Privatizacija preduzeća koja je sprovedena na području opštine Bujanovac je jedno veliko razočarenje, izjavio je u Bujanovcu predsednik opštine Šaip Kamberi, govoreći na skupu "Privatizacija u procesu tranzicije".
- Rezultat te privatizacije je da se naši glavni ekonomski kapaciteti i dalje drže ili pod stečajem, ili kao oblik državne imovine, umesto da adekvatnom privatizacijom doprinesu razvoju naše opštine - kazao je Kamberi.
On je govoreći na okruglom stolu u organizaciji Ekonomskog fakulteta Subotica, Odeljenja u Bujanovcu, naglasio da je glavni problem procesa privatizacije u Bujanovcu i celom regionu njena "politizacija".
- Prilikom objavljivanja i uoči tendera prodaje državne imovine na ovom prostoru često smo, ukoliko se pripadnik albanske zajednice javi na konkurs, imali nastupe medija sa nacionalnom frekvencijom u smislu da se, navodno, želi albanizacija Bujanovca, i obično bi u nastavku usledilo poništavanje konkursa ukoliko je jedini potencijalni kupac Albanac sa juga Srbije - kazao je gradonačelnik Bujanovca.
Uprkos ovome, rekao je međutim Kamberi, albanska zajednica i vlast u Bujanovcu i dalje "ima očekivanja od procesa privatizacije".
- Tu pre svega mislim na tri privredna potencijala koja mogu doprineti razvoju Bujanovca, a to su Bujanovačka Banja, Fabrika za preradu mesa Jugokop i Gumoplastika koja je važila za giganta Bujanovca, a danas predstavlja ruglo grada čija je imovina rasprodata, a objekti porušeni - konstatovao je Kamberi.
Dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici Aleksandar Grubor nazvao je privatizaciju u Srbiji "teškim putem od euforije do razočarenja".
- U periodu nakon 2008. godine raskinut je veliki broj ugovora o privatizaciji; broj kompanija kod kojih je raskinut ugovor o privatizaciji bio je veći od broja novoprivatizovanih preduzeća.
U delu preuzimanja tereta propalih privatizacija najveći balast pao je na leđa zaposlenih u prerađivačkoj industriji gde se zateklo gotovo 51.000 od ukupno 80.000 zaposlenih u toj grani industrije - kazao je Grubor.
On je rekao da u vezi sa privatizacijom ostaje suštinsko pitanje da li treba privatizovati EPS, Telekom i još neka javna preduzeća koja mogu biti generatori daljeg ekonomskog razvoja.
- U Srbiji je i dan-danas nerazjašnjeno na koji način se realizovane one sporne 24 privatizacije čiju je reviziju tražila Evropska komisija - kazao je Grubor.
Skup, na kome je govorilo deset panelista, organizovao je Ekonomski fakultet Subotica, Odeljenje u Bujanovcu.
Panel raspravu pratili su studenti, profesori iz Subotice i Tetova, kao i predstavnici javnih ustanova, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji Ragmi Mustafa kao i šef kancelarije OEBS-a u Bujanovcu Đakomo Bosisio.
Ovo je drugi okrugli sto koji je u poslednje dve godine održan na ovom fakultetu.
Prošle godine u martu razgovaralo se o temi "Ka ravnomernom regionalnom razvoju".
