Predstava Mulan (adaptaciju po motivima Poeme o Mulan potpisuje Tijana Grumić; režija Damjan Kecojević (Pozorište za decu i mlade Kragujevac).
Posle predstave Mulan vođeni su razgovori o ovom ostvarenju, u okviru okruglog stola kojeg je kao moderator vodio dramaturg Bojan Tasić.
Razgovarao je sa glumcima Darijom Vulić, Ljubicom Radomirović, Petrom Lukićem, Vladimirom Đokovićem, Milomirom Rakićem, Aleksandrom Petkovićem i Dubravkom Brkić.
Na početku razgovora, umetnički direktor Pozorišta Bora Stanković, Bojan Jovanović zahvalio se ansamblu na igri i poželeo im dobrodošlicu.
Dramaturg Tasić je potom prešao na formalniji deo razgovora.
Primetio je kako je u zadnje vreme, usled sveprisutnosti Me Too pokreta, sve veća tendencija za ženskim junakinjama.
Sve je krenulo od filma, potom se polako preliva na sve sfere.
Imali smo priliku da pogledamo predstavu Mulan koja na savremen način govori o poziciji žena, dopire i do tema ekologije i još mnogo faktora koji su bitni za razvoj dece.
Zbog toga ga je zanimalo kako je glumica Darija Vulić pristupila svom radu na liku Mulan?
Kada postoji taj snažan motiv preuzimanja tuđeg tereta, što je lepa karakteristika.
Darija: Mnogo smo pričali o tome. Sam tekst govori o više stvari, na više planova, ali mislim da je i sama Mulan takva. Čini se svaki lik u ovoj predstavi, na više planova. Mulan možda jeste jedna nesvakidašnja, neprilagođena devojka, ne pripada stereotipu... što je svakako izdvaja u odnosu na ostale. Daje izvesni pečat koji nam nagoveštava da će Ona krenuti drugačijim putem. Jer na samom početku oni žele da je udaju, ali ona to ne želi i polazi putem srca kada preuzima breme svoga oca i umesto njega odlazi u rat. Iako zna da je kazna za učešće žene u vojsci, smrt. Povrh svega toga ona uspeva da prevaziđe sve prepreke, i uz nadzor predaka izađe kao pobednik.
Tasić: Priča je formirana na taj način da se svi likovi prožimaju, imamo pretke koji u jednom trenutku uzimaju formu neprijatelja, dok neprijatelji na kraju postaju prijatelji, jer je bilo reči o nerazumevanju koje je prevaziđeno. Ostali likovi možda na početku deluju kao funkcije, ali svako od njih kroz sitne obrise gradi svoje likove.
Darija: Oni se na kraju krajeva svi bore za isto. Svi se bore za dobro. Možda je u međuvremenu bilo nerazumevanja. Ali svi se borimo za isto, za prirodu, za očuvanje. Drago mi je da se to vidi lepo i da ste to pročitali.
Tasić: Sama priroda odnosa likova unutar priče gradi polako i temu ekologije, koja se prožima od samog početka jer junaci stalno govore o planinama, rekama, drveću...
Ljubica: Poenta jeste da predsttava počinje rečima iz kojih saznajemo da drveće nestaje, a do kraja svedočimo okretanju kruga prirode.
Tasić: Koliko je bilo zahtevno raditi sa ovakvom scenografijom? Scenski pokret je azijski kodifikovan, pa sve deluje zahtevnije za jednu dečju predstavu.
Ljubica: Pošto moj lik ima najviše dodira sa scenografijom, premeštajući i preplićući platna, moram reći da to nije baš jednostavno. Dolazi ponekad do zastoja i komplikacija, ali je sve stvar vežbe. Platno može da bude svašta, najzanimljiviji je način na koji to platno proigra. Nadam se da su deca to videla. (deci iz publike) Da li ste shvatili?
Nađu, članicu žirija publike, zanimalo je šta koja boja predstavlja.
Darija: Platna u određenoj situaciji igraju nešto drugo, ne zavisi od boje. Može se čitati da je žuto platno reka, plavo platno je vojni kamp, crveno je grad, crno neprijatelji...
Tasić: Ovo je možda dobar šlagvort da dam reč našem stručnom žiriju publike, i ostaloj deci iz publike koja su došla na razgovore.
Vuk, član žirija publike, istakao je kako mu se predstava jako dopala. Držala je pažnju, na momente bila duhovita i zabavna. Jedinu zamerku dao je kostimima. Izdvaja kostim Mulan, koji je na neki način poseban na početku, kao i kostim Gospodara, dok su ostali kostimi isti.
Nađa je istakla glumačku veštinu i scenski pokret. Pokreti su zahtevni, ali sve deluje uvežbano i odlično.
Sofija, članica žirija publike, nije očekivala takvu predstavu, prijatno se iznenadila. Nema zamerki.
Vojin, dečak iz publike, napominje kako na početku nije mogao baš da shvati o čemu je radnja, ali mu je ubrzo bilo jasno i predstava mu je donela pouku. Naročito mu je bilo lepo to što se u predstavi članovi porodice pomažu. Kao i sam kraj jer je bitno da se sve završi lepo, uprkos svim problemima.
Ljubica: Ovo jeste priča o sazrevanju i odrastanju. Bez obzira na starost likova. Svako od njih nešto novo sazna u odnosu na početak.
Sofija je želala da se dopuni, pa je skrenula pažnju na muziku. Odlično je uklopljena u radnju i doprinosi atmosferi i poistovećivanju publike sa junacima.
Nađa je skrenula pažnju na to da je ovo priča o prijateljstvu, ali i o ratu, bez suvišnih scena nasilja.
Dečak iz publike je izvukao pouku da će se sve lepo završiti, koliko god nešto pođe po zlu. Malo mu je na početku bilo strašno, ali je do kraja bilo lepo.
