Zeleno-levi front prikupljao je nedavno u Vranju potpise za registraciju ove organizacije kao političke stranke, sa planom da njeni odbori deluju na području cele Srbije, pa i na krajnjem jugu. Akcija u Vranju bila je prilika da, u okviru naše rubrike Kontekst, redakcija Vranje News-a uradi intervju sa Natalijom Stojmenović, rođenom Vranjankom i odbornicom Zeleno levog bloka u Skupštini grada Beograda. Težište razgovora bilo je na lokalnim problemima koji pogađaju Vranje i rešenjima koja bi Zeleno levi front imao da ponudi za unapređenje stanja na lokalu.
Razgovarao: D. Dimić
Vranje News: Kako gledate na aktuelan politički trenutak, ali i na činjenicu da je Srbija mesto gde na državnom, ali i lokalnom nivou vladajući politički establišment već duže vreme čine, manje-više, jedni te isti ljudi ili stranke, ili ljudi koji vladaju na manje-više sličan način. Kako doći do vlasti koja je smenjiva?
Stojmenović: „Mi se od početka trudimo da ljudima pokažemo da politika i bavljenje politikom mora i može drugačije da izgleda. Od toga kako se razgovara i radi sa ljudima, preko toga kako vi te ljude predstavljate na različitim nivoima učešća u skupštinskom životu. Nije samo stvar u tome da menjate svest ljudi, nego da tu promenu reprezentujete vlastitim primerom. Nadam se da ćemo takvim političkim pristupom vremenom doći do normalnog političkog života u kome je svaka vlast smenjiva“.
Šta je sa Vranjem. Kako doživljavate aktuelnu vlast i njen način vladanja?
„Vi svugde u vlasti, evo čak i posle ovih tragedija koje su zadesile Srbiju u OŠ Vladislav Ribnikar i u Mladenovcu, vidite ljude kojima je jedino stalo do toga da sačuvaju svoje fotelje. Mislim da, s jedne strane, treba imati nove snage i nove ljude koji demonstriraju totalno drugačiji odnos prema politici, a sigurna sam da ih Zeleno levi front ima, ali i građane koji se sa druge strane priključuju takvim idejama, čak i u Vranju".
Postoje li oba ta momenta?
„Mislim da u ovom trenutku imamo ta oba momenta, gledajući proteste protiv nasilja koji se dešavaju u Beogradu, ali i mnogim drugim sredinama u Srbiji, pa i Vranju“.
U periodu ste prikupljanja potpisa za registraciju političke partije Zeleno levi front. Šta obećavate građanima?
„Da ćemo sigurno zastupati njihove interese i raditi na tome da politika bude mesto gde građani imaju moć i donose odluke koje će sutra uticati na njihove živote. To je osnovni postulat našeg pokreta i utkan je u ono što će Zeleno levi front u budućnosti predstavljati.
Koliko već odbora imate u Srbiji?
„Trenutno imamo desetak, a svakako će nam u narednom periodu jedan od prioriteta biti formiranje odbora u Vranju. Cilj je da zajedno sa građanima doprinesemo promenama o kojima sam govorila“.
Zeleno levi front imao je veoma značajne politike kada je reč o problemu s kojim se sureću mladi ljudi u Srbiji i generalno građani ove zemlje, a to je nedostatak stambenog prostora kao preduslova za samostalan život...
„Da, na republičkom nivou smo predložili zakon koji bi kontrolisao zakupnine i predlagali da se porodični dom ne oporezuje. Mislim da je to vrlo bitna mera“.
U kom smislu?
„Moramo da ljudima garantujemo neku vrstu stabilnosti. Ono što još više može da se uradi, i sigurna sam da je to ostvarivo u Vranju, to je da ovde postoje mnogi zapušteni prostori koji se mogu adaptirati i staviti na raspolaganje mladima, kako bi pod povoljnijim uslovima započeli samostalan život. To su neki prvi koraci koji bi sugurno mogli da se urade na nivou lokalne samouprave“.
Vaše kampanje su u popriličnom smislu sada uperene i na lokalne sredine, ne samo na državni nivo.
„Cilj nam je da pokažemo kako naši gradovi mogu da se vode bolje i drugačije, da idemo ka pravednijem društvu i da pokažemo kako bi to moglo da se proširi na celu republiku“.
Šta, s aspekta vaše zelene agende, možete da kažete apropo zagađenosti vazduha u Vranju PM česticama, naročito izražene u zimskom periodu?
