U mojoj najnovijoj knjizi nema teorija zavere, nema paralelne istorije, po meni je najbolji njen deo jedna upletena ljubavna priča između Vinstona, koji je u zrelim godinama, i devojke Hane iz jedne zabiti, koja po svaku cenu želi da uspe i na kraju postaje filmska zvezda i oličenje novog vrlog sveta, rekao je u Vranju, na promociji svog najnovijeg romana Trijumf tragedije, Nenad Petrović, pisac poreklom Vranjanac.
Petrović, koji godinama živi i radi u Beogradu, pred vranjskom čitalačkom publikom pojavljuje se kao autor jedne knjige prvi put posle petnaestak godina, i to samo nekoliko dana nakon što je svoj najnoviji roman predstavio u Nišu, gde ga je prošle godine i objavio u izdanju Niškog kulturnog centra.
U njegovom romanu čitalac prati avanture čovečanstava koje je preživelo jednomesečni nuklearni rat.
Autor kroz ispovest junaka Vinstona, šrafčića u propagandnoj mašineriji neke male evropske zemlje, smišljeno navodi čitaoca na povezanost sa Orvelovom 1984.
Petrovićevo futurističko-katastrofično delo, kako je sam kazao, ima podnaslov - teatralna povest.
Osim priče o Vinstonu i Hani postoji uporedna radnja.
Vinston, naime, evocira uspomene na amatersko bavljenje glumom u nekom of teatru.
Petrović je kazao da je njegov roman nagativna utopija i da ima kopču sa Orvelovim romanom 1984 i Hakslijevim Vrlim novim svetom.
"Namerno sam odabrao da se glavni lik u mom romanu zove slično - Vinston (kod Orvela Vinsent) - i on iz svoje vizure čoveka koji je preživeo apokalipsu nuklearnog rata u doglednoj budućnosti premotava film života s kraja 20. i početka 21. veka.
Pravio sam neke digresije sa stvarnim događajima u prošlosti, posebno onim vezanim za Drugi svetski rat i period Hladnog rata.
Često sam se pitao da li će to možda smetati nekom prosečnom čitaocu", rekao je Petrović.
Kako je napisao recenzent Zlatoje Martinov, Petrovićev junak - narator tako zapisuje svoje kritičko-ironične misli o pređašnjem svetu i shvatanjima nacije: naša religija je jedinospasavajuća, njihova je jeres.
"Bog je naravno na našoj strani jer smo mi pravednici; uvek smo mi bili na pravoj strani istorije, a naši neprijatelji nisu; oni drugi, a ne mi, čine zločine; naša politika je poštena, a njihova podla i pokvarena; mi smo plemeniti u pobedi i strpljivi u porazu za raziku od njih", ukazuje Martinov.
Petrović je pročitao i odlomak vezan za Vinstonove impresije iz malog azijskog sela, u kome se našao nakon apokalipse, čije malobrojno stanovništvo živi skoro plemenskim životom, i osim sitnijih nabavki u obližnjem gradiću nema mnogo dodira sa modernom civilizacijom.
Tu je Vinston otpočeo nov život (nadajući se da je privremen), dok se "stvari u svetu nakon uzajamnog uništenja triju velikih sila, koliko toliko ne stabilizuju".
Petrović se na kraju kratko osvrnuo na svoju knjigu odabranih priča Rajski ožiljak.
"Priče imaju mitsko-biblijski obrazac doveden u poredbenu vezu sa novovremenskom vavilonskom pometnjom u kojoj se, najpre, vrednosti moralnog i duhovnog potiru i destruišu.
Sa diskretnim naznakama erotskog i sa značajnim udelom ironijskog u pripovednom postupku, ove priče idu u red onih moderno pisanih proznih knjiga koje nanovo ispituju sukob erosa i tanatosa, odnosno udeo satanskog u trajućem uveliko dehumanizovanom životu i svetu", pročitao je Petrović izvod iz recenzije Zlatoje Martinova.
Organizator ove večeri bila je Književna zajednica Borisav Stanković, u ime koje je o Nenadu Petroviću govorio urednik Miroslav Cera Mihailović.
Profil
Nenad Petrović (1961, Vranje) piše kratke priče, romane, putopise, eseje, pozorišne i radio drame. Objavio je romane Čovek koga je trebalo ubiti (1992, 1996), Arijadnino klupko (2001), Sectio caesarea (2007), Silazak u Atlantis (2012), Sinekurista (2016), Slom (2018) i Trijumf tragedije (2021); knjige priča Rane, ožiljci, melemi (1997) i Ugriz rajske zmije (2003); dvojezični izbor kratkih priča na srpskom i na esperantu Rajski ožiljak/La Edena cikatro (2021). Deset Petrovićevih drama izvedeno je na programima Radio Beograda.
