Vranje - Iz Centra za prevenciju sa polivalentnom patronažom Doma zdravlja u Vranju saopšteno je da Svetski dan hrane, koji će biti obeležen u petak 16. oktobra, predstavlja priliku "da se ukaže ne samo na značaj pravilne ishrane kao jedne od najvažnijih preventivnih mera za očuvanje i unapređenje zdravlja već i da se intenziviraju aktivnosti na postizanju cilja održivog razvoja - smanjenje gladi u svetu".
Načelnik Centra Dragan Pešić kazao je da će zbog "ograničenih mogućnosti za realizaciju aktivnosti prednost u realizaciji kampanje biti na aktivnostima "koje se mogu realizovati putem društvenih mreža i uz pomoć medija".
- Tokom proteklih decenija došlo je do dramatičnog zaokreta u načinu ishrane kao posledica savremenog-sedentarnog načina života.
Tradicionalni način ishrane koji je podrazumevao upotrebu hrane koja sezonski uspeva u određenom podneblju zamenio je način ishrane koji se karakteriše unosom hrane visoke energetske, a male nutritivne vrednosti.
Dominatni u ishrani savremenog čoveka su šećeri, masnoće, industrijski proizvedena hrana, meso i proizvodi od mesa, polugotovi i gotovi obroci.
Sve češće najmanje jedan obrok tokom dana jedemo van kuće, a hranu pripremamo uglavnom samo tokom vikenda.
Potrošači se u gradskim sredinama u izboru vrsta hrane uglavnom oslanjaju na supermarkete, kioske tzv. brze hrane ili naručuju hranu za poneti - navodi se u saopštenju Centra.
Nepravilna ishrana zajedno sa sedentarnim načinom života, dodaje se, nalazi se ispred pušenja kao faktor rizika broj jedan za obolevanje, umiranje od masovnih hroničnih nezaraznih bolesti i smanjenu radnu sposobnost širom sveta.
- Gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi, šećerna bolest samo su neki od velikog broja poremećaja zdravlja u čijoj osnovi je nepravilna ishrana.
Slika savremenog sveta je takva da nikada nije bilo u isto vreme toliko gojaznih (preko 670 miliona odraslih i preko 120 miliona dece uzrasta 5-19 godina) sa jedne strane i toliko siromašnih i gladnih sa druge strane (preko 820 miliona).
Od posledica gojaznosti svake godine u svetu umire 3,4 miliona ljudi, a 2,6 miliona dece godišnje umire od posledica neuhranjenosti.
Hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive i zaštitne materije za optimalan rad svih ćelija i tkiva, kao i dobru zaštitu od infekcija.
Ishrana je pravilna ukoliko pravilno odaberemo namirnice, pravilno ih iskombinujemo, spremimo na pravilan način i pravilno rasporedimo u toku dana kroz tri glavna obroka i dve užine.
Kako je po kalendaru javnog zdravlja oktobar mesec pravilne ishrane Centar za prevenciju sa polivalentnom patronažom će intenzivirati zdravstveno promotivne aktivnosti pod sloganom „Gaji, hrani, podržavaj.
Naše akcije naša su budućnost” kako bi se skrenula pažnja na neophodnost poštovanja osnovnih principa pravilne ishrane kao jedne od najvažnijih preventivnih mera za očuvanje i unapređenje zdravlja, pre svega na racionalnost koji podrazumeva da unesemo onoliko energije i hranljivih materija iz hrane koliko nam je potrebno i da to što smo uneli i potrošimo kroz redovnu kontinuiranu fizičku aktivnost.
U našoj zemlji zbog nepoštovanja ovog principa 56 odsto odraslog stanovništva je u problemu viška kilograma, a 23 procenta je gojazno, ali je sve više i gojazne dece.
Zabrinjava činjenica da gojaznost u dečjem uzrastu i u periodu adolescencije za 3-5 puta povećava rizik za pojavu neke od masovnih hroničnih nezaraznih bolesti pre 65. godine života.
Imajući u vidu aktuelnu epidemiološku situaciju u zemlji, ograničene su mogućnosti za realizaciju aktivnosti kampanja, pa ćemo prednost dati aktivnostima koje se mogu realizovati putem društvenih mreža i uz pomoć medija - navodi se u saopštenju Centra za prevenciju sa polivalentnom patronažom Doma zdravlja u Vranju.