„Vlast se na lokalu prema ovom problemu odnosi kao i vlast i Srbiji. Kažu, mi ne merimo koncentraciju PM čestica, dakle vazduh je dobar. I nema veze što zagađen vazduh godišnje ubije više od 15.000 ljudi u Srbiji i prouzrokuje zdravstvene tegobe mnogim našim sugrađankama i sugrađanima. Naša država za to očigledno nema rešenje.
Ovo temom se dugo bavite, kao i zelenim politikama. Do kojih zaključaka dolazite?
„Izradili smo set kratkoročnih i dugoročnih mera, s ciljem kako doći do kvalitetnog vazduha. Vazduh može da bude bolji samo ako se ulaže u energetsku efikasnost porodičnih domova, investiranjem u zamenu individualnih ložišta.
Šta su vam prioriteti?
„Naša zelena agenda je usmerena ka tome da se štite najugroženiji. A, smatram da je ova vlast upravo dovela do toga da su najugroženiji svakim danom sve više izloženi. Nažalost, do onoga što mi projektujemo je nemoguće doći ako vi u vlasti nemate nikoga ko želi time da se bavi".
Hoćete da kažete da su građani prepušteni sami sebi?
"Ne mogu građani da postavljaju merače zagađenosti vazduha, već to mora da čini država. I mora da im govori kada je vazduh loš, kada su građani ugroženi, kada streba da se sklone, a ne da budu prepušteni sami sebi".
Da li su vam poznati neki slučajevi koji odslikavaju stanje bezbednosti na području Vranja i da li Vranje doživljavate kao bezbedan grad?
„Svaka vrsta nasilja je alarm za društvo i znak da nešto nije u redu, da je neophodna promena u sistemu koji čuva bezbednost. Mislim da se nama nasilje u ovom društvu generalno predugo dešava, da smo mi njemu stalno izloženi i da je, nažalost, kulminiralo nečim do čega je sve vreme i vodilo. Posle tragičnih događaja u Beogradu i Mladenovcu došlo je do otrežnjenja među građanima, videli su ljudi gde to vodi. Imali smo pre toga gomilu situacija, laži i nasilja od strane sistema i ponavljanja kako sistem nije zakazao, kao što i sada to govore. A zakazao je svaki put“.
A Vranje i bezbednost?
„Na Vranje sam uvek gledala kao na bezbedan grad. Svi se ovde međusobno znamo, ljudi su jedni prema drugima uglavnom srdačni, prijatni. Međutim, nedavni kontramiting koji je u Beogradu organizovao Vučić pokazao je da su, i u ovako malom gradu, ti neki lokalni šerifi spremni da ucenjuju ljude njihovim životima, radnim mestima, njihovom bezbednošću i porodičnom egzistencijom samo da bi se na takvom mitingu pojavili. To je nasilje na koje ljudi verovatno svaki dan na nekom svom radnom mestu pristaju, jer zavise od političke stranke".
Koliko je važno insistiranje na ispunjenju zahteva protesta?
„Aktuelni građanski protesti su izuzetno bitni i ispunjenje zahteva protesta je početna tačka za oporavak ovog društva“.
Kvalitet života građana kao vizija
Prikupljate u ovom periodu potpise za registraciju političke partije Zeleno levi front. Kakvu povratnu informaciju od građana dobijate?
„Energija ljudi na ulicama u gradovima gde prikupljamo potpise je stvarno neverovatna, vidi se da podržavaju činjenicu da postoje neki novi ljudi sa nekim novim politikama, ljudi koji imaju jasnu viziju toga kako naši gradovi i država treba da izgledaju“.
Kakva je vaša politička vizija, kao partije koja je na gradskim izborima u Beogradu osvojila oko 100.000 glasova i najjača je opiziciona partija, a posebno nakon ulaska vaših članova u Skupštinu Srbije?
„Naša je vizija da nakon toga svoje ideje i viziju širimo na celu Srbiju i da građanima predstavljamo viziju države koja će biti mnogo pravdenija, u kojoj će zelene politike imati prioritet, kao i briga o radnicima. Naša je vizija država u kojoj se vodi briga o kvalitetu života građana“.
Profil
Natalija Stojmenović rođena je u Vranju 1995. godine. U rodnom gradu završila je osnovnu i srednju školu. Diplomirala je 2018. godine na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru Politikologija. Pohađa master studije na istom fakultetu, na smeru Politička analitika i društvene promene. Pokretu Ne davimo Beograd priključila se 2017. godine, u borbi za zaštitu javnog interesa i solidaran i pravedan grad za sve. Koordiniše kampanju i aktivnosti na terenu kao članica Ženske grupe. Polja interesovanja i aktivizma su joj pitanje položaja žena, ekološke teme, posebno zagađenje vazduha i upravljanje otpadom. Odbornica je Koalicije Moramo u Skupštini grada Beograda.
