O tome zašto su joj Dostojsevski i Tolstoj omiljeni pisci, o težini njihovih dela, o ljubavi prema čitanju i pisanju, o zapaženim rezultatima na takmičenjima iz geografije, književnosti i istorije, kao i o vlastitim projekcijama za budućnost za Vranje News je govorila Mihaela Milenković, učenica trećeg razreda vranjske Gimnazije Bora Stanković.
Mihaela Milenković, mlada talentovana učenica treće godine Gimnazije Bora Stanković u Vranju, pored interesovanja za prirodne nauke, pokazuje izuzetan dar za pisanje.
Oblasti njenog interesovanja su raznolike, i, kako kaže, "još uvek ne zna čime će se baviti u budućnosti", ali je sigurna da će "biti povezano sa prirodnim naukama".
- Planiram da studiram nešto što ima veze sa prirodnim naukama, sa biologijom ili hemijom.
Verovatno će to biti medicina.
Ali, takođe volim i društvene nauke, istoriju, književnost, geografiju, a volim i jezike – kaže Mihaela.
Voli, takođe, da čita i piše.
- Za razliku od svojih vršnjaka, ja najviše volim klasičnu književnost, odnosno rusku klasičnu književnost.
Pročitala sam većinu dela Dostojevskog i Tolstoja, ali kao omiljenu knjigu ipak izdvajam Prohujalo sa vihorom – ističe Mihaela za Vranje News.
Gimnazija Bora Stanković u Vranju od prošle godine ima svoj Ruski kutak, pa to učenicima omogućava dodatnu motivaciju i otvara prostor za ozbiljnije bavljenje ruskom kulturom.
Mihaela je usredsređena na književnost.
Kaže da je Dostojevski, po njenom mišljenju, vrlo kompleksan kao pisac jer su, kako kaže, "u mnogim situacijama njegovi pogledi na svet bili na liniji društva, ali imao je i stavove koji su bili protiv društva".
- Volim da čitam delo Justina Popovića gde on analizira knjige ovog ruskog pisca, odnosno njegovo mišljenje pre svega o pravoslavlju i crkvi.
Često čitam dela filozofa koji analiziraju Dostojevskog.
Kasnije onda lakše razumem njegove stavove dok ih čitam – kaže naša sagovornica.
Od omiljenih pisaca, osim Fjodora Mihailoviča Dostojevskog i Lava Nikolajeviča Tolstoja.
- Oni su živeli u istom periodu, ali opet, imali su totalno suprotne poglede.
Dostojevski je bio čovek iz siromašnijeg društvenog sloja, dok je Tolstoj ipak bio grof iz starog ruskog plemstva.
Iako su imali različite stavove, smatram da se nekako dopunjuju.
Tolstoj opisuje plemstvo i to visoko društvo, dok se Dostojevski bavi malo nižom klasom društva – objašnjava Mihaela.
Kada je reč o pisanju, kako kaže, voli da piše teme vezane za pravoslavlje, kao i teme u vezi sa istorijom.
- Volim takođe i da opisujem prirodu.
Ali, pošto ipak čitam dela realizma koja imaju više psiholoških opisa likova, mnogo volim da opisujem u svojim temama mentalno stanje, duhovno iskustvo, odnosno psihički konflikt, sklad ili nesklad pojedinaca, sve u zavisnosti od teme – kaže Mihaela za naš portal.
Pisala je radove koje je slala na konkurs, ali, kaže, voli da piše i samo za sebe.
- Imam svoj dnevnik, tu opisujem sebe i svoja osećanja.
Planiram u budućnosti da napišem knjigu, kada budem imala malo više vremena.
Moja baka je bila žena koja je veoma lepo crtala i pisala.
Bila je, mogu da kažem, umetnička duša.
Isto je takva i moja mama.
Kada sam bila mala, dok još nisam krenula u školu, mnogo sam volela da mi čitaju priče pre spavanja.
Tako sam svaku slikovnicu znala napamet, bukvalno svaku.
Kada smo u prvom razredu sastavljali priču od nekoliko slika, uvek sam u tom zadatku bila najbolja – seća se Mihaela.
Ljubav prema knjizi, ističe, javila se još tada, od malena, kada nije znala ni da čita.
- Zbog toga je jako važno da roditelji čitaju svojoj deci.
Ona se tako razvijaju, to utiče na njihov rani razvoj i tako se može probuditi ljubav prema pisanoj reči, kao i usvajanje čitalačkih navika – ističe Mihaela.
Učestvovala je u projektu "Geografski diktant", koji organizuje Ruska akademija nauka i umetnosti, a koji je ovde kod nas organizovalo Srpsko-rusko geografsko društvo.
