Pre 30 godina, na današnji dan, Srpski pokret obnove (SPO) organizovao je prve masovne demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića, sa sloganom "Miting protiv petokrake", na Trgu Republike u Beogradu, a na njima su tada učestvovali i neki članovi opozicionih stranaka iz Vranja.
U podsećanju na taj dan, govoreći o tome pre tri godine za štampano izdanje nedeljnika "Vranjske", nekadašnji spoovac (a danas član Đilasovog SSP-a u Vranju) Nenad Stošić svedočio je da su autobusom skopskih registarskih tablica, oko 60 članova Srpskog pokreta obnove iz Vranja krenuli na beogradski miting opozicije organizovan "protiv uređivačke politike Radio televizije Srbije".
- To što smo išli autobusom skopskih registracija za nas je bila srećna okolnost, jer je policija zaustavljala autobuse sa registarskim tablicama gradova Srbije.
U Beogradu smo se pridružili Vuku Draškoviću u ulici Džordža Vašingtona - ispričao je Stošić koji je te 1991. bio potpredsednik Opštinskog odbora SPO u Vranju.
On je tada naveo da je "masa demonstranata probila kordon na Trgu Republike, a Vuk Drašković najpre govorio sa prostora kod spomenika knezu Mihajlu, a zatim sa balkona Narodnog pozorišta".
- Tada je policija napala mitingaše suzavcem i vodenim topovima, pa sam se sa demonstrantima našao kod tadašnje zgrade Skupštine Srbije.
U kasnim popodnevnim satima čuo da dolaze tenkovi tadašnje JNA - ispričao je Stošić.
On se sa članovima SPO-a iz Vranja ubrzo našao u autobusu koji ih je vratio u Vranje.
- Tu nas je čekalo privođenje u ondašnji Sekretarijat unutrašnjih poslova (SUP).
Mene i pokojnog Zorana Ilića Grešku, predsednika OO SPO, kao i druge članove stranke držali su u SUP-u od 8 ujutro do 20 sati uveče.
Tu su nas saslušavali pripadnici javne bezbednosti koji su bili korektni, za razliku od tadašnjeg načelnika DB u Vranju koji nas je vređao i pretio nam zatvorom.
Međutim, onda je stigla vest da su studenti u Beogradu probili kordon policije kod Brankovog mosta i tada su nas pustili - ispričao je Stošić.
Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković rekao je za NIN da Srbija ide ka članstvu u Evropskoj uniji, ali je sve više onih koji traže zaokret ka Rusiji i Kini.
- Današnja opozicija i ne liči na onu 90-tih.
Udaljena je od ljudi, njihovih nevolja i htenja, nepokretna, odveć razdrobljena, bez jasnog programa i cilja.
I gotovo svi su protiv onoga protiv čega, zbog državnih i nacionalnih potreba, ne bi smeli biti.
Protiv Briselskog sporazuma, mini šengena, razvojnog i strateškog povratka Amerike u Srbiju - rekao je Drašković trideset godina posle.
Protest 9. marta 1991. godine organizovan je u ime pobune protiv režima i uređivačke politike državne televizije koja je bila neobjektivna, puna optužbi i uvreda na račun opozicije i u službi propagande za tadašnji režim Slobodana Miloševića, zbog čega su je zvali "TV Bastilja".
Oko 100.000 demonstranata zahtevalo je smenu generalnog direktora Dušana Mitevića i četiri urednika RTS-a Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova.
Zabrana mitinga, jake snage policije, pokušaji da se građani rasteraju suzavcem, vodenim topovima, gumenim mecima, konjicom i silom, prebijanje demonstranata bili su način na koji se tadašnji režima Slobodana Miloševića za obračun s neistomišljenicima.
U sukobu demonstranata i policije bilo je povređeno više od 200 ljudi.
Poginuo je policajac Nedeljko Kosović.
Policija je pucala bojevom municijom i tada je ubijen 17-godišnji Branivoje Milinović.
Uhapšen je predsednik SPO Vuk Drašković i zabranjen je rad Televizije Studio B i Radija B92.
Kao odgovor na to 10. marta studenti su krenuli iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi i tako je počela „plišana revolucija“.
Posle nekoliko dana protesta zahtevi studenata su usvojeni, Vuk Drašković je pušten iz zatvora.
Ministar policije Radmilo Bogdanović je podneo ostavku.
Rukovodstvo RTV Beograd je bilo smenjeno, a Studio B i Radio B92 su nakon zabrane nastavili da rade.
