U okrivur kampanje Čepom do osmeha, u kojoj je učestvovalo 30 volontera, prilikom čišćenja priobalja Aleksandrovačkog jezera kod Vranja uklonjeno je oko 300 kilograma reciklabilnog otpada - 110 kilogama PET ambalaže i plastike, 85 kilograma stakla, oko 40 kilograma papira i skoro 60 kilograma limenki.
Akciju je organizovala kompanija Lidl Srbija
"Do sada smo uspešno realizovali šest akcija čišćenja koje su doprinele uklanjanju velike količine otpada u Srbiji, izjavila je rukovodilac korporativnih komunikacija u ovoj kompaniji Martina Petrović.
Podsećanja radi, pre tri godine u akciji Komunalne policije i škola sakupljeno je 8 kubika ili 43 vreće kapaciteta 120 litara otpada.
Aleksandrovačko jezero ima problem sa eko sistemom od navodne aljkave sanacije jezera tokom 2010/11. godine (u vreme vlasti čiju su okosnicu činili socijalisti i demokrate).
Tada je isušeno jezersko dno radi čišćenja od već čuvenih modrozelenih algi koje, navodno, pod određenim klimatskim uslovima ispuštaju toksične materije u vodu.
Krajem 2012. u poslednjem u nizu pomoru jezerske ribe uništen je gotovo kompletan riblji fond.
Stručne službe Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u Vranju ubrzo su ustanovile da je voda zaražena opasnom bakterijom ešerihija koli, koja naseljava creva čoveka i životinja, može izazvati opasne infekcije gastro i urogenitalnog trakta, sepsu, meningitis, zapaljenje pluća i sl.
Zaključkom Skupštine grada Vranja 2017. godine odlučeno je da se formira radna grupa i definiše rok u kome bi se sagledala situacija, te odredili zadaci koji se imaju preduzeti.
Obelodanjeno je da će resanacija jezera koštati oko milion evra, ali ona do danas nije počela.
Iz gradskih struktura govoreno je da sama lokalna samouprava nema dovoljno novca za takav poduhvat i da će grad pokušati da pronađe strane investitore.
Zabranjeno kupanje, navodanjavanje, napajanje stoke
Aleksandrovačko jezero formirano je 1964. godine kao veštačka akumulacija. Prvobitna namena mu je bila navodnjavanje voćnjaka i povrćnjaka u okolnim selima. Pripadalo je u početku kombinatu "Poljoprodukt", koji je u međuvremenu propao, pa je brigu o jezeru preuzela opština Vranje. Jezero je izgubilo svoju prvobitnu namenu i postalo izletište, koje je vremenom postalo mesto rekreacije i ribolova. Međutim, godinama već zatvoreno je za kupanje, ribolov, navodanjavanje i napajanje stoke.
