Evropljani često imaju predrasude o Balkanu, ali među njima ima i onih koji su sa uvažavanjem pisali o Kosovu i Metohiji i odbrani srpskog nacionalnog identiteta, rekla je u Vranju dr Ana Stišović Milovanović, gošća poslednje večeri sedme Književne kolonije u organizaciji Narodnog univerziteta.
Stišović Milovanović je, u Svečanoj sali Gimnazije Bora Stanković, promovisala knjigu Kosovo i Metohija - stari putopisi (u izdanju Raške škole), čiji je priređivač.
Reč je o reprezentativnom i luksuznom monografskom izdanju u kome je autorka dala presek putopisa i putopisne građe počev od Natpisa na mramornom stubu na Kosovu Despota Stefana Lazarevića do Rebeke Vest.
Praktično je reč o nekoj vrsti antologije putopisa počev od srednjeg veka do danas.
Ana Stišović Milovanović je za ovo izdanje napravila izbor rukopisa, napisala predgovor i komentare.
U rasponu od pet vekova pisani su tekstovi iz pera različitih putopisaca iz Evrope i Srbije, koji nam pomažu da sagledamo sve što je bivalo i da shvatimo sve što sada živimo.
"Monografija obuhvata više od trideset putopisaca iz Srbije i sveta.
Doživljaji im se razlikuju, ali su svi saglasni u jednom - istorija, kultura i predanje fascinantno su utkani u ono što Kosovo i Metohija danas jesu i trebalo bi da ostanu.
Možda ima i mnogo intrigantnijih putopisa stranih nego li domaćih putopisaca", rekla je Stišović.
Ana Stišović Milovanović ispričala je kako ju je posao prvi put doveo na Kosovo i Metohiju.
"Posao me je odveo na Institu za srpsku kulturu čije je sedište u Lesposaviću.
Moram da kažem da je to naravno moja sramota, al je to činjenica koju sam morala priznatii živa istina jer sam tada prvi put kročila na Kosovo", rekla je spisateljica.
U ovoj knjizi pronaći čete i nešto što nije pravi putopis, dodala je.
"Natpis na mramornom stubu na polju Kosovom upravo je zato interesantan jer se obraća budućim putnicima i htela sam da se ovim tekstom otvori priča.
Potom su tu pisma Milana Rakića, delovi pripovedne proze Grigorija Božovića koje sadrže putopisne elemente", rekla je Stišović Milovanović.
Ni na jedno putovanje ne kreće se bez valjanog razloga, a tome u prilog govori slučaj Marka Pola, kao i putopisaca koji su boravili na Kosovu i Metohiji.
"Nijedan grad ne možete posmatrati samo u trenutku u kome ga susretnete.
Sudbina svakog grada ili mesta, kaže Italo Kalvino, upravo je ispisana u njegovoj prošlosti, baš kao što su linije na našem dlanu naša sudbnina", kazala je priređivačica monografije.
Među izabranim putopiscima su jedan vladar, diplomate, konzularni savetnici ili sekretari ambasada, pisci i pesnici, sveštena lica, istoriografi, geografi, učitelji, vojnici, ali i žbiri ili svetski putnici bez specifičnog zanimanja.
Prvi zapis srpskog autora je iz 15. veka (despot Stefan Lazarević), prvi zapis evropskog putopisca je iz 16. veka (Feliks Petančić), a poslednji je iz prve polovine 20. veka (Veljko Petrović, Rebeka Vest).
Među putopiscima su i Grigorije Božović, Dragiša Vasić i Rastko Petrović.
U knjizi su putopisi monaha Gideona Jurišića, pravnika Miloša Milojevića, bogoslova Zarije Popovića, profesora na Liceju Pante Srećkovića, monaha Milojka Veselinovića, književnika Branislava Nušića, Milana Rakića i Dragiše Vasića. Od stranaca tu su diplomata Filip Difren-Kane, pesnik Žan Palern Forezjen, biskup Marin Bici, jedan od najslavnijih otomanskih putopisaca Evlija Čelebija, lekar Edvard Braun, diplomata Ig Pukvil, filolog i dilomata Johan Georg Han, književnica Meri Edit Daram, lekar Ami Bue, istoričar Ivan Stepanovič Jastrebov, slavista Aleksandar Giljferding, putopisac Georgina Mjuir Mekenzi... U knjizi se nalazi zapis „Gračanica” Janićija Popovića iz 1927. godine.
Književnost je "nešto što se bira na nesvesnim nivoima u trenucima odrastanja", kazala je autorka na pitanje kako je počela da s bavi pisanjem.
"Literatura mora biti ljubav, čak i naučna misao o literaturi opet postaje ljubav ili vokacija", rekla je Stišović Milovanović.
NU: Vranje razume savremenu književnu misao
"Bilo nam je drago da smo u poslednje dve sedmice podstakli vašu pažnju ka novim delima srpske književnosti, a kod nekih možda iznova probudili ljubav prema pisanoj reči. Sve to uspeli smo na taj način što smo na ovogodišnjoj koloniji ugostili neka od najznačajnijih imena savremene srpske književnosti, književnosti za decu i književne kritike poput Đorđa Sladoja, Miroslava Aleksića, Zorana Bognara, Stefana Tićmija, Danice Bogojević, Branislava Jankovića, Enesa Halilovića i Ane Stišović Milovanović. Neki od njih održali su fenomenalne interaktivne radionice sa ovdašnjim učenicima. Hvala vam što ste svih ovih večeri bili sa nama, što ste aktivno učestvovali u programima i pokazali da Vranje i te kako prati i razume savremenu književnu misao. Do narednog susreta - ostajte zdravo", poručili su iz Narodnog univerziteta, organizatora manifestacije.
U pratećem programu večeri nastupila je vokalna solistkinja RTS-a Ivana Tasić Mitić, koja je pevala pesme sa Kosmeta.
Ovo je bilo poslednje književno veče u sklopu glavnog programa na ovogodišnjoj Književnoj koloniji u organizaciji Narodnog univerziteta.
Ostalo je da još u subotu 11. decembra od 10 časova Ivana Milošević demonstrira Interdisciplinarno tumačenje književnog dela u nastavi srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi za profesore srpskog jezika.
Mesto održavanja ovog događaja biće Galerija Narodnog univerziteta.
Profil
Prof. dr Ana Stišović Milovanović svoju karijeru započela je kao novinar na televiziji Beograd, zatim je radila kao profesor srpskoga jezika i književnosti u više srednjih škola u Beogradu. Potom počinje s radom na Filološkom fakultetu u Beogradu i na Internacionalnom Univerzitetu u Novom Pazaru. TRenutno radi u Institutu za Srpsku kulturu u Beogradu. Autor je monografija, koautor udžbenika i mnogih priručnika za srpski jezik i književnost; autor je velikog broja naučnih tekstova, članaka i publikacija. Priredila je još i monografije Instrumentalni konceptualizam u proučavanju književnosti (Raška škola, Beograd, 2014), Knjiga za Ljudmilu – postmoderni romani Milisava Savića (Gradac, Raška, 2018) i Niti istog klupka (Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, 2018).
