Bora Stanković je izuzetno moderan pisac, na početku sam prevodeći njegove priče imao tremu kako će sve funkcionisati, ali me je ohrabrila povratna informacija mojih studenata, kako onih koji znaju, tako i onih koji ne znaju srpski jezik, rekao je u Vranju Robert Hodel, po rođenju Švajcarac, profesor, slavista i prevodilac pripovedaka Borisava Stankovića.
Hodel, koji je svoj radni vek uglavnom proveo u Nemačkoj (Minhen, Hamburg) je na otvaranju 56. Borine nedelje govorio o svom proučavanju književnog pusa Bore Stankovića, koje traje oko tri decenije, ali i o recepciji, odnosno zloupotrebama dela Borisava Stankovića u određene svrhe, posebno u Nemačkoj, ali i generalno u zapadnoj književnosti.
Nečista krv, najznačajniji Stankovićev roman, rekao je Hodel, preveden je i objavljen u Minhenu, u Nemačkoj 1935. godine.
"To je bila mala senzacija u Nemačkoj, pisalo se dosta o tome, možda u tridsetak časopisa i novina.
Već 1941. godine izašlo je drugo izdanje", kazao je.
On je rekao da je, osim u pogledu prevodioca Nečiste krvi (Sava Davidović je kao prevodilac morao da promeni prezime u Zeremski), problematičan bio i sam naslov jer se pominje nečista krv, jer nije bilo popularno pominjati takve reči u Nemačkoj 20-ih i 30-ih godina prošlog veka.
Stanković je simptomatičan primer etnološki-folklorno usmerene recepcije 'štokavskih' književnosti, rekao je Hodel koji je od naših pisaca prevodio i Nastasijevića, a posebno Dragoslava Mihailovića.
"Primer apsurda je i da je naziv Nečiste krvi na nemačkom glasio je Hadschi Gajka verheiratet sein Maedchen, po svadbenoj pesmi Hadži Gajka devojku udava, koja je u 19. veku bila veoma omiljena u Vranju.
Tim naslovom se Stankovićev degeneracijski roman, koji treba videti u okviru Zolinog romanesknog ciklusa Rugon-Makarovi, Uismansovog Nasuprot, Manovog Budenbrokovi ili Golsvortijevog Posednik, pretvara u folklornu priču patrijarhalnog društva.
Pikanterija je da je Momčilo Nastasijević već 1926. godine bio ubeđen da Stanković, zajedno sa Ivanom Cankarom, predstavlja vrh jugoslovenskih pisaca sa početka 20. veka", naveo je Hodel.
Dugogodišnja fasinacija vranjskim piscem, koja seže sve do Robertovih studentskih dana, doživeće ovaploćenje izdanjem Stankovićevih priča na nemačkom jeziku, upravo u Hodelovom izboru i prevodu.
To će se dogoditi vrlo brzo, već ovog proleća.
Pre tri godine počeo je da prevodi Borine pripovetke, nameravajući da Stankovića nemačkoj publici predstavi u jednom reprezentativnom izboru.
"A, kako su Nečista krv i Koštana već ranije prevedeni, koncentrisao sam se na njegovu kratku prozu.
Preveo sam više od 30 pripovedaka, kratkih priča i crtica koje obuhvataju sve njegove stvaralačke faze, od prvih zbirki Iz starog jevanđelja (1899), Stari dani (1902) i Božji ljudi (1902), sve do tekstova koje je nameravao da izda pod naslovom Pod okupacijom.
Nemačka knjiga će izaći u izdanju Leipziger Literaturverlag, sa opširnim uvodom o životu i stvaralaštvu pisca", naveo je Hodel.
Inače, Hodelovo gostovanje u Vranju planirano je u više navrata, ali su događaji u vezi sa pandemijom u poslednje dve godine to prolongirali.
Ovog puta, kockice su se složile i profesor Hodel je mogao da odvoji vreme i pojavi se na najstarijoj književnoj manifestaciji u Vranju, rekao je Miroslav Cera Mihailović, urednik Književne zajednice (KZ) Borisav Stanković.
Na kraju večeri Mihailović je Hodelu uručio Povelju Borisav Stanković.
Savet KZ dodelio mu je ovo proznanje "za izuzetan doprinos srpskoj književnosti i negovanje vrednosti dela Borisava Stankovića".
U četvrtak i petak programi manifestacije Borina nedelja održavaće se u Beogradu.
Najpre u četvrtak 24. marta u Francuskoj 7 biće održan program pod nazivom Orfejev krug, u okviru koga će od 19 časova predstaviti Dragica Užareva, Verica Ilić, Buljana Tasić, Verica Preda, Biljana Karavidić, Slađana Bušić, Aleksandra Ljubisavljević, Ratormir Timotijević Tim, Živko Nikolić, Čeda Marković i Zoran Sve.Jovanović.
U petak 25. marta, takođe u Beogradu, u sklopu programa "Sa Borom na ti" učestvovaće Aleksandar Čotrić i Vidak Maslovarić.
Profil
Robert Hodel (1959, Butisholc), nemački slavista, komparatista i prevodilac rodom iz Švajcarske. Studirao je slavistiku, etnologiju i filozofiju u Bernu, Sankt Peterburgu, Novom Sadu, Dubrovniku i Pragu. Magistrirao je sa tezom o skazu kod Nikolaja Ljeskova i Dragoslava Mihailovića, a doktorirao na prozi Andreja Platonova. Prevodio je dela Momčila Nastasijevića, Dragoslava Mihailovića i više savremenih srpskih pesnika na nemački jezik i objavio niz naučnih radova, monografija, prikaza, antologija i komparatističkih priloga o srpskim (između ostalih, o Andriću i Selimoviću) i ruskim piscima. Od 1997. profesor je na Institutu za slavistiku Univerziteta u Hamburgu. Član je naučnog društva „Lajbnic“ iz Berlina, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti i počasni član Srpskog književnog društva, kao i saradnik više međunarodnih slavističkih časopisa, među njima i časopisa Letopis Matice srpske i Zbornik Matice srpske za književnost i jezik.
Laguna
