Promocija izdanja Narodna muzika Vranja, koju su organizovali Muzikološki instit SANU i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, održana je u Etnografskom muzeju u Beogradu.
Reč je o drugom izdanju u okviru edicije Zvučna riznica Muzikološkog instituta SANU, odnosno svojevrsnoj monografija koju prati muzički CD s odabranim fono-arhivskim snimcima, nastalim prilikom terenskih istraživanja dr Radmile Petrović sedamdesetih godina 20. veka.
Monografija objašnjava narodnu muziku Vranja i problematizuje istorijske snimke vranjske gradske pesme, u kontekstu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Moderator promocije Danijela Filipović, viši kustos i kordinator Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, istakla je da je vranjska gradska pesma 2012. godine, na predlog grada Vranja, bila među prvim elementima upisanim u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Reči zahvalnosti što se promocija održava u zdanju Etnološkog muzeja i pred mnogobrojnom publikom izrekla je naučni savetnik dr Katarina Tomašević, direktorka Muzikološkog instituta SANU.
Ona je pozdravila predstavnike Zavičajnog udruženja Vranjanaca u Beogradu, svoje koleginice, kao i prijatelja Muzikološkog instituta Branimira Stošića, koji godinama unazad, "lepotom i čistotom svoje interpretacije vranjske gradske pesme neposredno doprinosi njihovim naučnim istraživanjima".
Istakla je da je vranjska gradska pesma dospela na reprezentativnu nacionalnu listu između ostalog zahvaljujući stručnom i kompetentnom obrazloženju koje je napisala dopisni član SANU dr Jelena Jovanović.
"Mnogobrojni etnomuzikolozi bili su privučeni lepotom vranjske gradske pesme, ali i naši muzikolozi, jer je ta izuzetna forma, kao jedna endemska vrsta, nadahnula i kompozitore umetničke muzike na mnogo načina.
Između ostalih, možda i ponajviše osnivača Muzikološkog instituta Petra Konjovića", istakla je dr Tomašević.
Ona je dodala da je 1947. započeo dugačak i veoma plodan put u radu zvučnog arhiva instituta, koji danas raspolaže izvanrednim kolekcijama.
Ona je istakla da se vizijom njene prethodnice dr Danice Petrović započelo intenzivnije sa digitalizacijom tog zvučnog arhiva i na taj način najavila predstavljanje opusa dva iz bogate muzičke riznice.
Recenzent izdanja Narodna muzika Vranja dr Danka Lajić Mihajlović, naučni saradnik u Muzikološkom institutu SANU istakla je kako je edicija osmišljenjena sa namerom da traje.
A, da bi trajala, opredelili su se još kod prvog izdanja za to da kompakt-disk bude medij čuvanja, jer je najprijemčiviji za slušaoce, za nacionaloni auditorijum.
Cilj je bio da sadržaj bude široko dostupan i međunarodnoj javnosti, tako da su izdanja kompletno dvojezična (srpski, engleski).
Ona je naglasila da je veoma važno da ovo izdanje nije samo izdanje zvučne građe, već i monografska publikacija koja u sebi sadrži značajnu studiju autora dr Marija Dumnić Vilotijević, koja je tu građu proučavala i koja je veliki znalac srpske gradske muzike.
U samom sadržaju veoma značajan deo čine tekstovi pesama pošto je ideja bila da ovakva izdanja ne budu samo građa koja je dostupna u širem smislu za istraživanja, već i jedan od osnovnih načina u očuvanju muzičkog nasleđa.
Tekstovi su izuzetno značajni novoj generaciji mladih pevača koji uče da pevaju vranjske gradske pesme, kojima nije blizak jezik sa mnogo arhaizama, turcizama.
Takođe, to je korisno i etnomuzikolozima kojima je jednostavnije da se bave proučavanjem ovih tekstova ako ih imaju zapisane, jer se u pevanoj formi te reči teže razumeju, rekla je dr Lajić Mihajlović.
Ona je istakla da je za vranjsku gradsku pesmu značajno da se čuju snimci sa terena, koji su najbliži izvornom pevanju, jer takav način pevanja, pogotovo u situacijama bez instrumentalne pratnje najbliže odslikava etos pesme.
A, muzika Vranja je u proteklom periodu bila izuzetan primer uticaja medija na njen opstanak, na njeno popularizovanje naročito u drugoj polovini 20. veka.
Neke pesme su doživele i određene prerade, pošto su ih sami mediji preoblikovali, uticali na njihove aranžmane, pa i na samu melodiku.
U svom daljem izlaganju dr Danka Lajić Mihajlović je naglasila da ono što je najvažnije kod vranjske pesme jeste atmosfera, ističući pritom da zna koliko je muzika važna Vranjancima.
