Posebna vrednost ove drame je govor, Đorđević je potomak stare vranjske familije, tako da je od svojih najstarijih naučio i savladao onaj pravi, autentični asli vranjski govor; tu je i prebogata paremiologija (poznavanje i upotreba poslovica), pa se autor u ovom delu pojavljuje kao nastavljač čuvenog vranjskog jezikoslovca Hadži Todora Dimitrijevića, napisao je recenzent Goran M. Antić o knjizi Gazda Gligor, posthumno objavljenom delu Vranjanca Dušana Dudeta Đorđevića, koje je u okviru Svetosavske nedelje promovisano u Kamernoj sali Pozorišta Bora Stanković u Vranju.
Knjiga Gazda Gligor objavljena je u izdanju Udruženja književnika Vranja (UKV), čiji je član i jedan od osnivača bio i sam Đorđević.
Drama je nastala 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja, što, po mišljenju recenzenta, nije bez značaja za ovo delo.
„Rat, kao nažalost antropološka pojava u (ne)ljudskoj prirodi, u ovom delu igra važnu ulogu, po onoj narodnoj – nekom rat, nekom brat.
Radnja drame dešava se u Vranju, neposredno pred Prvi balkanski rat, ali se po svojim porukama apsolutno može smatrati univerzalnom", konstatuje Antić.
Naslovni lik drame - gazda Gligor - nekadašnji je vranjski golča, užar i duvandžija, koji se krajnje sumnjivim rabotama uzdiže do prvog vranjskog golemaša.
"Pohlepan, beskrupulozan, arogantan, on korupcijom i saradnjom sa svim vlastima doseže do prvog čoveka u varoši, i misli da mu niko ništa ne može, a da on može sve.
I za svoje benefite on koristi ono što on i njegovi pajtaši zovu patriotizam ili srpska stvar", ukazuje Antić, konstatujući da smo u bliskoj prošlosti a i danas imali i imamo priliku da se toga nagledamo.
Žikica Dimitrijević, urednik izdanja, rekao je da UKV ovu knjigu objavljuje s ponosom.
"Želeli smo da se ovom knjigom odužimo Dudetu.
Cekokupnim stvaralaštvom on je to i zaslužio", rekao je Dimitrijević, podsećajući da Đorđević u drami Gazda Gligor ne koristi klasičnu podelu na činove, scene i slike, već je radnja podeljena u petnaest prizora.
"Moj otac je bio veoma otvoren i druželjubiv čovek, obožavao je da priča sa ljudima", nadovezala se Dudetova ćerka Milica Mitić, i sama autor knjiga poezije, koja mu je lektorisala više naslova i po pravilu bila prvi čitalac njegovih rukopisa.
"Razgovarao je i umeo sa svima, bez obzira na to kakvog su obrazovanja, socijalnog statusa, kulture...
I samo smo se čudili kako je uspeo da izdrži da priča sa toliko ljudi i da priča toliko mnogo, a pričao je", rekla je Milica Mitić.
Glumac Dragan Živković Durge kazao je da ga je Gazda Gligor naterao na razmišljane zašto nije moguće ostvariti odnos između dva staleža.
"Čuli smo da para na paru ide, ali meni nije bilo jasno zašto dve duše iz različitih staleža ne mogu da se spoje.
Između ostalog ova knjiga mi je ponudila odgovor na to pitanje", rekao je Živković obrazlažući svoj stav.
Dušan Đorđević Dude, koji je preminuo pre pet godina, u 63. godini života, bio je potomak stare vranjske porodice Rakovci.
Bio je aforističar, pisac, sportski reporter, novinar, hroničar jednog vremena i humanitarni radnik.
Ostavio je obimnu građu, posebno o starom Vranju, koje se u kući Đorđevića od njegovih ukućana s pažnjom čuva.
Profil
Dušan Dude Đorđević (1955 – 2018) bio je novinar, pisac i hroničar starog Vranja. Kao novinar radio je u brojnim nedeljnicima i dnevnicima, a najduže u čuvenim Novinama Vranjskim. Autor je više knjiga među kojima su najpoznatije romani Stočni vagon, Škola za patriote i Živa u grob nesam mogla, knjigu drama pod nazivom Drame, te više izdanja aforizama. Kapitalno delo u elektronskom izdanju pod nazivom Stare vranjske porodice objavio je 2017. Jedan je od osnivača Udruženja književnika Vranja. U karijeri se bavio sportom i sportskim novinarstvom gde je ostavio značajan trag. Kao fudbaler u Vranju je igrao za fudbalske klubove Dinamo, Koštana i Jumko, a jedno vreme za niški Palilulac. Kao sportski novinar radio je kao dopisnik Sporta iz Vranja.
