Predsednik UGS Nezavisnosti u bujanovačkoj Gumoplastici Slavoljub Ristić za Vranje News govori o tome kako se osećaju radnici ove nekada uspešne firme posle meseci štrajkova, sporenja sa državom u vezi sa zaostalim isplatama zarada, saznanja da nemaju pravo na socijalni program i isplate razlika zarada od većinskog vlasnika po sistemu uzmi ili ostavi. Ristić nudi konkretna rešenja za pokretanje proizvodnje u pogonu Gumoplastike u Klenikama, a u suprotnom traži od države, koja od 14. decembra ne odgovara na pismeni dopis radnika, da uvede stečaj i "oslobodi" zaposlene kako bi svoja prava iz radno-pravnih odnosa ostvarili na tržištu rada.
Od oktobra prošle godine, kada nas je u vreme štrajka Gumoplastike posetio državni sekretar za privredu Dragan Stevanović, od obećanja koja smo tada dobili u pogledu skorog razrešenja statusa preduzeća do danas nije se dogodilo ništa ili makar mi o tome nemamo nikakvu informaciju, kaže za Vranje News glavni poverenik UGS Nezavisnost u pogonu bujanovačke Gumoplastike u Klenikama Slavoljub Ristić.
- Čekali smo, čekali, pa 14. decembra 2018. poslali dopis Draganu Stevanoviću i predsednici skupštine Ivani Janaćković da se sporna pitanja i pravni status preduzeća reše, u skladu sa ranijim obećanjima.
U tom dopisu istakli smo sledeće zahteve: da se iz sredstava firme omogući socijalni program za radnike preduzeća prodajom imovine i sl, što je po zakonu moguće; ili da se smeni postojeći direktor, dovede novi, otpočne proizvodnja i u okviru ovog drugog zahteva kao alternativa izdavanje pogona u zakup novom poslodavcu; treće, da se pokrene stečajni postupak, da se radnici oslobode i ostvare svoja prava na tržištu rada.
Imali smo još jedan zahtev, da se izmire obaveze po osnovu doprinosa PIO prema radnicima za period koji nije plaćen, tačnije od 31. decembra 2017. godine do momenta do kog smo primali plate - navodi Ristić u intervjuu za Vranje News.
On dodaje da odgovora "odozgo" i posle tog pisma od 14. decembra nema.- Mi radnici smo trenutno ni na nebu, ni na zemlji.
Još uvek se vodi kao da smo zvanično u štrajku, nemamo nikakva primanja, niti se rešava status firme.Kada je Stevanović bio ovde, najavio je stečajni postupak, da bi radnici mogli da na tržištu rada makar ostvare pravo na zakonom zagarantovanu novčanu naknadu (tri, šest ili devet meseci), ali ništa, i dalje čekamo - kaže Ristić.
Zbog status-kvo situacije, dodaje, radnicima su vezane ruke.
- Mi smo obespravljeni, obezglavljeni, dva, tri radnika su napustila firmu, ali nas oko 50 smo uporni i istrajni i ostajemo na braniku preduzeća - kaže Ristić.
On je rekao da je u pogonu obuće u Klenikama, gde radi on i još pedesetak radnika, izvršitelj iz Vranja nedavno popisao mašine radi namiranje nekih radnika tog preduzeća koji su tužili Gumoplastiku zbog dugovanja.
- Ni po koju cenu mašine nećemo dati, tako smo odlučili na zboru radnika.
Oni bi da plene mašine po izvršnim presudama radnika Gumoplatsike koji nisu nikad radili u našem pogonu u Klenikama, već u drugim radnim jedinicama, tako da od namirenja preko naših mašina nema ništa.
Obavestili smo o tome bujanovačku javnost i pismenim dopisom izvršitelja Aleksandra Nikolića u Vranju.
Neka popisuju imovinu u pogonu u Bujanovcu i u tamošnjoj upravnoj zgradi, kod nas u Klenikama ne može.
Već su nam odavde radi namirenja nekih radnika po istom osnovu ranije zaplenili kombi vozilo marke "pežo", kajemo se što smo to dozvolili.
Sumnjamo da je krajnji cilj uništenje i obezvređivanje ovog pogona, zašto bi se inače insistiralo da se ovde plene stvari, kada ima sasvim dovoljno firmine imovine u Bujanovcu - navodi Ristić za naš portal.
Razlog više za bespoštednu borbu za pogon u Klenikama, kako kaže Ristić, jeste "svest većine radnika, na osnovu iskustva, da uz domaćinsko poslovanje, stručan i odgovoran menadžment, pogon u Klenikama može dobro da radi".
