Vranje - Na posedu jedne od najvećih svetinja Srpske pravoslavne crkve, Manastira Prepodobni Prohor Pčinjski, u subotu je izbio požar, javili su preko društvenih mreža članovi Kulturno umetničkog društva Srpski vez Kumanovo koji su učestvovali u gašenju.
Nije poznato kako je došlo do požara, ali je vatra zahvatila potez iznad konaka mitropolije, gde se nalaze grobovi igumana i monaha sahranjenih u Svetom Prohoru.
Iz Srpskog veza, uz objavljeni snimak požara (pogledaj u nastavku), naglašavaju da su oni "spasili Manastir Prohor Pčinjski od požara".
"Igrom slučaja učestvovali smo u gašenju požara koji je izbio kod Manastira Sv. Prohora Pčinjskog.
Brzom reakcijom i prisebnošću naših mladih članova, zajedno sa monasima i ljudima koji su se tu našli, uspeli smo da lokalizujemo požar koji je počeo da divlja pored zidina manastira.
Snalažljivo i hrabro uspeli smo da lokalizujemo požar iskoristivši 22 PP aparata.
Istovremeno smo napravili lanac kojim smo dopremali kofe sa vodom.
Slava Bogu i prepodobnom Prohoru sve je završeno kako treba", naglašavaju iz Srpskog veza.
Požar nije izazvao veće posledice, a materijalna šteta je minimalna.
U manastirskom kompleksu u januaru 2014. godine izgoreo je Kraljev konak.
Požar je tada izbio u levom manastirskom krilu, u predelu krova.
Izgorela su dva sprata površine oko 400 kvadrata.
Godinu pre požara obeleženo je 100 godina od njegove izgradnje.
Požar u Eparhiji vranjskoj zabeležen je i 2003. godine u Manastiru Sveti Nikola u Vranju, koji potiče iz prve polovine 14. veka.
Tada je vatra zahvatila deo manastirskog konaka.
Vatra je za kratko vreme uništila potkrovlje i crkvenu arhivu.
Manastir Sveti Prohor Pčinjski se nalazi na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u ataru sela Starac, 30 kilometara južno od Vranja.
Podigao ga je vizantijski car Roman IV Diogen 1070. godine.
U okviru vizantijske države ostao je sve do Nemanjinih osvajanja ovih krajeva između 1180. i 1190. godine.
Tek krajem XII veka, u vreme velikog župana srpskog Stefana Nemanje, manastir je u sastavu Srbije.
U istorijskim izvorima, međutim, ne pominje se sve do dolaska na vlast srpskog kralja Milutina (1282-1321).
Eparhija vranjske je tokom prošle i ove godine obeležila veliki jubilej manastira - devet i po vekova postojanja.
