Prethodnih dana smo gledali predstave koje se bave porodičnim odnosima, položajem žene u društvu, ali i u porodici iz jedne druge epohe, prelazak iz 19. u 20. vek, a evo konačno smo stigli na naš teren i videli jedan savremeni komad Tene Štivičić, kojoj je ovo četvrta predstava u beogradskom Ateljeu 212; i ovo je bila praizvedba, svetska praizvedba jednog komada, te očito postoji dobra hemija između Tene i Ateljea 212, kazao je dramaturg Goran Ibrajter, otvarajući kao moderator "Razgovor sa stvaraocima" o predstavi "64" Tene Štivičić u režiji Alise Stojanović i izvođenju Ateljea 212.
Predstava je odigrana četvrte takmičarske večeri 41. festivala Borini pozorišni dani u Vranju.
Šta je to u Teninim tekstovima što je privlačno Ateljeu 212, intresovalo je Ibrajtera, koji je pomenuo da ovaj teatar "ima specifičan svoj repertoarski profil, već prepoznatljiv dugi niz godina".
Mladi glumac Denis Murić rekao je da nije čitao druge tekstove Tene Štivičić, ali kako smatra da je "Atelje" prepoznao upravo to - kvalitet, talenat.
"Tekst je stvarno dobar. Ne znam program Ateljea i koliko se uklapa Tena u to, ali je sigurno prepoznato", kazao je Murić.
Glumac Ivan Jevtović dodao da je do impresivne saradnje dolazilo "uvek u pravom trenutku i za Tenu i Atelje".
Ibrajter je primetio da je Tena pristupila temi na pomalo neočekivan način, "sa lepim, ironijskim otklonom, sa vrlo duhovitim pasažima".
"Ali i to u igri Hane Selimović još dobija na snazi, zbilja se ta ironija vidi u igri.
Eva je jedna osoba koja je stalno na klackalici između svoje jake i slabe strane, pomalo neurotična zbog toga, ne samo zbog čitave situacije u kojoj se nalazi, kako Aleks kaže, ona ima košnicu u glavi", naveo je Ibrajter pitavši Hanu Selimović "kako je igratiti košnicu u glavi"?
"Zuji dosta! Da se samo nadovežem na ovo što je Ivan ovako lepo sročio.
Mislim da je, između ostalog, ono što je u Teninim tekstovima strašno važno i zbog čega su njeni tekstovi, slobodno mogu da kažem neophodni", rekla je Hana Selimović
Ibrajter je primetio da je očigledno problem glavnih likova, Eve i Danijela, taj to što nemaju decu, ali tu su i druge komplikacije, njihovi roditelji sa svojim potrebama, dodirnut je i odnos roditelja i dece.
"Imali smo prilike da prethodnih večeri gledamo predstave u kojima su muškarci dominantni. Večeras lik Danijela jeste na neki način onaj slabiji deo porodice, ona je tu jača, ona je plejmejker", pitao je Ibrajter Timotijevića.
Ovaj je uzvratio da je "nekako prihvatio to da Eva treba da bude dominantniji lik, jer jeste dominantniji lik".
"Tena je pisala lik iz svoje priče, video sam da je to ženska vizura.
Shvatio sam ga kao partnera gde Eva treba, kao kad pokušavate da igrate tenis sa zavesom, znate, ono, ona baci loptu, a od njega ne dobije feedback, zato što i on oseća pritisak od društva, svojih roditelja, na poslu ima problema, sve su to razni oblici pritisaka koji mi osećamo sa svih strana", kazao je Timotijević.
On je dodao da su tu i pritisak egzistencije, nesigurnost posla...
"I onda je meni bilo što da ne, jednom odigrati muškarca koji nije dominantan. To je danas česta, normalna pojava.
Ja se nadam da je to početak vremena ženskog buđenja, što da ne, i zato sam stao na tu stranu apsolutno i zato sam bio podrška Hani da izgura predstavu što je bolje moguće.
Ovo je timska igra i Hana je naš pokretač, prosto gura celu predstavu, nekako smo tu svi za nju i to je normalno meni bilo", kazao je Timotijević.
Ibrajer je kazao da su ga scena i kretnje "asocirali na partiju šaha koju između sebe igraju Eva i Danijel".
"Ali i opet dva lika kako su rešena, Bela i Aleks, koji nekako stalno žongliraju u stvari, Aleks žonglira, Bela je u plesu, dok ste vi statični.
To mi je nekako izgledalo kao da neko sa vama igra partiju šaha, dok njih dvoje izmiču svako na svoj način iz nekih zadatih okvira, mada se na kraju i oni primire i ulaze u tu igru", sugerisao je moderator.
Jevtović je uzvratio da je moderator apsolutno u pravu.
"Alisa (Stojanović, rediteljka, p.a) se igrala šaha.
Ona nas je postavila i sasvim opravdano Evu i Danijela na pozicije kraljice i kralja, a nas ostale, pogotovo avatara... za mene je ta scena izuzetna, pošto vi odjednom prisustvujete iščašenju celog žanra i odlazi u nešto što je na granici nekog Blejd Ranera, to su moje asocijacije.
Ali ovo je potpuno tačno, kao, to što ste primetili, da u tim šahovskim poljima smo dobili zahtev, u tom procesu je lepo raditi, imao sam zadovoljstvo da sam dobio od rediteljke Alise da pokret predlažem samo kolegama i da ga na kraju potpišem.
Tačno je da različiti likovi imaju potpuno drugačija mizanscenska kretanja.
Nema ništa osim tog stelta, cele te scenografije koja se divno nudi publici", kazao je Jevtović.
Glumci su na kraju upitani za njihove utiske o festivalskoj publici i Vranju.
Naredni format Razgovora sa stvaraocima zakazan je za sredu uveče nakon komada Ako dugo gledaš u ponor (20h) Regionalnog pozorišta Novi Pazar (po romanu Enesa Halilovića, a u režiji Zlatka Pakovića), pete predstave koja će biti odigrana u okviru takmičarskog programa 41. Borinih pozorišnih dana.
Razgovor će takođe voditi dramaturg Goran Ibrajter.
