Načelnik Komunalne policije Ivica Tašković izjavio je za Vranje News da je prepunjenost brane u Kazanđolu šljunkom glavni uzrok poplave koja se dogodila u Vranju 2. avgusta, usled izlivanja Vranjske reke.
On je sa svojim ljudstvom, u danima nakon poplave, ustanovio da je brana zbog toga izgubila funkciju.
- Istraživali smo i otkrili uzrok izlivanja vodotoka reke, usled čega je naneta velika šteta domaćinstvima u priobalju.
Samoinicijativno smo uradili analizu i došli do saznanja da je brana u Kazanđolu, koja bi trebalo da štiti grad od naleta velike količine vode, nije čišćena od 2002. godine - navodi Tašković za Vranje News.
Istraživanjem slučaja, ustanovljeno je da su se na Đurđevdan 2016. vranjski Romi, u skladu sa običajima na taj dan, kupali na brani u Kazanđolu, što znači da ona tada nije bila prepunjena kamenjem, peskom i šljunkom, te da imala je kakvu-takvu funkciju zadržavajući veću količinu vode.
Međutim, od tada do novembra 2016, usled obilnih padavina, naneta je velika količina raznog čvrstog materijala u branu, pa se u novembru 2016. desila obilna kiša i znatno povećanje vodostaja reke, ali ne sa ovakvim posledicama.
- Brana je od tada verovatno nastavila da se puni šljunkom - pretpostavlja Tašković.
U naredne dve godine, 2017. i 2018, prema nedavnim saznanjima iz krugova romske populacije u Vranju, Romi su se za Đurđevdan kupali ispod brane, jer su ustanovili da je puna šljunka i da je kupanje nemoguće.
- Brana je na taj način izgubila svoju funkciju i u avgustu ove godine desilo se to što se desilo.
Mi sada spremamo inicijativu, kako bismo ukazali nadležnim organima na potencijalnu opasnost od ponavljanja situacije iz avgusta.
Brana se može očistiti građevinskim mašinama, moguć je pristup.
Problem usložnjava podatak što smo mi ustanovili da iznad brane imamo oko 104 stabla drveća, čije bi eventualno rušenje usled bujičnih potoka i plutanje rekom do grada moglo da nanese veliku materijalnu štetu i opasnost po ljudske živote.
Ako imamo podatak da je u avgustu 25-30 kubika vode nadolazilo Vranjskom rekom svake sekunde, brzinom od 4 metra u sekundi, onda je jasno šta bi se desilo ako ona ponese ogromna stabla koja mogu da nanesu užasna oštećenja, posebno mostovima, čak i da ih sruše.
Zašto smo u avgustu apelovali na ljude da se sklone sa mostova i sa poteza priobalja?
Pa, zato što prilikom udara u neku prepreku stabla ili bandere koje eventualno padnu mogu da polete uvis i ne daj bože udare nekog.
Posledice bi bile nesagledive - kaže Tašković za naš portal.
Prioritet je očistiti branu i pronaći sredstva za tu intervenciju, a s tim ciljem, navodi Tašković, angažovalo se i rukvodstvo grada sa gradonačelnikom Slobodanom Milenkovićem na čelu.
- U brdima je tada palo 50 litara kiše po metru kvadratnom i to je potencijalno velika opasnost za sve nas.
Zato moramo rešiti ovaj problem što pre - zaključuje Tašković.