- Reč je o takmičenju iz geografije, ali geografija vezana samo za Rusiju – kaže ona.
Na Nacionalnoj geografskoj olimpijadi ostvarila je plasman na regionalno takmičenje, koje je u aprilu bilo održano u Beogradu, na Geografskom fakultetu.
- Na republičkom takmičenju Književna olimpijada osvojila sam peto mesto, a tome je prethodilo prvo mesto na opštinskom i drugo na okružnom nivou.
Iz istorije sam uz pomoć predmetnog profesora Jasmine Janjić, izborila plasman na republičko takmičenje, posle osvojenog trećeg mesta na opštinskom i trećeg mesta na okružnom nivou – kaže Mihaela.
Na literarnom konkursu povodom Svetskog dana turizma, Mihaela je osvojila prvu nagradu, na božićnom konkursu Eparhije vranjske osvojila je treće mesto.
Potom je na literarnom konkursu koji su organizovali grad Vranje i Udruženje SUBNOR, povodom obeležavanja dvadesetogodišnjice od NATO agresije, zauzela prvo mesto, a na konkursu u kom su učestvovale Srbija i Republika Srpska, povodom obeležavanja druge slave novoproslavljenih Svetih surduličkih mučenika, Mihaela je takođe uzela prvu nagradu.
Mentor ovih takmičenja bila je profesorka Olivera Đorđević.
Na eparhijskom takmičenju iz veronauke Mihaela je osvojila drugu nagradu, sa mentorom Aleksandrom Krstićem.
- Volim da se takmičim, imam taj takmičarski duh koji negujem, a to ujedno za mene predstavlja i neku vrstu zabave.
Pored ocena koje dobijam u školi, volim da učim malo više o oblasti koja me interesuje i da se bavim nečim što me zanima.
Sada planiram da učestvujem i na takmičenju iz biologije – napominje Mihaela.
Učestvovanjem u takmičenju, ističe, proširi se znanje i razmeni iskustvo sa ostalim učenicima, a neizostavno je i druženje.
- Na primer, iz istorije se uči iz više knjiga, ne samo iz ove školske.
Što se tiče takmičenja iz istorije, sa profesorkom sam imala dodatnu nastavu, spremale smo se od septembra do maja kada se održalo republičko takmičenje.
Imala sam veliku podršku profesorke i baš smo se potrudile, pa sam na kraju došla do republičkog nivoa – kaže naša sagovornica.
Za pripremu takmičenja, kako kaže, nije potrebna samo dodatna nastava, već konstantan rad i učenje kod kuće.
- Napravila sam plan učenja, lepo se organizovala i uspela da postignem nekako sve.
Neposredno pred takmičenje uglavnom razmišljam šta će biti na testu, ali nikada nisam imala tremu.
Možda neka vrsta "slatke nervoze".
Onda iščekivanje, čekaju se rezultati.
Zato i volim takmičenja, zbog tog osećaja i adrenalina koji se stvara – kaže Mihaela.
Nagrade, dodaje, za nju imaju veliki značaj.
- To je potvrda mog ličnog znanja, truda, rada i interesovanja.
U žiži mog interesovanja su biologija i hemija, te nauke volim i imam iz tih predmeta dodatnu literaturu koju čitam.
Ali isto tako volim istoriju, književnost kao i ruski jezik.
A, volim i matematiku – dodaje Mihaela.
Na kraju je svima koji žele da idu na takmičenje, a plaše se zbog velike treme, savetovala da se prijave i pokušaju jer mogu samo svoje znanje da usavrše i steknu neprocenjivo iskustvo.
- Poznajem učenike koji imaju veliko znanje ali ne žele na idu na takmičenje jer se plaše treme.
Mislim da treba da pokušaju jer to takmičenje nije nešto što će uticati na ocenu, niti će profesor da se naljuti ako ne osvoje neko mesto.
To je lično za nas.
Jer, kad idemo na takmičenje u drugi grad, upoznajemo taj grad, imamo slobodno vreme za šetanje, druženje.
A, kada je reč o republičkom takmičenju, idemo na fakultet i tada se stvori osećaj kao da polažemo prijemni za upis na fakultet.
Verujem da ćemo kasnije kada dođe vreme za stvarni upis, imati manju tremu kada treba zaista da polažemo pravi prijemni ispit – zaključuje Mihaela za Vranje News.
J. Ristić
Medijski sadržaji u sklopu projekta "Snimaj, piši, talenat promoviši" sufinansirani su sredstvima iz budžeta Grada Vranja. Mišljenja, stavovi i zaključci izneti u tekstovima su isključiva odgovornost portala Vranje News i autora i ne odražavaju mišljenja i stavove lokalne samouprave Vranja.