„Kod Vranjanaca je sve mnogo više protkano muzikom koja je deo njihovog identiteta i čestitam Udruženju na organizaciji takvih događaja, jer nisu neka vrsta komercijalno-kulturnih događaja, nego zaista kulturni događaji koji su posvećeni očuvanju identiteta Vranjanaca“, istakla je na kraju i poželela Vranjancima da uživaju uz pesme na disku, koji će ih sigurno na to podstaći.
Prof. dr Dragan Mikić, predsednik yavičajnog udruženja Vranjanaca Žuto cveće, na početku obraćanja osvrnuo se na Vranje, kazavši da zavičaj ima "svoju dušu i srce, svoju muziku, pesme i igre, svoje životne radosti i tugu".
Rekao je Vranjanci "kroz igru i pesmu svog zavičaja, sevdahom i merakom kriju dušu jednog naroda, njegov ponos i prkos, njegovu snagu i veličinu“ i dodao „kad oni odluče, svejedno iz kojih razloga, da odu iz svog rodnog grada, dolazeći u novu sredinu sa sobom donose i svoj deo Vranja".
"I tog dela Vranja oni se nikad neće osloboditi jer to ne mogu, a niti žele.
Taj deo koji je ostao da živi u njima ovde u Beogradu Vranjance je okupljao, spontano i institucionalno.
Oni su 1921. formirali Kulturno-privredno udruženje Vranjanaca u Beogradu, koje je tokom Drugog svetskog rata zastalo sa radom, ali je 1972. formiran Klub Vranjanaca u Beogradu koji danas funkcioniše pod nazivom Zavičajno udruženje Vranjanaca Žuto cveće.
Tradicionalni godišnji susreti i zabave članova Udruženja, Vranjanaca, prijatelja Vranja i ljubitelja vranjske muzike i tradicije postale su i do danas su atrakcija prestonice.
Dani Vranja u Beogradu svojevremeno su trajali i po par nedelja, a Vranjske zabave u pojedinim danima okupljale su i preko 1000 gostiju, najčešće u poznatom beogradskom hotelu Jugoslavija, ali i drugim elitnim restoranima.
U bleh muzici, magičnim zvucima trube, u pesmama punim sevdaha, meraka i derta, u igrama iz vranjskog kraja, u Mitketovim rečima i pesmama iz Koštane uživali su mnogi.
Pesma i igra su ono što nas Vranjance ocrtava za ceo život", poručio je Mikić.
Autorka i urednica izdanja Narodna muzika Vranja dr Marija Dumnić Vilotijević zahvalila se Danijeli Filipović i Centru za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, kao i Zavičajnom udruženju Vranjanaca u Beogradu, za iskazano interesovanje za to izdanje, sa nadom da će to biti početak dobre saradnje.
Kako je istakla, motivacija za njen rad leži u njenom višegodišnjem bavljenju gradskom narodnom muzikom.
Njeno istraživanje sadrži preko 10 sati muzičkog materijala, koje je na terenu početkom sedamdesetih godina 20. veka tonski zabeležila dr Radmila Petrović, etnomuzikolog bogatog naučnog opusa.
„Kompakt-disk Narodna muzika Vranja slušaocima će predstaviti kontraste lokalnog, obrednog i seoskog naspram orijentalnog, popularnog i gradskog muzičkog jezika, potom između sviranja srpskih i romskih muzičara, kao raskoš izraza ljubavnih lirskih pesama koje se vezuju za grad Vranje", rekla je Dumnić Vilotijević.
Ona je na kraju zahvalila svim ministarstvima koja su omogućili da se pojavi to izdanje, kao i Narodnom muzeju u Vranju i ranijem direktoru Saši Stamenkoviću, a i čitavom timu koji je učinio da njeno delo izgleda lepo i likovno-grafički i tonski.
I, kako je istakla, mnogo joj je pomogao interpretator vranjskih pesama Branimir Stošić Kace, ne samo za terensko istraživanje, već i za kontaktiranje potomaka do kojih je uspeo da dođe.
Posetioci su, u okviru promocije, imali priliku da čuju dve pesme sa kompakt diska – Stojanke, bela Vranjanke, u izvođenju Ljubinke Bulatović Bube, i Kiša pade više Donje Vranje, u izvođenju Dušana Mladenovića Špurka.
Promociju je svojim nastupom obogatio Branimir Stošić Kace, koji je otpevao pesme Kaži Suto, kaži dušo i Petlovi pojev i kazivao o tome kako su nastale i kakva je bila sudbina njihovih likova.
