U okviru pratećeg programa na 42. Borinim pozorišnim danima (BPD) u Vranju, u press sali vranjskog teatra održana je promocija knjige teatrološkinje dr Jelene Perić pod naslovom Politička drama i pozorište u dramama Dragoslava Mihailovića.
Moderatorka razgovora, dramaturškinja Ana Ogrizović, izrazila je zahvalnost i poželela dobrodošlicu autorki, koja pored predstavljanja svoje knjige obavlja i važnu funkciju moderatora razgovora u okviru okruglog stola kritike na BPD.
Knjiga je objavljena 2019. godine, dok se na samim koricama kao koautor pominje Nenad Perić, mada je knjiga zapravo magistarski rad dr Jelene Perić.
Autorka je napomenula da je u pripremi je prošireno izdanje knjige, dok je kolega naveden kao koautor "iz zahvalnosti na pomoći i korekcijama".
Ideju za bavljenjem temom drama Dragoslava Mihailovića, autorka je dobila na završnoj godini osnovnih studija književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Kako Perićeva navodi roman Kad su cvetale tikve bio joj je vrlo zanimljiv, kao i tema tragičnog junaka kojom je želela da se bavi.
"Tražeći literaturu za diplomski rad, pronašla sam podatak o postojanju drame Kad su cvetale tikve.
Moj tadašnji mentor me je odvraćao od ideje da za svoj diplomski rad uzmem dramsko delo, zbog nedostatka literature, ali sam ja bila istrajna u ideji da se bavim dramom", rekla je Perić.
Od diplomskog rada nastala je i magistarska teza, nakon koje je usledila ova knjiga.
"Dragoslav Mihailović nepravedno je skrajnut kao dramski pisac.
Ne samo zato što je pisao drame, već i zbog dramatizacija, te prisutnosti na pozorišnim scenama i televizijskim ekranima.
Vidimo da je reč o aktuelnom piscu, voljenom od reditelja, kako pozorišnih, tako i filmskih", rekla je Perić.
Ona je dodala da je prava retkost da autor romana bude i pisac drame.
"Roman Kad su cvetale tikve, najprepoznatljivije delo Dragoslava Mihailovića, nastaje 1968. godine, a potom drama 1969. koja u tadašnjoj kulturnoj javnosti izaziva kulturnu revoluciju u SFRJ.
Poznate su zabrane pozorišnih predstava, poput Pere Segedinca Laze Kostića, ali je ovo bio prvi put da je jedan državnik (Josip Broz Tito) zabranio predstavu.
Zbog toga su mnogi reditelji odbijali da se bave temom Tikava.
Sam reditelj predstave Boro Drašković otišao je u inostranstvo, dok Mihailović ništa nije pisao duže vreme", dodala je Perić.
Stvari se menjaju 1984. godine kada u Narodnom pozorištu u Beogradu, Vida Ognjenović postavlja ovaj komad.
"Da bi 2014. godine ovaj komad zaživeo na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, i dan danas se igra.
Što nam opet govori o tome da, osim sceničnosti, dela Dragoslava Mihailovića odlično korespondiraju sa publikom, bez obzira što je današnjim generacijama tema Golog otoka nepoznata.
Topla ljudska priča je ono što dovodi mlađe generacije u pozorište", skrenula je pažnju Perić.
Dragoslav Mihailović je, na žalost, kao mladić od osamnaest godina bio zatočenik Golog otoka, kao uostalom i Aleksandar Popović, što se proteže kroz dela obojice.
"Ključna stvar da se zabrani predstava Kad su cvetale tikve jeste što je Mihailović u drami dopisao par scena", dodala je Perić.
U romanu je manji intenzitet onog napisanog, u odnosu na izgovoren tekst sa scene, koji poput metka pogađa publiku u sigurnosti polutame.
"Rečenica koju izgovara glavni junak Ljuba Vrapče upravo je bila taj okidač zabrane: "Gori ste nego Nemci".
Upravo zbog te replike, određeni političari su napustili predstavu, što je kasnije došlo do samog Tita koji zabranjuje predstavu“, rekla je Perić.
Osim drame Kad su cvetale tikve, Mihailović je napisao drame Protuve piju čaj i dramu Skupljač.
Kao predložak za dramu Skupljač uzeo je svoju pripovetku Oni se udružuju.
Ona je dodala da su Mihailovićevi junaci nama bliski.
"Zato što su to ljudi sa tragičnim sudbinama, tipski junaci po definiciji Aristotela i kako on opisuje tragičnog junaka.
Ljudi koji stradaju zbog tragične krivice.
Prosto, saživljavamo se sa njima, jer oni pre svega ne posustaju.
