U Galeriji Narodnog muzeja u Vranju u petak 14. septembra biće otvorena izložba "Poslednja decenija Save Šumanovića", u saradnji sa Galerijom slika "Sava Šumanović" u Šidu.
Na izložbi će biti prikazan poslednji slikarski opus jednog od najpoznatijih srpskih slikara dvadesetog veka, period od 1931. do 1942. godine, koji kritičari ocenjuju kao najznačajni deo Šumanovićevog stvaranja, kao suštinu njegove ličnosti i umetničke vere.
Reč je o najplodnijoj i stilski najzrelijoj Šumanovićevoj fazi.
U svom kratkom životnom i umetničkom putu, Šumanović je uspeo da postane jedan od najznačajnijih srpskih umetnika XX veka.
Pripadao je slikarskoj generaciji koja je posle prvog svetskog rata uvela našu umetnost u savremene evropske tokove.
Kao mlad umetnik, tokom prvog boravka u Parizu, 1920. godine, prihvatio je savremene tendencije u slikarstvu i postao najznačajniji predstavnik konstruktivizma u srpskom slikarstvu.
Poslednja decenija u stvaralaštvu Šumanovića predstavlja jednu zaokruženu celinu koja je počivala na veoma čvrstim osnovama.
To su pre svega talenat i obrazovanje umetnika, zatim iskustvo Pariza koje se istovremeno odnosi na bogatstvo tradicije koja se čuva u muzejima i snagu internacionalne atmosfere koja je vladala u umetničkim krugovima.
Takođe je nemerljiv uticaj na umetnikov rad imalo neposredno okruženje.
Kao tema u poslednjoj deceniji ubedljivo dominira pejzaž. Druga omiljena tema je akt.
Najviše dela naslikao je tokom 1939. godine, kada se pripremao za veliku izložbu, i sledeće 1940. godine, ponesen uspehom izložbe.
Nije bilo vreme da uživa u uspehu, rat je došao i u Šid. Neka od najboljih dela nastala su upravo tih ratnih godina.
Kod Šumanovića su život, rad, umetnost, slikarstvo, neraskidivo povezani. Slikao je do samog kraja.
Kada su došli po njega, rano ujutro 28. avgusta 1942. godine, na štafelaju je ostala upravo dovršena slika, poslednja iz triptiha "Beračice".
U Galeriji Save Šumanovića u Šidu, koju je 1952. godine osnovala njegova majka, postoji 417 dela ovog slikara.
Tamo je oko 350 ulja na platnu, ostatak zbirke čine crteži, pasteli i dokumentacija.
Na otvaranju izložbe u Vranju, u petak u 19.30, govoriće direktor vranjskog muzeja Saša Stamenković i istoričarka umetnosti Vesna Burojević, direktorka šidske Galerije slika Sava Šumanović.
Izložba u Vranju biće otvorena do 3. oktobra.
Sava Šumanović (Vinkovci 1896 - Sremska Mitrovica 1942) bio je jedan od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka. Ubrojen je i u 100 najznamenitijih Srba. U svojim ranim radovima, insistira na atmosferi i spretno koristi bojene senke i tanke slojeve boje. Pored slikarstva, bavi se ilustracijom, grafikom i scenografijom. Slikarstvo Save Šumanovića u ovom periodu pokazuje uticaje secesije i simbolizma. Jeseni 1920. Sava je otišao u Pariz i iznajmio atelje na Monparnasu. Učitelj mu je bio Andre Lot, istaknuti likovni pedagog pravca analitičkog kubizma. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maks Žakobom i drugim umetnicima. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj, ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva. Narednih godina živi i slika u Zagrebu. Javnost i kritika ne prihvataju njegova dela, pa se iz protesta potpisuje francuskom transkripcijom na slikama. Ponovo boravi u Parizu 1925, gde prihvata uticaje Matisovog slikarstva. Vraća se u Šid 1928, umoran od teških uslova života, rada i loših kritika. U Šidu slika sremske pejzaže. Njegovu samostalnu izložbu u Beogradu kritičari su veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogućio mu je da ponovo ode u Pariz. Tu nastaju značajne slike: „Luksemburški park“, „Crveni ćilim“, „Most na Seni“. Ova dela karakteriše poetski realizam i umereni koloristički ekspresionizam. Šumanovićeva dela iz poznijeg perioda se odlikuju svetlim bojama, i lirskom atmosferom. Svoj stil, koji sam naziva kako znam i umem, prilagođava motivu. Po povratku u Šid, 1930, slika lokalne pejzaže i aktove. Tri godine radi na ciklusu velikih platana „Šiđanke“, a kasnije na ciklusu „Beračice“, posvećenom berbi grožđa. Za vreme Drugog svetskog rata Šid ulazi u sastav Nezavisne Države Hrvatske i ćirilica je zabranjeno pismo, pa se Sava iz protesta ne potpisuje već samo označava godinu nastanka slike. Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, Savu su, zajedno sa još 150 Srba iz Šida, oko 6 sati ujutro, uhapsile ustaše i odvele u Sremsku Mitrovicu. Svi oni su posle mučenja streljani, verovatno 30. avgusta, posle čega su sahranjeni u zajedničku masovnu grobnicu. Njemu u čast ustanovljena je slikarska nagrada Sava Šumanović.
(Wikipedia)
