakav karakter i ove razmere jer se svuda provlači ime bivšeg direktora Vlasinskih hidroelektrana iz Surdulice.
No, ne lezi vraže, ova priča ima dva nova i vrlo bitna detalja.
Prvi, da su ukupnoj situaciji navodno kumovale neke porodice iz Mačkatice koje su prodale zemlju novim investitorima i kod njih se zaposlili, pa im svakako nije interes da se situacija talasa.
I zbog čega su izvršili pritisak na celo selo u smislu da "to tako treba".
Deluje da ovo nije kraj priče u vezi sa Garvanicom.
GARVANICA
Garvanica je reka u jugoistočnoj Srbiji koja nastaje od izvora Bela voda i Popov kladenac ispod samih vrhova Čemernika (V. Čemernik, 1.638 m i Kula 1.622 m) i vodotokova koji daju Troskački i Dokanov potok. Posle osam kilometara toka uliva se u reku Mutnicu (Golema reka) na nekoliko kilometara ispred varošice Džep, dajući sa njom Džepsku reku. Brza planinska reka bogata je pastrmkom i potočnom mrenom. Na levim obroncima razvođa Garvanice su naselja Mačkatica i Manjak, a na desnim zaselak Dikave. Dolina Garvanice je obrasla bukvom, a u donjem toku ima i hrasta. Između dva rata na njoj je bilo puno vodenica. Reka je dobila ime po garavoj vodi nastaloj od drvenog uglja koji se pravio u brojnim "žežnicama" duž obale, a koji se koristio za rad vignjeva i samokova u kojima se topila i prerađivala gvozdena ruda. U turskom popisu vranjskog kadiluka, 1570. godine, stoje dva vignja i jedan samokov na njenoj obali kod Mačkatice, a bilo je „žežnica“ i vignjeva i blizu Troskača, na njenom izvorišnom delu, dok je najveći samokov u kraju bio nedaleko od Mutnice na uviru Lebetske reke u nju. Kada je samokov radio na sat hoda od njega se tresla zemlja - stoji u nekim zapisima. Samokov je prestao da radi dve godine nakon oslobođenja od Turaka 1880. godine. Na sastavu Garvanice i Mutnice postoji uzvišenje na kome je očuvan kružni zid od kamena visine oko jednog metra. Pretpostavlja se da je tu bilo utvrđenje odakle se štitio saobraćaj u tursko vreme dolinama ovih reka. Blizu utvrđenja je mesto koje se zove Manastir, na kome su ostaci temelja nekog hrama površine pet puta šest metara. Smatra se da je tu bio stari srpski manastir, jer su se stanovnici naselja Manjak ranije tu okupljali na dan svetog Jovana.
