Gosti druge književne večeri u okviru obeležavanja 142. rođendana Biblioteke Bora Stanković u Vranju bili su makedonska spisateljica Rumena Bužarovska i pisac iz BiH Almir Alić.
Neko bi rekao - čemu uopšte takav spoj i zbog čega je, zapravo, osmišljen upravo ovakav koncept izbora gostiju za jedno te isto književno veče.
No, to uopšte nije bilo slučajno.
Naime, kako je rekla Ružica Marjanović, moderatorka razgovora sa književnicima, iako dvoje pisaca "pišu različito", zapravo u svojim knjigama "govore o gotovo istim stvarima" i tretiraju slične probleme i društvene situacije.
"Njihovo pisanje je izvanredno kompatibilno", potencirala je Marjanović.
Rumena Bužarovska teenutno je jedno od najznačajnijih književnih imena na prostoru EX Jugoslavije, ne samo po spisateljskom značaju, već i po nagradama i prevodima, pa i po onome kako se njeno književno delo vrednuje i van prostora bivših jugoslovenskih republika.
Neke od njenih knjiga već su dramatizovane u Srbiji, Sloveniji i Makedoniji.
Marjanović je naglasila je da u Rumeninim knjigama ponajviše fasciniraju "maestralno ispričane priče".
U svojoj prvoj knjizi (Moj muž) uglavnom je pisala o iskustvima ljudi sa EX YU prostora, a potom u Nikuda ne idem o iskustvima ljudi "od Vardara pa do Triglava" u belom svetu.
Ali, šta je zapravo to što Rumena svojim pričama želi da poruči ljudima.
U svojim knjigama, kako je naglasila moderatorka Marjanović, Bužarovska "ogoljava malograđanštinu novokomponovanog srednjeg i višeg sloja".
Rumena je svoj stav prema tome ilustrovala detaljima iz jedne od svojih priča.
Knjiga Godina pacova Almira Alića, koja je između ostalog predstavljena ove večeri, kako je rekla Marjanović, "skrining je onoga što mi živimo".
"Alić je odabrao model da je njegov narator nesvršeni student prava.
Almir je, inače, elektroinženjer koji je magistrirao međunarodno pravo.
Htela sam da kažem da zapravo nemate previše pisaca u savremenoj književnosti koji ozbiljno poznaju temu o kojoj pišu.
On u svojoj knjizi, kroz jedanaest poglavlja, analizira briljantno svaki pojedini segment društva", rekla je Marjanović.
Glavni lik ovog romana je nesvršeni student prava koji radi kao taksista.
Zatim je Almir Alić taj svoj "skrining" onoga što danas živimo potkrepio odlomcima iz knjige.
Jedna od Alićevih priča dotiče se više fenomena koji su se dogodili u različitom vremenskom periodu BiH, koji su stvarni i neki od njih iskorišćeni su kao literarni bekgraund i lajt motiv za pisanje ove knjige.
Jedan od njih povezan je sa aferom koja se dogodila na Pravnom fakultetu u Sarajevu, gde su studentice za ocene spavale sa profesorima, pa je i ovaj deo razgovora o knjizi Godina pacova kulminirao odlomkom koji potkrepljuje ovu priču.
Zanimljiva tema bila je "ćutanje žena", o čemu je Rumena Bužarovska podrobno govorila, a njena priča Šnicla iz knjige Osmica poslužila je kao ilustracija za neke od opservacija učesnika u vezi sa ovom temom.
Polako se došlo i do teme "ćutanja muškaraca"...
Biblioteka Bora Stanković, najstarija ustanova kulture u Vranju, pokazala je još jednom da kvalitet književnih programa koje priređuje ne zaostaje nimalo za onim prestoničkim i da, što je najvažnije, ti programi imaju svoj književni koncept.
Šteta bi bilo da ih ubuduće ne bude malo češće.
OSMI MART
Jedna od priča Rumene Bužarovske iz knjige Nikuda ne idem zove se Osmi mart (Harmonika).
"Znamo svi da živimo u rodno nejednakim društvima. Ipak, meni je Osmi mart omiljeni praznik, jer se tada po pravilu dešavaju neke čudne stvari; nama ženama objašnjavaju kako smo mi najbiolje na svetu taj jedan dan, kao da smo muze, da smo tu da budemi voljene, da smo tu zbog ljubavi i da je to jedina naša svrha", kazala je Bužarovska i još detaljnije problematizovala svoj stav o feminizmu, što je ilustrovano odlomkom iz navedene priče.
O AUTORIMA
Rumena Bužarovska rođena je 1981. godine u Skoplju. Do sada je objavila zbirke priča: Žvrljotine (2007), Osmica (2010), Moj muž (2014) i Nikuda ne idem (2018). Priče su joj prevođene na engleski, nemački, francuski, hrvatski, slovenački i bugarski jezik. Prema mišljenju žirija Londonskog sajma knjiga 2016. godine Rumena Bužarovska je uvrštena među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca. Bavi se i književnim prevodom sa engleskog na makedonski jezik (Kuci, Kapote, Bukovski). Trenutno je zaposlena kao docent američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju.
Almir Alić je rođen 1970. godine u Zvorniku u BiH. Diplomirao je elektrotehniku u Tuzli, a magistrirao međunarodno pravo u Sarajevu. Do sada je objavio romane Soliter Titanic (Zagreb, 2006), Boa u kokošinjcu (Zagreb, 2009), Volim crtati velika crvena srca (Tuzla, 2015), Godina pacova (Tešanj, 2018), te zbirku kratkih priča Piccolo mondo (Novi Sad, 2009). Nagrađivan je na brojnim domaćim i međunarodnim konkursima za najbolju kratku priču. Rado je viđen predavač na književnim radionicama za srednjoškolce i studente iz cijele regije. Aktivan je učesnik procesa tranzicione pravde. Živi i radi na relaciji Tuzla- Sarajevo.
NAGRADE ZA NAJVERNIJE ČITAOCE
Ovo književno veče i završetak proslave povodom rođendana Biblioteke iskorišćeno je za uručenje nagrada najvernijim čitaocima u prethodnoj godini. Nagrade je uručio direktor biblioteke Zoran Najdić.
