Cilj i ideja u nastajanju ove publikacije bio je da se predstavi kontekst slovenskog sveta u vezi sa nekim događajima koji su označili prekretnicu za određene države, rekao je u četvrtak u Vranju istoričar Ivan Becić, na promociji naučnog dvojezičnog zbornika Ustanci, pobune i ratovi u slovenskim zemljama u 19. i 20. veku.
"Mislim da smo i te kako uspeli u našem naumu.
Kad se pogleda struktura radova, oni se prvenstveno odnose na istorijske događaje, zahvata se ceo prostor na kome Sloveni žive.
To nije baš bilo lako uklopiti.
Dve su ključne stvari kad se pogleda ova, osim sadržajno bogata, i veoma lepo ilustrovana publikacija.
Prvo reč je o tematskom zborniku međunarodnog značaja i pod dva radi se o Vranju.
Dakle, moguće je i van velikih centara, u jednom Vranju, napraviti dobru naučnu konferenciju, gde su obe institucije koje su bile uključene - Istorijski arhiv i Pedagoški fakultet - pokazale da su dostojne realizacije jedne ovakve ideje", naveo je Becić.
Govoreći o onome što je prethodilo zborniku, direktor Istorijskog arhiva 31. januar Nenad Jović rekao je da je stručni tim arhiva, u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Nišu, došao na ideju da u 2024. godini organizuje međunarodni naučni skup iz istorije u Vranju.
"Ideja je bila da se kasnije radovi sa skupa publikuju u zborniku.
Ministarstvo kulture prepoznalo je značaj jednog takvog događaja i posredstvom projektnog finansiranja podržalo održavanje skupa, zbog čega im dugujemo veliku zahvalost", rekao je Jović.
Pomenuti naučni skup održan je na Pedagoškom fakultetu u Vranju 23. novembra prošle godine.
Taj skup je okupio eminentne stručnjake sa Istorijskog instituta u Sankt Peterburgu, Filozofskog fakulteta u Nišu, Filozofskog fakulteta Univerziteta Komenskog u Bratislavi, Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, Instituta za evropske studije u Beogradu, Filozofskog fakulteta u Sarajevu i Instituta za srpsku kulturu iz Prištine, sa privremenim sedištem u Leposaviću, podvukao je Jović.
Doc. dr Nenad Blagojević, istoričar sa Filozofskog fakulteta u Nišu, potencirao je dragocenost saradnje sa kolegama iz Rusije.
"Imali smo mogućnost da se upoznamo sa jednom moćnom, tradicionalnom ruskom istorijsko-filološkom školom u čijem je samom središtu Institut za slavistiku ruske akademije nauka u Sankt Peterburgu.
Ono što bih izdvojio u vezi sa ovim zbornikom to je kvalitet radova, a svaki tekst donosi visok nivo naučne produkcije.
Dragocena je činjenica da smo sve vreme imali mogućnost komparacije, sagledavanja drugih kultura sa strane, što je možda i najvažnija strana rada na ovoj publikaciji", rekao je Blagojević.
Bojan Panić, istoričar sa Filozofskog fakulteta u Nišu, rekao je da je njegov rad bio Kruševački okrug i Niška buna iz 1841. godine.
"Stradanje slovenskog naroda je bilo stravično u 20. veku, a nastavlja se i u 21.
Poseban je udar na pravoslavne narode, one koji čuvaju temelje kulture, vere i tradicije.
Ako posmatramo prošlost, videćemo da je sovenske narode lako posvađati, izazvati podele među njima, sukobiti ih dok to neko sa strane likuje i ostvaruje svoje ciljeve.
Zbog svega toga, razmišljajući o bunama, ustancima i ratovima zaključujem da je važno slovensko jedinstvo, kao jedini preduslov uspeha, napretka i opstanka slovenskog sveta", rekao je Panić.
U zborniku su zastupljeni radovi autora Aleksandra Eduardoviča Kotova, Denisa Olegoviča Alešina, Andreja Mitića, Bojana Panića, Branke Janačković, Miroslava Daniša, Dejana D. Antića, Dragane Stanisavljević, Dušana G. Ilića, Ivana M.Becića, Ksenije B. Jegorove, Maje R. Antić, Natalije Alksandrovne Lunjakove, Natalije valerejevne Turnjagine, Nenada Blagojevića, Oksane Zavjalove i Olge Blagojević.
Publikacija je štampana u 300 primeraka.
Izdavači su Istorijski arhiv 31. januar Vranje i Pedagoški fakultet u Vranju koji radi u sklopu Univerziteta u Nišu.
Moderator na promociji bio je arhivista vranjskog arhiva Miroljub Miša Stojčić.
