Neočekivano žestoku skupštinsku raspravu na sednici gradskog parlamenta u sredu, izazvalo je izlaganje novog gradskog većnika za poljoprivredu Nebojše Mladenovića, koji je bio izvestilac za tačku dnevnog reda Predlog Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja grada Vranja za 2018. godinu.
Reagovao je, najpre, odbornik opozicione SDS Predrag Stanojković, zapitavši se za govornicom “da li to neko namerno pokušava da zbuni odbornike, ili ni rukovodstvo skupštine ne zna ko je većnik za poljoprivredu”.
- U skupštinskom materijalu, koji je podeljen odbornicima, piše da će uvodne napomene podneti većnik za poljoprivredu Aleksandar Janjić (koji je u međuvremenu napustio tu funkciju, p.a).
Hteo bih, u vezi sa tim, da pitam da li novi većnik zna da je budžet za poljoprivredu drastično smanjen, za nekih desetak miliona u odnosu na prošlu godinu, a ovamo se priča da poljoprivreda treba da bude nosilac razvoja ovog kraja.
Kako se to planira ekspanzija poljoprivrede, a smanjuje se budžet?! Šta je, takođe, sa obećanim subvencijama države za razvoj poljoprivrede – upitao je Stanojković.
Šef odbornilčke grupe SDS Igor Andonov dodao je da je plan politike poljoprivrednog razvoja “lep”, ali da za dve godine iz Ministarstva poljoprivrede u Grad Vranje “nije ušao nijedan jedini dinar”, za razliku od perioda 2008-2012.
- A desetine, moža i stotine miliona dinara ušlo je u Vranje tokom nekih ranijih srpskih Vlada – rekao je Andonov, podsećajući na programe sređivanja atarskih puteva, deljenje steonih junica iz Austrije stočarima vranjskog kraja i sl.
- Ili uradite nešto ili ne pišite svašta, a od ovoga što ste napisali u planu razvoja poljoprivrede neće biti ništa. Mislim da je ovo jedno mrtvo slovo na papiru, a ovaj grad je imao veliku šansu da razvije poljoprivrednu proizvodnju – rekao je Andonov.
Andonovu je replicirao Goran Nikolić, šef odborničke grupe SNS, nazvavši izlaganje odbornika SDS “čistom demagogijom”. On je dodao da se odgovori na pitanja koja postavljaju opozicioni odbornici kriju u njhovom činjenju u prošlosti.
- Pričate o sredstvima koja se izdvajaju za poljoprivredu, a sami znate da je razlog smanjenih mogućnosti za ulaganje situacija do koje ste vi doveli dok ste bili u vlasti – kazao je Nikolić.
Uzvratio je Andonov, rekavši da je u vreme dok su DS i SDS bile u vlasti ogroman novac, koji je dolazio iz Ministarstva poljoprivrede, trošen “tamo gde je trebalo da bude potrošen, a nije ulagan na drugarskoj i ortačkoj osnovi”.
- Što se tiče jezera, Aleksandrovačko jezero ne košta ovaj grad nijedan jedini dinar. To treba svi da znaju. A “spucati” šezdesetak miliona dinara u Vranjskoj Banji, u malo veću “kadu”, koja pušta vodu, je mnogo veći problem nego bilo šta drugo što je rađeno u naše vreme.
Vi pričate o nekim vremenima, kao da zaboravljate kada ste došli na vlast. Vi ste na vlasti punih šest godina u Vranjskoj Banji recimo, a ne tri godine kako govorite.
Ako dugovi datiraju iz 2012, a vi ne možete da se izvadite iz dugova, onda neko treba od nas da leži zatvor. Koliko vidim, to se nije dogodilo. Nemojte da se vadite na dugove od ranije, mnogo je vremena prošlo – rekao je Andonov Nikoliću.
Na ovo je reagovao gradonačelnik Slobodan Milenković (SNS), konstatacijom da je 53 miliona “za bazen i balon salu u Vranjskoj Banji utrošeno kada je Upravom banje neko drugi rukovodio”.
