U pesničkim rukopisima Sunčice Denić, vidi se „erudicijski sloj“, sloj autora koji poznaje književnost, živi u književnosti i sa književnošću, koji misli o njoj, sanja o književnost i koji je, na kraju krajeva, i piše“, rekao je književni kritičar i recenzent Mihajlo Pantić, govoreći o zbirci pesama Pisma Tuliju, na promociji koja je održana u okviru osme Književne kolonije u Vranju.
„To se provlači kroz sve knjige Sunčice Denić.
Bez obzira o čemu da peva, ona u svakoj svojoj knjizi, a i u mnogim pesmama, ima tu literarnu referencu.
Pa i u ovoj, najnovijoj zbirci, imamo pesmu u kojoj poentira sa Fjodorom Mihailovičem.
I tako kroz celu ovu knjigu možete napraviti jedan mali, imenski registar pisaca i pesnika koje Sunčica priziva u svojim stihovima“, kazao je Pantić.
On je rekao da je u vreme kada je čitao rukopis, sa Denićevom razgovarao i o naslovu, napomenuvši da mu se u vezi sa tim „javljao Tulije“, kao jedan „skok preko vekova, pa i milenijuma“.
„Da se time pokaže kako je pesnička energija u stvari jedan fluid koji okuplja celokupnu ljudsku civilizaciju i ljudsko, kreativno mišljenje“, kazao je Pantić.
Vrlo sam zadovoljna što se knjiga, pesme u njoj, moje govorenje i moja tišina čak, obraća Tuliju, rekla je Denić.
„Tulije je stariji čak i od onoga kome se najčešće obraćamo i on je prokrčio puteve pravednosti stradanja zarad borbe za dobrotu.
Čini mi se da je on izvorište dobrote i čistote.
I, ako ću nekad da budem brutalna ili banalna, najbolje da se obratim Tuliju, jer će mi on oprostiti“, rekla je Denić.
Pantić se nadovezao da ta vrsta govora u poeziji, „gde se uvek pledira za nešto što je svetla strana čovekova, za skup humanističkih vrednosti - to se zaista može pronaći u poeziji Sunčice Denić“.
Pantić je još dodao da u nekim pesmama Sunčice Denić vidi sebe.
„Pesnikinja uspeva da napravi pesmu tako da se i čitalac u njoj projektuje, da se prepoznaje.
I u nekim pesmama, takođe, vidim sve nas“, dodao je pre nego što je pročitao pesmu Mućkalica u kojoj, kako je rekao, svako može da prepozna svoj život i svoju svakodnevicu.
Sunčica Denić je rekla da njena nova knjiga pesama ima tri ciklusa.
Pantić je primetio da se čitanje nijedne istinske poezije „ne iscrpljuje“, pa ni poezije Sunčice Denić.
„Nijedna interpretacija, ma koliko uspešna bila, ne može da iscrpi pesmu.
Sa svakim novim čitanjem, pojavi se novi detalj, neki novi doživljaj“, konstatovao je.
Denić, dodao je on, kada govori o tišini „želi da uđe u prostor koji je nadverbalan“.
„To je s jedne strane velika moć poezije, ali sa druge i njeno ogrešenje, jer svaki pesnik, ma koliko bio nadahnut, oseća da mu reči nisu uvek dovoljno dobre i dovoljno adekvatne da iznesu taj sadržaj koji pesnik nosi u sebi.
Mislim da se Sunčica, kroz decenije pisanja, čitanja i tumačenja poezije, prilično dobro nosila sa tom potrebom da se izrazi.
Smatram da njene najbolje pesme izazivaju neku vrstu odgovora u čitaocu i ja tome kao čitalac svedočim“, rekao je Pantić.
Aleksandar Laković, koji je recenzent ove knjige, napisao je da se svaki stih pesnikinje Sunčice Denić „određuje i osmišljava kroz jezički oblikovan unutrašnji svet sećanja, emocija i promišljanja“.
„Baš kako je i Bodler preporučivao da stvaralački doživljaj sveta kroz emotivne slojeve, naročito kroz ljubav, obezbeđuje i dalji pogled, i širi vidokrug, ali i obilje detalja, pa i sadržajnih stožera“, navodi Laković.
Pomoću slikovito-melodijsko-značenjske predstave nas i nje (pesnikinje), i zajedničkih nam egzistencijalnih i duhovnih zadatosti, dodaje Laković, "pesnikinja kontrolisano utiskuje meditativnost i blagu ironičnost u svoj poetski govor, uspevajući da stihom opeva i ono što je prošlo, a posebno i ovo trenutno, što i dalje traje".
"Opevavanje stanja lične i kolektivne ugroženosti, i danas snažno ispoljenog, nikad nije prestajalo u njenom stihu, prevazilazeći atribut lamenta, predstavljajući se pre svega kao iskustveno-domišljena vizija sveta u kojem živimo, naveo je Laković u recenziji.
Knjiga Pisma Tuliju Sunčice Denić objavljena je u izdanju Književne opštine Vršac (KOV).
Ovim programom okončana je osma Književna kolonija u organizaciji Narodnog univerziteta u Vranju, koja je počela 28. novembra.
U okviru nje održano je osam književnih programa.
Gosti kolonije bili su pisci Vladimir Pištalo, Jasminka Petrović, Dejan Aleksić, Moma Stefanović...
Osim knjige Sunčice Denić, promovisano je i ponovljeno izdanje zbirke pesama Nišna se Zvezda po vedro nebo, autora Momčila Zlatanovića, koje je objavljeno posthumno.
Profil
Sunčica Denić rođena je 1956. u Ugljaru kod Prištine. Univerzitetski je profesor u penziji. Piše poeziju, prozu, književnu kritiku i eseje. Prevođena je i nagrađivana plaketom i poveljom Branko Miljković, nagradama Grigorije Božović, Pero despota Stefana Lazarevića, nagradom Milica Stojadinović Srpkinja, Majstorskim pismom KZ Borisav Stanković, kao i nagradama Vuk Filipović, Sima Cucić, Ana Frank, nagradama Jefimijin vez, Orden Svetog Prohora Pčinjskog, te Svetosavskom nagradom i Specijalnim priznanjem 31. januar grada Vranja. Objavila je poetske i prozne knjige Pogodba (pesme), Jedinstvo, Priština 1985; Pleme u snu (pesme), Univerzitetska riječ, Nikšić 1989; Klupko (pesme), Nolit, Beograd 1994; Obrnuta godina (pesme), Nolit, Beograd 1997; Nevreme (pesme), Albatros plus, Beograd 2016; Matica (pesme), Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad 2017; Tri sveta (roman), Filip Višnjić, Beograd 2008; Svet izvan (roman), Albatros plus, Beograd 2014; Vera (priče i esej), Književna zajednica Borisav Stanković, Vranje 2020.