- Mi smo i državnom sekretaru Stevanoviću skrenuli pažnju na to da sa ovim direktorom i menadžmentom ne želimo da nastavimo da radimo.
Rešenje je novo, sposobno rukovodstvo koje će domaćinski voditi preduzeće.
Nas je ekonomski "ubio" loše pogođen posao; mi smo radili tzv. dopunu sortimenata iz prethodnih sezona.
To su vrlo sitni artikli, po 18 ili 50 para i na svaku promenu artikla na kružnoj traci promeni menjate kompletan raspored operacija.
Mi smo više vremena gubili na promenu tih radnih operacija nego što smo ga imali za efektivnu proizvodnju i sam rad.
Mislim da je to neko radio ili svesno i namerno, ili iz neznanja - sumnjičav je Ristić.
Suština je, kaže, da za proizvode Gumoplastika "postoji tržište".
- Radili smo ranije lon poslove za strane partnere u Italiji.
Kad smo radili onako kao što treba da se radi, mi smo poslovali, zarađivali i opstajali, iako su nas i tada "kratili" za plate, ali je ipak bilo podnošljivo.
Za nas su stvari krenule po zlu od pre dve, tri godine - navodi Ristić.
PLATA BILA OD 8.000 DO 15.000 DINARA
Ristić kaže da je država isplatila radnike po osnovu dugovanja i po izvršnim sudskim presudama, te da su se te isplate dobrim delom odnosile na razliku u isplaćenim i zagarantovanim platama, a deo na isplatu putnih troškova.
- I to je sve; bili su to neki njihovi proračuni o dugovanjima.
Oni su odlučili da nam toliko daj po sistemu "uzmi ili ostavi".Prema nama više u formalno-pravnom smislu ne postoji nikakav dug, a mi smo bili prinuđeni da to potpišemo da bismo izvukli kakva takve pare.
Plata je za nas radnike bila od 8.000 do 15.000 dinara mesečno, a što se tiče rukovodilaca samo oni znaju koliko su primali - kaže Ristić.
On dodaje da su doprinosi za radnike plaćeni samo do 31. decembra 2017. godine.
Od tada nam ništa nije uplaćeno - navodi poverenik UGS Nezavisnost.
Ristić kaže da bi, nakon otklanjanja kvara na izgorelim osiguračima trafo stanice, pogon Gumoplastike u Klenikama mogao da počne da radi "koliko sutra".
Preduzeće Gumoplastika u nadležnosti je Ministarstva privrede.
Nekada jaka firma za proizvodnju gornjih delova obuće, kao i većina sličnih na jugu Srbije, zapala je u finansijske poteškoće i obustavila proizvodnju.
Većina od 68 zaposlenih u ovoj firmi iz pogona u selu Klenike štrajkovalo je od kraja 2017. tražeći smenu direktora Srboljuba Dimitrijevića, kao i da im država, kao većinski vlasnik, omogući socijalni program.
Gumoplastika je iz višegodišnjeg stečaja izašla avgusta 2015. godine.
Zahtev za privatizaciju Gumoplastike podnet je još juna prošle godine, a Vlada Srbije je u septembru 2017. odlučila da u ovoj firmi i pokrene privatizaciju.
Ministarstvo privrede je oktobra prošle godine raspisalo javni poziv za prikupljanje pismenih ponuda o zainteresovanosti za kupovinu, ali od toga nije bilo ništa.
FIRMA KAO DB
Ristić na pitanja o trenutnim zbivanjima u preduzeću samo sleže ramenima jer, kako kaže, radnici nemaju nikakav kontakt sa menadžmentom.
- Gumoplastika vam je sada kao neka vrsta državne bezbednosti.Ja kao glavni poverenik Sindikata, niti članovi povereništva, niko, apsolutno niko ne zna šta se tamo dešava, osim direktora i nekoliko njemu lojalnih ljudi - navodi Ristić.
On kaže da nijedna radna jedinica preduzeća ne funkcioniše, osim uprave.
- Oni izdaju lokale koji su u našem vlasništvu, u upravnoj zgradi, bivšem pogonu kod pijace, u bivšem radničkom restoranu, izdaju stan u Beogradu u vlasništvu firme.
To je od naplate rente, prema našim saznanjima, od 400.000 do 500.000 dinara mesečnih prihoda.
Ne znamo gde idu te pare - navodi Ristić.
