Strahota udara 17. marta 2004. godine na Srbe na Kosovu i Metohiji pečat je na duhu naše kulture, civilizacije i duhovnosti, rekao je u četvrtak u Vranju Živojin Rakočević, književnik, novinar i direktor Doma kulture u Gračanici, na promociji zbornika Martovski pogrom 2004, u organizaciji Istorijskog arhiva 31. januar.
Pred Vranjancima je, u prisustvu nekolicine autora, predstavljen zbornik koji na 750 strana donosi 25 radova i obimnu fotodokumentaciju stradanja srpskog naroda i kulturnog nasleđa na Kosovu.
Između ostalog, govori o tome kako su događaji od 17. marta 2004. godine ostavili trajne posledice na kulturno-istorijsku baštinu Kosmeta, koja predstavlja blago čitavog čovečanstva.
Ova obimna građa, sa podnaslovom Uzroci, razaranja, posledice, evocira uspomene na progon više od 4.000 Srba sa ognjišta, iz više gradova i sela, a najviše iz jugoistočnog dela Kosmeta.
Ništa se kod nas "ne dešava bez spoljašnjeg podsticaja i unutrašnjeg poriva", naznačio je Rakočević.
"Ono što donosi ovaj zbornik su jedinstvene slike jednog prostora, jedinstvena istorija i blago koje je naše vlasništvo.
Već sam mnogima govorio da bi bilo vrlo važno da istoričari odavde dođu do nas u Kosovsko pomoravlje, da se obradi stradanje Gnjilana, Kosovske Kamenica, Vitine, Uroševca, Kosova Polja, Lipljana, Štimlja...
U zborniku ima 750 stranica, ali nedostaje još stotine i stotine strana da bismo sačuvali deo svoje civilizacije i da bismo i u budućnosti bili spremni da, uprkos čudima koja se dešavaju, imamo ovakve ljude u kojima se sila božja u nemoći pokazuje", rekao je Rakočević.
Ostali učesnici na promociji podsetili su da je tokom pogroma na Kosovu i Metohiji 2004. godine uništeno i zapaljeno više od 400 srpskih kuća, stanova, nekoliko škola, bolnica, domova zdravlja i 35 manastira i crkava.
Poginule su 24 osobe, a 851 je povređena, od kojih 22 teško.
Poginulo je najmanje 8 srpskih civila, a 24 Albanca su izgubili život u sukobu sa pripadnicima međunarodnih snaga.
U nemirima je učestvovalo više 50.000 ljudi, u 33 pojedinačna sukoba.
Književnica i univerzitetska profesorka Sunčica Denić (rodom iz Ugljara, a već godinama živi i radi u Vranju) rekla je, analizirajući radove iz zbornika, da kad se pomene Kosovo i Metohija - već je to sinonim za žrtvu.
"Većinu naših žrtava i stradanja vezujemo za Kosovo i metohiju.
Ovaj zbornik nas opominje, vraća, priseća i daje zadatak da se drugačije postavimo prema svemu što naš narod sada čini ili ne čine za Kosovo i Metohiju.
Sve što je tamo pripadalo Srbima, pogođeno je u srce; u rasponu od blistavih ostvarenja srednjeg veka do izolovanih staraca u gradovima - stradala je čitava jedna civilizacija.
Fatalno nasilje je ključna zbilja onoga što čini Kosovo i Metohiju i onoga što čini ovaj zbornik.
Samo da sam ovo izgovorila, znalo bi se gde smo i šta nas čeka.
To su reči Živojina Rakočevića u predgovoru ovog zborniku i da smo samo o tome govorili, bilo bi dovoljno.
On u zborniku donosi foto zapise sa 21 lokacije", kazala je Denić i dodala da se sadržaj jednog od radova u zborniku dotiče i Vranjanaca.
Direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković ukazao je da se ideja za nastanak zbornika rodila 2024, dve decenije nakon Martovskog pogroma, sa namerom da se iz naučnog ugla obradi stradanje ljudi, crkava, manastira, groblja, sela i svega što predstavlja identitet Srba na Kosmetu.
"Odlučili smo da pošaljemo pozivno pismo na adrese naših najeminentnijih naučnih, kulturnih i obrazovnih institucija, da predložimo spisak tema vezanih za Martovski pogrom.
I, nije prošlo mnogo vremena i na našu adresu je pristiglo tridesetak radova.
Recenzenti su prihvatili 25 koje potpisuju akademici, profesori univerziteta, naučni radnici sa instituta i naši arhivisti koji su zbornik upotpunili sa četiri rada.
Mnogi će se zapitati - zašto se čekalo dve decenije?
Jednostavno, nauci je potrebno da prođe određeno vreme da se neke stvari iskristališu, što bi rekli istoričari mora postojati istorijska distanca", rekao je Marković
Arhivista Stefan Filipović rekao je da u ovom zborniku "postoji značajan broj radova koji doprinose istini".
"Radovi počivaju na naučnoj osnovi, sa izvorima iz različitih naučnih oblasti i polazišta.
To je najbolji način da mi sveobuhvatno objasnimo šta se dogodilo tokom etnocida jedne kulture i civilizacije.
To je bilo masovno političko nasilje i zločin, rukovođeni od albanskog ekstremizma i nacionalizma", naglasio je Filipović.
Doktorand Nemanja Dimitrijević potencirao je da ovaj zbornik srpskoj javnosti pruža značajne podatke.
"On je ugaoni kamen, početak, koji treba da podstakne institucije i struku da se pogrom dodatno obradi, da se teme koje su već otvorene dorade i da se pokrenu one koje nisu pokrenute.
Srbi nisu bili izloženi pritiscima, progonu i proterivanju samo 17, 18. i 19. marta 2004. godine.
Reč je o viševekovnom kontinuitetu", naglasio je Dimitrijević.
Osim Istorijskog arhiva 31. januar u Vranju, organizaciji promocije pridružili su se Arhiv Kosova i Metohije i Dom kulture u Gračanici.
Jović: Pogrom kao posledica
Direktor Istorijskog arhiva 31. januar u Vranju Nenad Jović podsetio je na početku promocije zbornika na stradanje stanovnika Vranja i Pčinjskog okruga u napadima NATO avijacije 1999. godine, događajima koji su prethodili ili imali, između ostalog, za posledicu Martovski pogrom 2004. godine.
"Na područje Pčinjskog okruga prvi projektili sručili su se 25. marta 1999. oko 21 sat. Meta napada bilo je područje Kukavice i šire područje Prohora Pčinjskog, severno od Bujanovca. Bombardovanje Vranja počelo je 30. marta, kada je načinjena velika materijalna šteta", rekao je direktor vranjskog arhiva.
