Neopozivu ostavku na članstvo u Savetu za rodnu ravnopravnost grada Vranja podnela je Suzana Antić Ristić, predstavnica civilnog sektora, odnono Odbora za ljudska prava Vranje/SOS telefon Vranje.
On je, takođe, jedina od 10 prisutnih članica i članova tog tela glasala protiv usvajanja godišnjeg izveštaja.
Zbog ovoga će rodno odgovorno budžetiranje (ROB) na lokalu od 1. januara 2024. godine ostati bez specijalizovane lokalne usluge SOS telefona za žene i devojke žrtve nasilja.
Na sednici Saveta za RR grada Vranja saopšteno da SOS telefon za žene i devojke nije obuhvaćen Akcionim planom rodno odgovornog budžeta Vranja za 2024. godinu, koji je po prvi put kreiran po principima ROB-a, a uz podršku SKGO.
Suzana Antić Ristić navodi da je, kao članica Saveta za RR grada Vranja, učestvovala u kreiranju Akcionog plana po principima ROB-i predložila lokalne usluge specijalizovane za žene - SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja, Sigurnu kuću, LM-lokalnu mrežu za sprečavanje nasilja u porodici.
"Podršku u kreiranju ovog procesa gradu Vranju je dala SKGO.
Iskreno, ne znam kakvu ocenu je SKGO dala ovakvom Akcionom planu za RR Vranja.
Nadam se da neće sve biti samo mrtvo slovo na papiru, izveštaji lepo otkucani, posao završen, projekat uspešno realizovan u Vranju.
To bi bilo poražavajuće za dalji strateški razvoj rodne ravnopravnosti i za sve žene i devojke, pre svega žrtve nasilja.
Primetiće valjda SKGO, kao stručna podrška, da je jedini specijalizovani SOS telefon za žene, iz sfere civilnog sektora izbačen iz Akcionog plana ROB-a grada Vranja.
U prethodnim Akcionim planovima (od 2009.) je SOS telefon za žene bio prihvaćen.
U godišnjem izveštaju, koji je podeljen minut pre početka sednice Saveta za RR Vranja (nismo imali vremena da se upoznamo sa detaljima godišnjeg rada), navedeno je da je 5 odsto ukupnog godišnjeg budžeta grada Vranja za 2023. godinu, realizovano sa stanovišta rodne perspektive.
Ovaj iznos je potrošen na finansiranje ženskog preduzetništva, rad Sigurne kuće, razvijanje ženskog sporta, ali ovde su se našli i troškovi rada Centra za socijalni rad (CSR) Vranje.
Na osnovu ovoga, u godišnjem Izveštaju, koji je potpisala Danijela Milosavljević, predsednica tela za rodnu ravnopravnost grada Vranja (Obrazac 4), ističe se da je u gradu Vranju došlo do unapređenja rodne ravnopravnosti.
Kao razlog ovog uspeha grada, navedeno je usvajanje Lokalnog Akcionog plana za rodnu ravnopravnost, gde je izbačena lokana socijalna usluga SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja, koju koordinira civilna organizacija", navodi Antić Ristić.
Iz navedenog dodaje, "jasno je potvrđeno da su ove 2023. godine, grad Vranje - gradonačelnik Slobodan Milenković (sada predsednik privremenog organa Grada Vranja), sa svojim saradnicima i Danijelom Milosavljević (članica gradskog Veća, sada u ostavci), procenili i doneli odluku da ne dodele deo namenskog republičkog transfera za razvoj socijalnih usluga u gradu, jedinoj licenciranoj lokalnoj socijalnoj usluzi za žene (od 2019) – SOS telefon za žene, kojom koordinira NGO.
"U ovom godišnjem izveštaju, ne navodi se mera – dodela prostora za rad koji je u vlasništvu grada Vranja, a koju civilna organizacija Odbor za ljudska prava Vranje traži od 2016. za rad Programa SOS telefon za žene i Programa za devojčice – SOS Kutak za devojke, dobitnik svetske nagrade.
Gradska lokalna samouprava, na čelu sa SNS od 2016, nikada nije odgovorila na ovaj naš zahtev.
A, u Vranju je unapređena rodna ravnopravnost.
Isti zahtev smo dostavljale i početkom dvehiljaditih godina.
Tada je lokalna SPS vlast – gradonačelnici Miroljub Stojčić, Zoran Antić - na isti način – blokadom, ignorisanjem, unapredila rodnu ravnopravnost.
Predstavnice civiline organizacije Odbor za ljudska prava Vranje i Programa za žene i devojke SOS telefon su od 2009. godine, od začetka i formiranja lokalnih tela za RR u Vranju (tada je bila Komisija za RR), u kontinuitetu članice ovog gradskog tela.
Na to su nas usmeravali i donatori kako bismo razvili i unapredili saradnju civilnog sektora sa lokalnim samoupravama, kako bi svoja znanja, veštine, ideje iz civilnog sektora prenele na rad gradskih tela za unapređenje rodne ravnopravnosti.
Do danas, smo najmanje četiri puta podnosili konkretne Zahteve za donošenje Odluke grada za kontinuirano finansiranje SOS telefona za žene.
Nikada do sada Komisija kao i Savet za RR grada Vranja nisu razmatrali i nisu stavio na dnevni red naše zahteve.
Pitanje zašto - postavljamo i mi na SOS telefonu, kao i donatori?
Možda je odgovor u jednoj konstataciji jedne aktuelene lokalne političarke - da vas je grad osnovao, bilo bi sve drugačije"...
Ali, kako da grad Vranje bude osnivač NGO?
U Vranju ne stanuje rodna ravnopravnost", konstatuje Antić ristić.
Dosadašnji odnos lokalnih vladajućih partija Vranja, u kontinuitetu potvrđuje da Vranje nije grad gde se donose odluke u ime razvoja i napretka politike rodne ravnopravnosti, gde doprinos daju lokalne NGO, konstatuje se.
"Unapređenje položaja žena i devojčica, zaštita od rodno zasnovanog nasilja nad ženama i devojčicama prerasta u političku bižuteriju, koju i te kako precizno prepoznaju mnoge žene koje kontaktiraju SOS telefon Vranje u cilju zaštite i bezuspešnog očekivanja hitne reakcije nadležnih institucija.
U godini jubileja, 25 godina postojanja i neprekidnog rada, Odbor za ljudska prava Vranje stavlja tačku na ovu političku igru gluvih telefona.
Ponudile smo saradnju, zajednički rad.
Ali, grad Vranje i SNS, kao i SPS rukovodioci sa svim svojim političkim partnerima su doneli odluku – apsolutna odgovornost za bezbednost žena i devojaka u porodično-partnerskom nasilju je u rukama lokalne samouprave Vranja.
A, donatorima koji se brižno zalažu za razvoj rodne ravnopravnosti i zaštitu žena, devojčica od nasilja, i kroz unapređenje lokalnih socijalnih usluga za žene i devojke (PIN, ALVED, SwisPRoPodrška Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti, Britanska ambasada, EU PRO - Program evropske podrške razvoju opština, USAID, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) i drugi, ostaje da dobro čitaju otkucane izveštaje o uspesima razvoja rodne ravnopravnosti u Vranju, ali bez učešća civilnog sektora sa specijalizovanim programima za žene i devojke i bez mnogih žena i devojčica koje žele da daju svoj doprinos", zaključuje se u saopštenju.
