Romani Vere Cenić na daskama vranjskog teatra: Priča o degradaciji ljudskog postojanja

Niko ne treba da očekuje da će gledati dokumentarističku predstavu, izjavio je u Vranju reditelj Jug Đorđević, koji sa ansamblom Pozorišta Bora Stanković privodi kraju probe na ostvarenju Ništa nećemo zaboraviti, čija će premijera biti u subotu 21. oktobra u 19 časova u vranjskom teatru.

"To prosto nije tako.

Trudili smo se da što verodostojnije portretišemo neke slike iz romana, pogotovo iz prvog romana Kanjec filjma, ali smo na kraju shvatili da moramo da damo i neki kontekst iz današnje vizure.

U tom smislu, ako neko očekuje da će gledati predstavu o Veri Cenić, to neće biti slučaj, jer kad se rade stvari koje su inspirisane ličnostima, mislim da je dokumentarni film mnogo prikladniji medij za to negoli pozorište.

Romane Vere Cenić, koji su nam poslužili za dramatizaciju, tretirali smo kao neku vrstu doku-fikcije, zato što kad Vera piše ona stavlja drugo ime junakinji, u konkretnom slučaju u pitanju je Bela", kazao je Đorđević.

On smatra da pozorište, ipak, "treba da govori o sudbinama koje su univerzalne".

"A, smatram da je Verina, odnosno Belina sudbina - univerzalna.

Mislim da smo u procesu pripreme ove predstave prilično uživali.

Ne znam da li je to paradoks, ali je verovatno neki odbrambeni mehanizam, jer ćemo onda sve te teške sudbine koje portretišemo lakše portretisati", rekao je reditelj.

Đorđević dramatizaciju komada o golootočkom iskustvu Vranjanke Vere Cenić (1930 - 2020), prema njenim romanima Kanjec filjma i Ista priča, poverava i ovog puta Tijani Grumić, dramaturškinji sa kojom je režirao većinu svojih dosadašnjih ostvarenja (i koja je isti ovaj posao obavila za ostvarenja Kepler 452-B i Nečista krv, koja je Đorđević pre ovog režirao sa vranjskim ansamblom).

Pomenuti Cenićkini romani su priče o naličju političkog delovanja jugoslovenskih vlasti pedesetih godina XX veka, kroz prizmu ispovesti žene u moru nevinih ljudi odabranih da im se unište životi na Golom otoku.

Glumica Jelena Filipović, koja tumači lik glavne junakinje Bele, konstatovala je da treći put sarađuje sa Jugom Đorđevićem i da joj je velika čast da igra u ostvarenju koje on režira.

"Iskreno sam bila u šoku kada sam shvatila da mi je Jug poverio tako veliki zadatak", rekla je Filipović.

Glumac Marko Petričević rekao je da na kraju pripreme ove predstave može da kaže da je srećan što je "deo jednog velikog projekta".

"Mi ovom predstavom želimo da napravimo beg od jasne, bolne odrednice, odnosno da naglasimo rušenje ličnog identiteta i činjenice da žene na Golom otoku i nisu izgledale kao žene koliko su bile unakažene i koliko je u logorima, pa i na Golom otoku, lična persona nebitna.

Bilo je samo bitno uništiti ljudski karakter.

I to neko objašnjenje rediteljevo da mi zapravo rušimo polnu identifikaciju i to da je samo bitno naglasiti degradiranje svakog ljudskog postojanja, bitno je napraviti žrtvu.

Mene je to kao glumca najviše inspirisalo i nateralo da razmišljam o tome koliko ljudska svest može biti zla", kazao je Petričević.

Glumica Anica Petrović rekla je da je njen generalni utisak, na osnovu višestruke saradnje sa Jugom Đorđevićem, da on kao reditelj "vraća veru u pozorište".

Umetnički direktor pozorište Bojan Jovanović potencirao je značaj zaostavštine Vere Cenić za kulturu Vranja.

"O Kanjecu filjma i Istoj priči te mogućnosti da se ta dela postave na scenu, sa direktorom sam razgovarao nekoliko godina unazad.

Kad smo kontaktirali sa Jugom i kada je on odgovorio da su mu se dopala dela i da bi voleo da režira po motivima iz romana Vere Cenić, onda više nismo imali dilemu.

Saglasili smo da je to ono što nas sve inspiriše, i evo, tu smo pred premijerom", rekao je Jovanović.

Jović: Višestruk značaj teme predstave

Direktor vranjskog teatra Nenad Jović potencirao je značaj ove predstave za pozorišni repertoar.

"Značaj je višestruk. A, pre svega, prvi put jedno pozorište dotiče temu vezanu za jedan od najgorih perioda u 20. veku - Rezoluciju Informbiroa iz 1948 - temu koja je bila cenzurisana do kraja devedesetih godina prošlog veka. Zvanično bih se zahvalio porodici Mitić i Nebojši Mitiću, jer su nam ustupili autorska prava za tekstove romana Vere Cenić. Takođe i Jugu Đorđeviću koji se, sa svim rezultatima i priznanjima iz ove godine, i pored toga što je bio tražen od mnogih drugih teatara, odlučio da režira baš ovde kod nas", rekao je Jović.

Osim dramaturškinje Tijane Grumić, u timu sa kojim Jug Đorđević radi u Vranju su neki mladi, ali već poznati pozorišni stvaraoci.

Scenografiju je i ovog puta osmislila Andreja Rondović, a kostime Velimirka Damjanović.

Kompozitorka je Julija Kasteluči.

U predstavi lik Bele tumači Jelena Filipović, a igraju još Radmila Đorđević, Žetica Dejanović, Milena Stošić, Anica Petrović, Anđela Vlajković, Bojan Jovanović, Marko Petričević, Marko Nikolić i Nikola Stojković.

Premijera ostvarenja Ništa nećemo zaboraviti, prva u aktuelnoj pozorišnoj sezoni, biće 21. oktobra, na Dan pozorišta, i na dan kada će u Vranju biti otvoreni 43. Borini pozorišni dani, festival koji će prvi put od osnivanja imati međunarodni karakter.

Najnovije vesti

Radnička ulica. Foto ilustracija vranje.org.rs Bez vode Radnička ulica »

Bez vode su u četvrtak stanovnici dela Radničke ulice u Vranju i više okolnih, zbog havarije na vodovodnoj mreži u pomen...