Danilo Dončić, nedavno preminuli fudbalski stručnjak iz Vranja, radio je tokom svoje karijere u više zemalja i svugde ostavio dubok trag i nezaboravna prijateljstva.
Moglo bi se reći da je bio više od fudbalske legende - pre svega drag prijatelj, voljeni član porodice, ali i inspirativni mentor čija je strast prema fudbalskoj igri obogatila živote svih koji su ga poznavali.
Rođen je u Vranju 1969. godine.
Njegov otac bio je pokojni fudbalski trener Pepi Dončić.
Danilo je još kao klinac pokazivao izrazitu želju da krene stazama fudbala.
Najpopularnijom sporednom stvari na svetu je ozbiljnije da se bavi u Beogradu, gde su ga prvi put zapazili tamošnji fudbalski skauti.
Rana karijera odvela ga je iz OFK Beograda u druge značajne srpske timove, otvarajući put za njegov prelazak na Maltu - zemlju koja će mu postati drugi dom.
U Srbiji je ranih devedesetih igrao za OFK Beograd, FK Rudar iz Ljubije, kruševački Napredak i Čukarički.
Potom se zaputio na Maltu, gde je u Valeti igrao od 1994. do 2002. godine.
Još je do kraja karijere nastupao za bugarsku Lokomotivu iz Sofije, te za Imortal Desportivo (Portugalija) i Sliema Wanderers (Malta).
Najveći pečat ostavio je na Malti.
Njegov uticaj na terenu bio je presudan za tim.
Na Malti je postao fudbalska legenda, poštovan ne samo zbog vlastite fudbalske veštine, već i zbog svog duha.
Nakon što je stigao na Maltu 1994. godine, Dončić je brzo postao ključni igrač Valete.
O tome govore mnogobrojni trofeji.
Tokom osam sezona u Premijer ligi četiri puta je bio najbolji strelac, osvojio četiri ligaška prvenstva, četiri FA trofeja, dva Super kupa, šest Lowenbrau kupa i četiri Super Five kupa.
Uprkos teškom početku, njegov uticaj na terenu i van njega bio je vrlo važan.
Njegov uspesi, uključujući višestruke titule prvaka lige i kupove, učinio ga je jednom od ključnih figura u istoriji malteškog fudbala.
Njegova sposobnost da postiže golove i vodi svoj tim do pobeda, donela mu je veliko poštovanje, kako među saigračima tako i među rivalima.
Završavajući svoju igračku karijeru zbog povrede, Dončić nije dozvolio da to umanji njegov doprinos fudbalu.
Umesto toga, iskoristio je svoje iskustvo i odlučio da pređe u trenerske vode, gdje je nastavio da utiče na igru, prenoseći svoje znanje na mlade igrače i pomažući im da razviju svoje fudbalsko znanje i umeće.
Osim na Malti, kao trener je radio u Grčkoj, na Kipru, Bahreinu, Kini i Bugarskoj, gde ga je smrt nedavno zatekla dok se nalazio na kormilu Lokomotive iz Sofije (za koju je svojevremeno i igrao).
Kao trener, Danilo se posvetio generacijama igrača.
Nije mu bilo važno da kod fudbalera razvija i unapređuje samo snagu i tehniku, već im je usađivao osećaj integriteta, etičke odlike i strast ka igri.
Voleo je putovanja, što je uticalo na to da se njegova trenerska karijera razvija u raznim državama.
Osim po svojim fudbalskim sposobnostima, Danilo je možda bio i poznatiji po svom živopisnom duhu van terena.
Često je viđan kako uživa u najboljim restoranima na Malti, degustira vrhunska pića okružen prijateljima.
Njegov šarm i toplina učinili su ga omiljenim u svakom društvu, a njegove priče sa terena i izvan njega fascinirale su sve koji su s njim provodili vreme.
Danilovo nasleđe nije uklesano samo u trofeje i priznanja, već i u svačija srca koja je na bilo koji način dodirnuo.
Njegov odlazak sa igrališta obeležen je dirljivim završetkom priče bogate karijere, ali njegov duh i posvećenost nastavljaju da inspirišu sve na Malti, poručuju na kraju njegovi prijatelji i saradnici.
Danilo Dončić preminuo je 1. maja ove godine u Sofiji, a sahranjen je 7. maja na groblju Lešće u Beogradu.
Iza sebe je ostavio decu Anju, Ninu i Petra.
Drugari sa Malte
Dončićevi prijatelji sa Malte poručili su za Vranje News da je Danilo bio više od igrača ili trenera.
"Bio je izvor radosti, snage i inspiracije. Njegov smeh je bio zarazan, kad god bi završili utakmicu pobedom, a njegove priče obogatile su naše živote. Zahvalni smo za vreme koje smo proveli s njim. Iako je napustio teren, nikada neće napustiti naša srca", kaže jedan od njegovih bivših igrača.
Posle Danilove smrti, na Malti su se okupili njegovi prijatelji.
"Izgovaramo naše poslednje zbogom, ne sa tugom, već sa zahvalnošću za njegov izuzetan život i uspomene koje nosimo i koje ćemo zauvek nositi. Poslednji Pozdrav Beli brate, dok se ne vidimo opet na nebeskim pašnjacima", poručuju njegovi drugari sa Malte.
