Milica obožava književnost, piše poeziju, bavi se fotografijom, voli psihlogiju, ljude i rad sa ljudima, a dok čita odmara se od napornog dana. O svojim interesovanjima, o tome zašto su joj Mika Antić i Matija Bećković omiljeni pesnici, o omiljenim knjigama i književnicima govorila je za Vranje News.
Milica Stanojković, svršena maturantkinja Ekonomsko-trgovinske škole u Vranju, tokom sve četiri godine srednje škole bila je učesnica nacionalnog takmičenja Književna olimpijada.
Ove godina postigla je najveći uspeh osvojivši drugo mesto na republičkom takmičenju održanom u maju u Tršiću.
- Književnost je ono što me zanima pre svega, jer je to ono čime se bavim od osmog razreda.
Kao član Centra za talente, u osmom razredu sam osvojila treće mesto na Republičkom takmičenju iz književnog stvaralaštva.
Književnost me privlači jer volim da čitam, i kada čitam vidim neki drugi svet, proširim svoje vidike, a imala sam sreće da su mi uvek predavale dobre i stručne profesorke pa sam i pored njih zavolela pisanu reč.
Ali, i zbog toga što pišem sama poeziju, pa mi je uvek bilo interesantno da vidim drugačija razmišljanja – objašnjava Milica, koja je Ekonomsku školu završila na smeru finansijski administrator (odeljenje 4/4).
Poeziju piše od osmog razreda i time se aktivno bavi.
- U početku sam pisala samo za sebe, onda sam počela kroz Centar za talente, kada su moje pesme bile objavljene na jednom sajtu sa mojom biografijom, da bi ove godine moj rad bio prezentovan u dva zbornika, gde sam pohvaljena kao dečja pesnikinja – kaže Milica za naš portal.
Inspiraciju za pisanje nalazi u svemu što je okružuje i što joj privlači pažnju.
- Na primer, kad pođem u školu, setim se nečega, stih mi prođe kroz glavu, to odmah zapišem i tako nadovezujem stihove.
Ili kada mi se nešto desi, kroz pesmu izbacim svoje emocije, bes, ljutnju, sreću, tugu.
Najviše pišem misaone i ljubavne pesme.
Ali ne tipične ljubavne kao što sada mnogi pišu, nego je to nekako uvek kroz metafore – priča naša sagovornica.
Kada je počela intenzivnije da čita poeziju, da se više trudi i istražuje o tome, onda joj je, kaže, nekako samo od sebe došlo da piše.
- Počela sam prvo da pišem svoje mišljenje o tome što pročitam i tako sam počela da izgrađujem svoje mišljenje.
Omiljeni pesnik mi je Mika Antić, ali i Matija Bećković.
Mika Antić je neponovljiv, jer je nekako video poeziju u svemu, a Matija Bećković samo u svojoj ženi, pa mi je zbog toga drag – otkriva Milica.
Obožava da čita.
Ranije je, dodaje, mnogo volela da čita trilere, dok sada više čita psihološku literaturu koja je, kaže, ozbiljnija.
- Mama mi je čitala dok sam bila mala, uvek smo bili okruženi knjigama, onda je došla učiteljica koja je bila stroža i kod nje sam morala da čitam.
Nakon tog prezasićenja do četvrtog razreda, malo sam prestala sa čitanjem, a onda sam ponovo krenula u sedmom razredu i tada još više zavolela književnost – priznaje Milica.
Omiljene knjige su joj Zločin i kazna, Derviš i smrt, Čiča Gorio, Stranac, Ex Ponto, a od pisaca voli Edgara Alan Poa.
- Od naših pesnika koje obrađujemo u školi posebno mi je drag Augustin Tin Ujević, Dobriša Cesarić, Branko Miljković.
Pisanje mi ostaje kao hobi, i uvek ću da čitam jer je to meni odmor od napornog dana – ističe ona.
S obzirom na to da njenu veliku zainteresovanost za književnost, učestvovala je svake godine na takmičenjima, jer znanje koje tom prilikom dodatno stekne, kako kaže, ostaje joj i ne može da se meri ni sa čim.
Ove godine, postigla je najveći uspeh na Republičkom takmičenju Književna olimpijada i ta nagrada, kaže, jeste na neki način satisfakcija i potvrda da je uradila nešto što vredi.
- Ali i da nisam dobila ovu nagradu, ne bi mi bilo žao zato što je taj put koji prođem od početka dok se spremam do samog takmičenja, ono što ostaje.
To znanje mi ostaje posle svega i jedno iskustvo više, kao i druženje sa učenicima sa kojima delim ista interesovanja.
Ja sam primer upornosti, jer tri godine idem i ne osvajam nagradu, ali se zbog toga nisam razočarala, niti sam razmišljala da odustanem i više se ne takmičim.
