Slaviša Lekić, novinar, producent i autor brojnih istražvačkih serijala, preminuo je u Beogradu, javljaju agencije.
Lekić je rođen 1959. godine u Kosovskoj Mitrovici.
Imao je višedecenijsku uspešnu novinarsku karijeru, radeći u različitim medijima i u različitim formatima.
Bio je osnivač mesečnika Status, urednik nedeljnika Reporter, radio je za Borbu i Našu borbu, nedeljnik NIN.
Kolumne je pisao i za Nedjeljnu Dalmaciju, Mladinu i Naše dane.
Poslednji veliki Lekićevi projekti bili su „Vladalac“ i „Junaci doba zlog“ emitovani na Televiziji N1.
Bio je autor ili koautor velikog broja dokumentarnih filmova, kao što su „Medijski vrisak“, „Silom na sedmu“, „Zloupotreba političkog uticaja: političke stranke kao najveći poslodavci u Srbiji“ i drugih.
Lekić je bio predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) do 2019. godine.
NUNS: Personifikovao je talenat, znanje i stil
Noćas nas je napustio naš dragi kolega, saborac i prijatelj Slaviša Lekić, novinar, urednik, autor dokumentarnih serijala i filmova, naš predsednik. Novinarsku karijeru je započeo u omladinskim novinama NON, a nastavio u Borbi i Našoj Borbi i istovremeno pisao za više jugoslovenskih novina - Nedeljnu Dalmaciju, Mladinu, Naše dane... Autor je nekoliko knjiga i publikacija, dokumentarnih emisija i filmova, a od 2017. do 2019 godine bio je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Slaviša Lekić bio je osamdesetih godina prošlog veka najtalentovaniji izdanak škole istinskog, pravdoljubivog, hrabrog novinarstva, nepravedno nazivanog omladinskog, i od prvih objavljenih tekstova čitaocima i profesionalcima nisu promakli njegov dar, istinska hrabrost i pre svega posvećenost profesiji koja je postala njegov život. Kao vojnik JNA u vreme Olimpijade u Sarajevu 1984. ispisaće u NON-u serijal potpisivan sa Slavi Šar-Mer, prve napise zbog kojih je snosio posledice (prekomanda iz Sarajeva u neku bosansku zabit). Nastaviće i nakon toga da se duhovito ruga i podsmeva tadašnjim "devijacijama društva", koje će se izmetnuti u raspojasani nacionalizam. Već krajem osamdesetih našao se tamo gde je suštinski i pripadao - u novoj redakciji crvene Borbe, kao jedan u nisci bisera, okupljenih pod selektorskom palicom Stanislava Staše Marinkovića. Izveštava sa Kosova, radi intervjue, žestoko piše o nasilnicima i prostacima koji mu se nađu u videokrugu. Kasnije, u svom magazinu Status, smešta gomilu nasilnika koji su se izdržavali novinarstvom u godišnji izbor za "bruku profesije". Mnogi od njih završiće tamo gde im je i mesto, u nekoj od tadašnjih i sadašnjih vladajućih stranaka. Kolumne u Danasu objavljivaće godinama, držeći javne lekcije iz predmeta komentar, koristeći pritom svoju, najvredniju novinsku dokumentaciju u gradu. Građu zbog koje su mnogi poželeli da se nisu bavili javnim poslom ili bar da su bili oprezniji. Slaviša Lekić personifikovao je talenat, znanje i stil, bio je beskompromisan i posvećen. Bio je novinar zbog koje je bilo lepše baviti se ovim poslom.
