U Vranju je održana književna manifestacija pod nazivom "Vranjskom Kaldrmom", u sklopu koje je promovisan zbornik "Ete takoj", grupe autora, koji je priredila Vranjanka Slađana Nedeljković.
Prema njenim rečima "sve je počelo od jedne njene slike pod nazivom "Vranjskom kaldrmom" iz 2012. godine i jedne pesme "Ete takoj" iz 2013.
- Nakon nekoliko godina sasvim prirodno došla sam na ideju za jednu knjigu.
Naslov je već postojao.
Emocije u ovom slučaju utkane u sliku i pesmu "tražile su" dalji izraz, dalje širenje i ovaploćenje, ne samo u sopstvenom izražavanju, subjektivnom svetu koji sam predstavljala kroz papir i boju, već i kroz saradnju sa drugim autorima - kaže Nedeljkovićeva za Vranje News.
Njena ideja je, dodaje, bila da okupi "sve one stvaraoce koji i danas čuvaju, neguju i upijaju melodičnost svog dijalekta".
- Bez obzira da li njime i govore.
Tako se ideja se razvila u projekat, mogućnost da se svi ti autori nađu na jednom mestu okupe, upoznaju, motivišu za dalje stvaranje i ostave svoj trag u zborniku "Ete takoj" - navodi Nedeljkovićeva.
Na raspisani konkurs za ovaj zbornik stiglo je više od 180 pesama 72 autora iz celog regiona.
Iz Vranja, Leskovca, Niša, Beograda, Novog Sada, Knjaževca, Varaždina, Zagreba, Osjeka, Zadra, Splita, Podgorice, Kumanova, Skoplja...
- To su samo su neki od gradova odakle su se javili ljudi koji pišu, osećaju svoj kraj i svoje dijalekte, čuvaju nemerljivo bogatstvo jezika od kojih je veći broj u izumiranju.
Svi oni, a bez obzira da li su ih životne prilike odvele u neke druge krajeve, čuvaju to bogatstvo svako na svoj način - svojim stilom, pričom i osećajem, dubokim emocijama koje je moguće izraziti na najlepši način čime su zauzeli svoje mesto na stranicama ove knjige - navodi Nedeljkovićeva za Vranje News.
Emilija Vučkov Mijatović jedna je od specifičnih autorki iz knjige.
Ona je rođena u Vranju, a zatim je život odveo u Zadar, pa je shodno tom iskustvu napisala pesme na vranjskom i biogradskom dijalektu.
- u Knjizi je prisutan dijalekt koji je polako "nestajao" još od davne 1945. godine, ali se na tom dijalektu pojavila pesma koja je zastupljena u zborniku.
To je stari osječki jezik tzv. esekerski jezik, zatim mnoge "priče" na tako sličnim dijalektima koji se vrede čuti u tom izvornom smislu direktno od autora.
Recimo dijalekt naroda Siriničke Župe na Kosovu i Metohiji, Kosmajski tip šumadijskog govora i mnogi drugi - a svakako je zanimljivo čitati ih.
Drago mi je da su se ti autori javili na konkurs i ovom prilikom se svima zahvaljujem - navodi Nedeljkovićeva.
Zahvalnice su dobili svi autori čije su se pesme našle u knjizi.
Učestvovalo je njih 30 od 59 zastupljenih u zborniku.
Grad Vranje je finansijski pomogao izdavanje ove knjige.
ETE TAKOJ
Ete takoj,
Prvi put
Tknasmo se sas pogled
Salte kroz trepke samo
Onakoj - uzput,
Onakoj - kd neznaš
Merak li beše
Pričina li, salte dok ideše...
Ete takoj
Pa se sretnasmo
Pa se pogledasmo
Pa ubavinja neka
I milina
Ostana,
da se razvukuje po nas...
Ete takoj
Sg, već kako pile
Mače,
Kako vile,
Suđenice li
Što li reknaše
Naše se duše
Pa sretnaše...
Ete takoj
Ništa do sg
Ništa
Od zboruvanje
Od kazuvanje
Ogovaranje
Ne prozborismo
Al
Ete takoj
Znaješ ti
A znajem i ja
Da se duše naše
Dogovoriše
Od iskanje,
Ništa ne tražiše
Samo poznavanje
I sreću davanje
Tuj