Kulturni rat obeležava borbu za prošlost, koja u stvari jeste oblik borbe za sadašnjost.
To je nešto gde se mi nalazimo na velikom ispitu, koji nam se zaklanja izvesnim parolama o neophodnosti da živimo bolje, kao da se neko tome protivi, ili o potrebi da nas na neki način bude više, kao da to neko ne bi želeo.
Naša današnja borba za Kosovo i Metohiju, unutar srpske države, nije samo borba za srpsku državnu ili nacionalnu egzistenciju, nego je prevashodno deo kulturnog rata koji se odvija pred našim očima i koji obeležava prošlost kao činjenicu aktuelnog iskustva.
To je nešto o čemu se treba voditi mnogo računa, jer drugi o tome vode računa - izjavio je treće večeri „Borine nedelje“ književnik Milo Lompar, govoreći o centralnoj temi manifestacije „Kulturni rat u svetu i kod nas“.
U odnosima sa Zapadnim svetom, dodao je, koji su umnogome bili određujući za nas u 20. veku, "mi smo podbacili".
- Podbacili smo u činjenici kulturnog iskustva.
Mi smo, jednostavno, zaboravili da pored kulture, kao ploda duhovnog kretanja pojedinca, kao velikog duhovnog rezultata unutar pesništva, slikarstva, arhitekture, gde naša kultura ima svetske rezultate, postoji nešto što se zove kulturna politika i nešto što se zove udeo kulture u kolektivnom samorazumevanju - kazao je Lompar.
Kada posmatramo sile u kulturnom ratu, ne možemo a da ne vidimo da se one, na neki način, pojavljuju u vezi sa jednim kulturnim tipom koji karakteriše naše vreme.
To je kulturni tip dominacije zapadne i američke materijalne i idejne sfere, koji nailazi na veoma snažan otpor onih kojima se nameće - kazao je Lompar.
Unutar tog otpora, dodao je kristališu se različite ideje.
- Naša sredina je, sama po sebi, u prošlosti obeležena jednim radikalnim neuspehom, neuspehom da se konceptuje jugoslovenska kultura, i sadržaj kulturnih zbivanja u jednoj državi koja je trajala od 1918. do 1991. godine u različitim oblicima, i jednim drugim neuspehom, koji karakteriše za nas mnogo bolnije pitanje odsustva kulturnog modela koji je određujući za Srbe – rekao je Lompar.
On je napomenuo da to pitanje „ima bolan sadržaj“.
- Mi živimo jedno međuvreme, međustanje u kojem se refleks svetske borbe između univerzalista i kulturalista pojavljuje u vrlo konkretnim sadržajima sprske kulturne i nacionalne egzistencije.
Ta egzistencija je prevashodno određena poraznim iskustvom dvadesetog veka kod nas.
Jugoslavija se pojavila kao jedan ideološki projekat, zasnovan na činjenici da južni Sloveni, po ugledu na Italijane, Nemce, treba da imaju jednu državu, ali u isto vreme ona nije imala jednu kulturnu ideju.
To je po mom mišljenju bio temelj njenog neuspeha – rekao je Lompar.
Sintagma kulturni rat, dodao je, potvrdila je svoju aktuelnost u prvoj deceniji 21. veka, „ali je ona obeležje sveta koji je nastao posle pada Berlinsklog zida“.
- Obeležje onog sveta koji se pojavljivao pred našim očima na kraju 20. veka.
Shvatanje u istoriji da je poslednje decenija dvadesetog veka, zapravo bila i prva decenija ovoga veka, imalo je svoje mesto, u smislu da se hronologija ne poklapa uvek sa prostiranjem običaja, shvatanja, verovanja, razumevanja pojava i prilika.
Pa se tako često smatralo da je 19. vek počeo Francuskom buržoaskom revolucijom 1789, usponom građanstva i trijumfom građanskog sveta, a da se završio 1914, izbijanjem Prvog svetskog rata.
Što bi značilo da je 19. vek bio duži od sto godina, ali je zato 20. bio kraći od tog perioda – kazao je Lompar.
Program 52. „Borine nedelje“ u ponedeljak se na kratko seli u Beograd, gde će u Udruženju književnika Srbije biti održano književno veče pod nazivom „Pisci i knjige“, na kome će biti promovisana pesnička zbirka „Izbrisani tragovi“, o kojoj će govoriti autor Vojislav Karanović i književnik Dejan Simonović.
Milo Lompar je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, (Grupa za jugoslovenske književnosti i Opštu književnost). Doktorirao je na istom fakultetu tezom o Istorijskom, poetičkom i književnom nasleđu XVIII i XIX veka u poznim delima Miloša Crnjanskog. Na Filološkom fakultetu u Beogradu profesor je predmeta Srpska književnost XVIII i XIX veka i Kulturna istorija Srba. Bio je generalni direktor Politike a.d. u periodu 2005–2006. godine. Najpoznatija dela su mu Duh samoporicanja i Moralistički fragmenti. Nagrađivan je Oktobarskom nagradom grada Beograda (1980), a dobio je i nagrade Stražilovo (1983) Zadužbine Miloš Crnjanski, Stanislav Vinaver (1995), Đorđe Jovanović (2000), Laza Kostić (2004) i Nikola Milošević (2009).
