Izložba pod nazivom Skautizam u Vranju između dva svetska rata 1911 – 1941. otvorena je u utorak uveče u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju, povodom 110 godina od osnivanja vranjskog Skautskog društva.
Otvarajući izložbu i čestitajući jubilej zamenica gradonačelnika Vranja Zorica Jović podsetila je na početak rada ove organizacije u Srbiji i istakla njen značaj.
- Zahvaljujući zaljubljenicima u prirodu i zdrav život i rešenosti da u svakom trenutku budu fizički i duhovno spremni da doprinesu razvoju svoje zajednice, skautizam se razvio i u Srbiji.
Hiljade i hiljade dece, pre svega školskog uzrasta, organizovano u brojne odrede širom zemlje, priključivalo se izviđačima.
Zahvaljujući ovoj organizaciji mnoge generacije stasale su u spretne, odrgovorne, samosvesne i druželjubive ljude, jer kao što znamo skautizam je odlična škola za život - rekla je Jović.
Postavku koja sadrži 10 panoa sa autentičnim fotografijama i dokumentima priredio je Odred izviđača Sima Pogačarević sa Miodragom Đorđevićem Gagijem na čelu.
Marina Stojanović, direktorka OŠ Vuk Karadžić, u kojoj je autor izložbe Đorđević proveo veći deo radnog veka kao profesor i starešina odreda izviđača, rekla je da izložba hronološki prati nastanak skautizma, sa posebnim osvrtom na razvoj skautizma u Vranju i ulogu koju su u tome imali nastavnici i učenici vranjske gimnazije, ali i ostalih škola.
Autor izložbe Miodrag Đorđević, koji je prisutne proveo kroz postavku osvrnuvši se na razvoj skautizma u Vranju i ulogu koju su u tome imali nastavnici i učenici vranjske gimnazije, rekao je da se izviđačkom i skautskom pokretu priključio po porodičnoj tradiciji.
On je podsetio da je Vranje jedan od prvih pet gradova u Srbiji u kojima su formirane izviđačke čete.
- U osamdesetoj godini života ja sam i dalje izviđač i sa ponosom nosim izviđačke simbole - rekao je Đorđević.
PROFIL
Miodrag Đorđević rođen je 7. maja 1941. u Vranju. Odrastao je u radničkoj porodici, otac Josif mu je bio krojač. Nakon završene osmogodišnje i učiteljske škole, službovao je u okolnim selima, a zatim studirao na Višoj pedagoškoj školi u Vranju - grupa za fiziku i tehničko obrazovanje. Svuda gde je radio uključivao se u rad izviđačkih organizacija, a dolaskom za nastavnika fizike u OŠ Vuk Karadžić preuzeo je izviđačku organizaciju iz koje je ponikao Izviđački odred Sima Pogačarević. I danas se nalazi na funkciji starešine ovog odreda.
U Galeriji Narodnog muzeja postavka će biti izložena narednih petnaestak dana.
ZAČECI SKAUTIZMA U SRBIJI
Osnivač izviđačke organizacije u Srbiji bio je dr Miloš Đ. Popović. Kao lekar opšte medicine, najpre je 1901. godine učestvovao u osnivanju društva za borbu protiv alkoholizma pod nazivom Savez trezvene mladeži. Međutim, on je imao ideje slične onima Baden Pauela - da napravi organizaciju koja bi široko pomagala vaspitanju mladih. Miloš Popović 1908. godine dolazi do knjige Skautizam za dečake, i počinje da objavljuje prevode delova knjige, prevodeći reč "skaut" kao "izvidnik". Dr Miloš Đ. Popović se ne oslanja samo na pisanu reč, već obilazi škole, putuje po palankama i varošicama Srbije, okuplja po školskim dvorištima, ne po dvoranama, omladinu, koja će ga s oduševljenjem prihvatiti. Na Đurđevdan 6. maja (u Srbiji se tada primenjivao julijanski kalendar pa je Đurđevdan padao 23. aprila) osniva prvu četu malih četnika u Beogradu i Srbiji kojoj daje naziv „Lasta“. Po uzoru na Baden Pauela, posle zbora u dvorištu Treće muške gimnazije (koja se tada nalazila na delu Beograda zvanom Krunski venac), tridesetak dečaka sa maramama oko vrata, u koloni, prelazi razdaljinu od Fišeklijske ulice do Karađorđevog parka. Tu ih doktor Popović uz pomoć Jovana Tanovića, novinara (1882.-1944); i entuzijasta iz organizacije Trezvena mladeži podučava skautskom programu: igraju se, uče razne veštine, druže se i vesele. Ponesen pisanjem dr Miloša Popovića, niški student filozofije Panta Ranđelović osnovao je prvu "četicu" četnika/izvidnika juna 1911. godine. Iste godine, osnovane su još četiri čete u Beogradu, po dve u Kragujevcu i Valjevu i jedna u Vranju. Već 1912. godine, na kongresu Saveza trezvene mladeži, doneta je odluka da se organizacije razdvoje, te je nastala nova organizacija nazvana Mladi četnici i planinke Kraljevine Srbije. Dr Miloš Popović je izabran za prvog starešinu.To su bili začeci skautizma u Srbiji.