To je nešto što ja volim i to mi je na neki način bio i odmor od škole – kaže Milica.
Što se tiče samog takmičenja Književna olimpijada, sastoji se od testa sa pitanjima iz književnosti, pitanja u vezi sa stilskim figurama, tumačenjem nekog dela i tome slično, objašnjava naša sagovornica.
- Bitno je da znamo samu sadržinu dela da bismo uspešno odgovorili na pitanje.
Uz to, moramo da budemo mnogo pažljivi jer ima trik pitanja, pa svaki zadatak mora pažljivo da se pročita i da se logički razmišlja.
Trema može mnogo da utiče na odgovaranje.
Pre početka takmičenja, imam mnogo veliku tremu, kao i moja profesorka sa kojom se pripremam od početka školske godine – kaže ona.
Pored čitanja i pisanja, Milica voli da fotografiše, i to najviše ljude.
- Bavim se i time, slikam proslave rođendana.
Imam mnogo ideja i nadam se da ću sve da realizujem preko leta i da ću da nastavim da se bavim time i pored obaveza oko fakulteta.
Najviše volim da „uhvatim momenat“, a ne kada mi neko pozira – kaže Milica.
Planira da upiše andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pa je interesuje i psihologija.
- To je obrazovanje i obučavanje odraslih.
Sviđa mi se rad sa ljudima, i to znači da nikada ne završavamo sa učenjem.
Čak i sa starim ljudima može da se radi i uči.
Iskreno, razmišljala sam o tome da nastavim sa književnošću i na studijama, ali je kasnije teško pronaći posao u toj struci – iskrena je Milica.
Voleo bih da sam voda
Voleo bih da sam voda
Mogao bih biti sve što poželim,
Mogao bih sačinjavati meduzu,
Mogao bih se pretočiti u reku,
Pa onda u moreIli okean.
Bio bih utočište riba
I drugih morskih životinja,
Ljudi bi plovili nada mnom
I plivali u meni i ronili kroz mene.
Sunce bi se ocrtavalo u meni,
Brda bi drhtala nada mnom.
Mogao bih biti voda,
Topili bi žeđ mnome,
Bolesnicima bih bio obloga.
Ipak, ono što bih najviše želeo
Jeste da se talasam u tebi
Svih sedamdeset procenata.
A kada bih i to ostvario
Želeo bih da više ne budem voda,
Da presušim i postanem čovek,
Da izađem iz tvoje utrobe
I uđem u glavu, u snove,
To je moje jedino postojanje.
Oh, tako bih želeo biti taj čovek.
Za prijemni ispit sprema psihologiju i opštu kulturu.
- Opštu kulturu ne mogu da spremam, ali radim neke testove na internetu, na sajtu fakulteta, dok psihologiju spremam od novembra.
Nervozna sam samo jer ne znam šta mogu da očekujem od testa iz opšte kulture.
Od toga mi zavisi i upis na fakultet pošto se prima vrlo mali broj studenata, samo 30, a 27 je na budžetu – kaže ona.
Najveća želja joj je da ostane u Srbiji, ali nije isključen i odlazak u inostranstvo.
„O tom potom“, kako kaže naša sagovornica.
U budućnosti planira da izda zbirku pesama, ali ne još uvek jer smatra da je rano za to.
- To mi je velika želja i nadam se da ću je ostvariti.
Prvo da upišem fakultet i uklopim se sa svim obavezama koje nosi studentski život.
Ne žurim jer ne želim da izdam nešto što će da prođe tek tako, već želim da ostane zapamćeno, iako je to sada veoma teško jer, nažalost, malo ljudi čita, a poezija se više ne ceni zato što svi pišu.
Tu je i ona instagram i internet poezija.
Možda ima tu nečeg kvalitetnog, ali ne može da se raspozna među svim onim šundom – zaključuje Milica za Vranje News.
J. Ristić
Živeti
Disati ne znači živeti,
Disati znači halapljivo jesti vazduh,
Boriti se za svaki komadić atoma kiseonika
I za mesto pod nebom.
Živeti znači voleti dušom
I cepati kožu,
Doći do nevidljivog
I dodirnuti ga usnama.
Dotaći Sunce
Žarom svojih reči
I pustiti varnice
Dok se kotrljaju niz jezik.
Gutati niz grlo govor zla
I sakriti ga u utrobu
Da ga niko ne pronađe.
Formulama iscrtati sreću
I sudbinu,
Voditi sebe u novo,
U ljubav.
Sabrati tri loša
U dobro,
U liniju života,
U dlan.
Medijski sadržaji u sklopu projekta "Snimaj, piši, talenat promoviši" sufinansirani su sredstvima iz budžeta Grada Vranja. Mišljenja, stavovi i zaključci izneti u tekstovima su isključiva odgovornost portala Vranje News i autora i ne odražavaju mišljenja i stavove lokalne samouprave Vranja.