Što je karakteristika njegovih junaka, ali i njega samog kao autora", kazala je Perić.
Moderatorka i dramaturškinja Ana Ogrizović skrenula je pažnju da je recenzent "pohvalio knjigu po tome što je izuzetno analitična".
"Ali uprkos tome nema potrebu da odgovara bilo kome i vrlo je široka po uzorima, od Aristotela do Đerđa Lukača", primetila je Ogrizović.
Perić je objasnila da prilikom pisanja naučnih radova i eseja, pristupa tome podjednako sa naučne, kao i čitalačke strane.
"Kako biste shvatili kontekst dela Dragoslava Mihailovića, morate staviti u kontekst vremena u kome nastaju.
Tako sam, zbog proučavanja zabrane njegove drame, morala da se bavim sociologijom pozorišta.
Ne zaboravimo šta se događalo godinu dana pre izvedbe te drame, tj. '68. godinu kada se ruše prividi slobode i kada se hapse studenti, smenjuju mnogi profesori itd", dodala je Perić.
Dramaturškinja Ogrizović primetila je da je Perić "iskusna moderatorka i recenzentkinja", što je navelo na pitanje da li autorki takve stvari pomažu u prikupljanju utisaka publike, da bi na osnovu toga adaptirali svoj jezik"?
"Klasika je važna, jer vidimo kako se neke teme uopšte ne menjaju.
Tema sreće je relevantna, kao i humor koji nije isti u različitim epohama.
Ono što je isto jesu pitanja egzistencije i ljudskog stradanja.
Pisanjem možda možemo prevariti kritiku svojim stručnim jezikom, ali publiku nikada", odgovorila je Perić.
Dramaturškinju Ogrizović zanimalo je da li se mladima može približiti Mihailović.
"Verovatno bi najteže bilo mladima približiti dramu Skupljač, jer se na žalost istorijom ne bavimo na pravi način, ni kroz školstvo.
Kontekst je najbitniji, čime se opet vraćamo na početak razgovora.
Opet Tikve su drugačija priča, jer predstavljaju razvoj jednog mladog čoveka i prepune su tog emotivnog naboja, sa kojim malo ko može da se ne poistoveti", odgovorila je Perić.
"Čini se da je to večita tema, tj. potreba da se ljudska priča iznese na scenu", rekla je dramaturškinja Ogrizović.
"Mnogi autori doticali su se Golog otoka, npr. Slobodan Selenić, Antonije Isaković, Siniša Kovačević, Abdulah Sidran, ali je sve to u nekakvim sekvencama.
"Na žalost, ta tema je još uvek tabu", nadovezala se Ogrizović.
Ostaje žal što na promociji knjige nije bilo više publike, naročito profesorskog kadra i vranjskih škola.
Posebno zato što je Dragoslav Mihailović skrajnut kao dramski pisac, te mnogima biva začudno kada čuju da je on pisao drame.
Bojan Tasić
Profil
Rođena 1982. godine u Vršcu. Osnovnu školu i Gimnaziju Borislav Petrov Braca završila je u rodnom gradu, uporedo sa nižom muzičkom školom Josif Marinković (odsek flauta). Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, grupa Srpska književnost i jezik, upisala je 2001. godine, a diplomirala 2007. godine. Magistarske studije književnosti upisala je na Filozofskom fakultetu Pale Univerziteta Istočno Sarajevo 2008/2009. godine i kandidovala temu magistarskog rada pod nazivom Politička drama i pozorište u dramama Dragoslava Mihailovića. Magistrirala je 2012. godine i stekla zvanje magistra književnoistorijskih nauka. Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, septembra 2018. godine odbranila je doktorsku disertaciju pod nazivom Prigodna drama u srpskoj književnosti osamnaestog i devetnaestog veka. Radila je osam godina na mestu nastavnika srpskog jezika i književnosti u Vršcu i Beogradu. Na trinaestim Ćorovićevim Susretima održanim u Bileći od 22-25 septembra 2011. godine izlagala je temu pod nazivom Politička pozadina Mihailovićeve drame Kad su cvetale tikve na okruglom stolu posvećenom književnom delu Dragoslava Mihailovića. Autor je i naučnog prikaza posvećenog najnovijoj drami Dragoslava Mihailovića Skupljač, koji je objavljen u Letopisu Matice srpske. Bila je i jedan od učesnika na promociji pomenute drame u Biblioteci grada Beograda 2011.godine. Učesnik je naučnih skupova u Nišu, Kragujevcu i Višegradu. Bavi se istorijom srpske dramske književnosti kao i istorijom i socilogijom pozorišta. Redovni je saradnik časopisa Teatron i Scena, kao i jedan od urednika Projekta Rastko.
