Slavica Garonja, književnica i univerzitetska profesorka, bila je gošća Književne kolonije u Vranju i 2017. godine, nije joj ovo bio prvi put.
Pre, i posebno posle toga, do ponovnog učešća na ovogodišnjoj manifestaciji, svetlo dana ugledalo je više njenih knjiga, kao legitimacija književnog rada koji je tekao uporedo sa univerzitetskim obavezama.
Podsećanja radi, 2014. godine objavila je roman Povratak u Arkadiju, inovirala je potom svoju književnost novim postupcima i temama, pa je nakon četiri godine usledio roman Parusija – glasovi ispod paprati (Nagrada Dragojlo Dudić), shvativši tek onda, kako je kazala, da će to biti drugi deo trilogije, nakon čega je usledila treća knjiga Šapati male Vlaške.
Njen stvaralački opus od kolonije 2017. do kolonije danas, osim dva pomenuta romana, činile su i pripovetke.
Podsećanja radi, prilikom prvog učešća na koloniji u Vranju predstavila je knjigu pripovedaka Izidina kopča, čija je poslednja priča Iz sna u san – Dnevnik Lenke Dunđerski.
Ona je krajem 2020. u Prometeju objavljena kao zasebno izdanje.
„Moram priznati da je ta priča, tada ne mnogo primećena među publikom primećena u Letopisu Matice srpske“, kazala je ove godine na koloniji.
Pojedine replike iz priče Slavice Garonje korišćene su u filmu Zdravka Šotre o Lazi Kostiću (Santa Maria della salute).
U međuvremenu je 2021 godine priredila memoare Klare Skerlić u knjizi Moj život sa Jovanom Skrelićem.
Autorkini izdavači, koji su njena dela izbacili u prvi plan poslednjih godina, bili su novosadski Prometej i Srpska književna zadruga.
Godine 2022, Garonja je objavila Šapate male Vlaške u Prometeju, te zbirku pripovedaka Selena – ili priče iz zelene kutije.
Na pitanje moderatorke Olivere Đorđević o odnosu usmene i pisane književnosti (imajući u vidu da autorka predaje narodnu književnosti), Garonja je kazala je da su svi njeni romani narativno skoncentrisani u 21. vek.
„Kod mene su vreme i prostor jako bitan deo poetike.
Narator putuje sada, u ovom vremenu tim tragovima prostora da bi se u knjizi Šapati male Vlaške umestio u vremenu i ispričao šta se tu desilo pre osamdeset godina“, kazala je Garonja.
Moderatorka Đorđević napravila je analogiju ove knjige sa Pavićevim Hazarskim rečnikom, a književnica uzvratila da reči iz Šapata male Vlaške nisu prevodive.
„Te reći sadrže život, ako se ne zapišu, onda neumitno nestaju.
Nisam želela da to prepustim zaboravu“, rekla je Garonja.
Govoreći o svojim umetničkim vizijama, kazala je da je već posle fakulteta raspolagala ogromnom usmenom građom sa područja Slavonije i čitavog Dinarskog basena, koju je iskoristila.
Među izabranim Garonjim pripovetkama iz knjige Vrt tajni je i jedna o Isidori Sekulić.
Ona je podsetila da je prvi Isidorin roman Đakon Bogorodičine crkve bio na putu ulaska u školsku lektiru pre dvadesetak godina, ali da se to, nažalost, nije desilo iz njoj nepoznatih razloga.
„To je roman mladosti i strasti, Isidora tako nešto više nikad nije napisala.
Na literarnom planu me ta tajna inspirisala - ko je bio taj đakon?
Onda sam napravila taj imaginarni razgovor s njom, koji nikada nije mogao da se desi, jer sam ja imala samo godinu dana kada je Isidora umrla.
Razgovor je smešten u univerzum, gde ona meni otkriva sve ono što piše u tom delu“, rekla je Garonja.
Isidora Sekulić je junakinja i u knjizi Selena, gde je se Garonja dotiče na dva mesta.
U knjizi Jedna moguća autobiografija o književnici Milici Janković, koju je Garonja priredila, a govori o, uz Isidoru Sekulić, najčitanojoj srpskoj spisateljici između dva svetska rata i Skerlićevoj ljubimici, podseća se između ostalog na Jankovićevu prvu zbirku pripovedaka Ispovesti (1913).
Ovom večeri okončana je deveta Književna kolonija u Vranju u organizaciji Narodnog univerziteta.
Ove godine održano je pet književnih programa i nekoliko radionica sa poznatim piscima, za đake osnovnih i srednjih škola.
Gosti kolonije bili su akademik i književnik Goran Petrović, pisac za decu Uroš Petrović, pesnici za decu Tode Nikoletić i Miroslav Kokošar, a pre Slavice Garonje gostovali su italijanski i srpski pesnici u sklopu večeri posvećene promociji antologiji Duhovni Most Novi Sad – Bari.
Ove godine Književna klonija u Vranju prvi put od osnivanja imala je međunarodni karakter.
Profil
Slavica Garonja rođena je 1957. u Beogradu. Sve nivoe studija (osnovne, magistarske, doktorat) završila na Filološkom fakultetu u Beogradu. Doktorirala sa temom Motivi i repertoar srpske narodne lirske i lirsko-epske poezije Vojne krajine i Slavonije u zapisima 18. 19. i 20. veka (2004). Profesorka je univerziteta i književnica. Učestvovala je na više desetina naučnih konferencija u zemlji i inostranstvu i objavila preko 400 naučnih radova i članaka. Bavi se usmenom književnošću (folkloristikom), književnošću Srba iz Hrvatske, književnošću koju pišu žene (rodnim studijama), književnom kritikom i beletristikom. Dobitnica je nagrada Pečat vremena (2015), Sava Mrkalj (2016), Zlatni beočug KPZ Beograda (2018), Nagrade Radovan Beli Marković. Predaje kao vanredni profesor na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.