- Kako je rađen projekat, na kojem i čijem zemljištu, to nema veze sa ovom vlašću. Što se tiče Aleksandrovačkog jezera, to je crna rupa na ekološkoj mapi Evrope – konstatovao je Milenković.
Na dobacivanje iz redova odbornika SDS “zašto to mislite”, Milenković je uzvratio da je to posledica “loše urađenog projekta za jezero” u vreme vlasti u kojoj se nalazio Andonov.
Šef odborničke grupe SNS Nikolić nadovezao se konstatacijom da Andonov ima najmanje prava da govori o Aleksandrovačkom jezeru.
- Vama bih samo postavio pitanje gde ste bili sada, 1. maja za uranak, i zašto se Aleksandrovačko jezero od pre nekoliko godina zove Andonovačko jezero – upitao je Nikolić.
Odgovarajući gradonačelniku, Andonov je objasnio da je projekat za Aleksandrovačko jezero radio Institut Jaroslav Černi, “isti onaj institut koji je radio i projekat na Brani Prvonek”.
- Nisam ja radio projekat, niti umem da projektujem, niti je to moj posao. Institut “Černi” je državna institucija i tamo rade izuzetni stručnjaci.
Jedino što ja znam je da smo obezbedili veliki novac iz Republičke direkcije za vode, a preko Ministarstva vodoprivrede, za jezero i Branu Prvonek. Radi se o nekoliko miliona evra za četiri godine.
Obezbeđen je novac, rađeno je detaljno po projektu, bukvalno je sve urađeno po projektu. Da je nestao i jedan jedini dinar, a nadležni organi su ispitivali sve, verujte da bi neko do sada bio optužen. To se nije dogodilo.
Što se tiče konstatacije gradonačelnika o cijanobakterijama u jezeru, svi već znamo da ih tamo ima zbog modrozelenih algi, da se ne ponavljam – rekao je Andonov.
Šef odborničke grupe SPS Miroljub Stojčić rekao je da će socijalisti glasati za ovu tačku dnevnog reda.
- To je interes vranjskog kraja i države Srbije, koja je izvozno orijentisana prema Rusiji, Turskoj i Evropskoj uniji.
Ovaj materijal i program je išao na saglasnost u Ministarstvo poljoprivrede i mi treba da ga verifikujemo da bismo se kandidovali kod Ministarstva za dobijanje podsticajnih sredstava za razvoj poljoprivrede – rekao je Stojčić, uz napomenu da je, u vezi sa Aleksandrovačkim jezerom, urađen besplatan projekat Instituta “Černi” po najvišim standardima, a da se “autoritet gradonačelnika u to vreme nije mešao u njegovu realizaciju” na terenu.
Na to je Andonov podsetio da je Institut Jaroslav Černi “radio i nadzor nad projektom” i da su za to “bili milionski plaćeni”.
U tom momentu, predsednik Skupštine Dejan Tričković zamolio je odbornike da se vrate na tačku dnevnog reda koja se tiče poljoprivrede.
Nakon rasprave, odbornici su usvojili Predlog Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja grada Vranja za 2018. godinu.
BROJKE
Većnik za poljoprivredu Nebojša Mladenović rekao je na sednici skupštine, kao izvestilac po ovoj tački dnevnog reda, da na području grada ima oko 7.100 uglavnom mešovitih poljoprivrednih gazdinstava, veoma usitnjenih, sa prosečnom površinom iskorišćenosti zemljišta oko 2,5 hektara, dok je prosek u stočarskim gazdinstvima 3,7 grla stoke po domaćinstvu.
Obradivo zemljište na području grada zahvata oko 33.000 hektara, od čega su njive i vrtovi 22.500 hektara, vinogradi 1.130 hektara, voćnjaci 2.300 hektara, livade 6.270 hektara i pašnjaci 11.400 hektara.
Nivo stočarske proizvodnje sveden je na 60 odsto u odnosu na onaj koji je postojao u poslednjoj dekadi 20. veka.
U pčelarskoj proizvodnji, Vranje ima 11.380 košnica.