U zapisima Momčila Zlatanovića, leksikografa, folkloriste i univerzitetskog profesora iz Vranja, nalazi se vrlo značajna građa o Marku Kraljeviću, posebno epske pesme o najpoznatijem junaku zabeležene na jugu Srbije.
Deo su narodne epike Južnih Slovena i one koje su nastajale na jugu Srbije zabaležilo je više značajnih ličnosti - u Vranju su se po tome isticali, recimo, Mita Rakić, Jovan Hadživasiljević ili Rista Simonović, dok su u leskovačkom kraju zapise o pesmama ostavili Miroslav Milovanović, Milan Milićević, Dragutin Đorđević i dr.
Različita predanja o ovom epskom junaku mogla su da se čuju na širem području - od Vranjskog pomoravlja, preko Preševske Moravice, Vranjske Pčinje, Inogošta, Grdeličke klisure, okoline Leskovca i drugde na jugu Srbije.
Jedno od predanja, pisao je Zlatanović, podseća na legendu prema kojoj je posle pada Prilepa u turske ruke Marko Kraljević sa odabranim saborcima došao u zabačeno planinsko mesto Ljutež kod Džepa u Grdeličkoj klisuri i sagradio grad.
U miru i tišini, u senci stoletnih stabala, provodio je svoju starost.
Rukopisna zbirka Miroslava Milovanovića iz Leskovca sadrži interesantnu pesmu o Marku Kraljeviću i vili, koja je pevana u Grdeličkoj klisuri, notirao je profesor Zlatanović.
Naime, Marko je sa svojom ženom Anđelijom pošao u šure na gosti.
Kad su bili preko guste gore, Marka su dremke oborile.
On moli ženu da mu zapeva tanko, glasovito, ali se ona boji da ne čuje Grče Crnogorče, pa će je odvesti i Marka zarobiti.
Kako konstatuje Zlatanović, ovaj motiv je poznat u hajdučkim pesmama.
No, posle muževljevih reči "ne boji se Grče Crnogorca, dokle mene Šarac konja nosi", ona je tako zapevala da je lišće opalo sa drveća, a od klad'nci voda prestajala.
Pesma snažno deluje na Marka - od milosti Marko se uspaja.
Međutim, nije se pojavio Grče Crnogorče, Marka je ustrelila vila Ravijola iz oblaka.
Žena mu više i tako on postaje svestan nesreće.
Svojim Šarcem, sustigao je demona u oblacima.
Čim se našla u nevolji, vila je Marku ponudila pomoć.
Na Miroč planini nabrala je lekovito bilje, izlečila Marka i tako dobila pobratima.
Na kraju mu je dala savet:
U nedelju na put da ne ideš,
i sas nikog kavgu da ne počneš.
U ovoj pesmi s mitološkim slikama, kako je pisao Zlatanović, Marko je opevan i kao ljubitelj pesama.
Ova Markova crta i pesma vile Ravijoli, podsećaju na Vukovu pesmu Marko Kraljević i vila.
Varijanta iz Grdeličke klisure je u drugom delu znatno sažetija od Vukove.
Samo je stih bilje bere često se odziva potpuno identičan.
Pojedini stihovi podsećaju na druge pesme o Marku Kraljeviću: Ciknu Šarac kao guja ljuta, od kopita živa vatra seva i dr.
Marko je sa svojom ženom Jelenom, koja je bila kćer Halpena, gospodara Bera i Vodena, imao neprilike u braku.
U srpskohrvatskim pesmama Markova žena je opevana i kao nevernica i izdajnik.
Marko Kraljević putuje s njom kroz šumu i zahteva da mu ona peva.
Pesmu čuje hajduk (harambaša) i napadne ih.
Žena Anđelija pomaže protivniku.
Ovakvu sadržinu npr. imaju pesme Marko Kraljević i ljuba Anđelija i slične.
Što se tiče varijanti na jugu Srbije, pisao je profesor Zlatanović, etnomuzikolog Miodrag Vasiljević je u Babičkom (Leskovac) uhvatio samo početak jedne pesme.
Marko sa svojom ljubom Anđelijom ide šuracima u goste.
U tamnoj gori moli je da mu peva, ali ga ona upozorava:
Ne smem, ne smem, Marko Kraljeviću
ova gora bez ajduci neje,
će ne čuje Crna Arapina,
prosija me devet godin' dana,
a Marko je njega natprosija.
Najrasprostranjenija i s najviše varijacija na jugu Srbije je pesma Marko Kraljević i Dete Dukatinče.
Ujak Marko je lukav i podmukao čovek, spreman i na zločin da bi se otarasio boljeg od sebe.
Pesma je, prema navodima profesora Zlatanovića, bila poznata u širem regionu juga Srbije.
Seljaci u crnotravskom kraju Jablaničkog okruga pevali su, takođe, o sedmogodišnjem Detetu Dukatinčetu, Markovom sestriću.
Za njega vele: "Sedam puta pojunak od Marka... Ta u Dukatina grada otide".
Marko ga je naterao da se takmiče u viteškim igrama i sestrić je ubedljivo pobedio.
Marko ne može da se pomiri s činjenicom da je sedmogodišnjak bolji od njega i poćinju da mu se javljaju zle misli.
Sutradan ujutro predložio mu je da igraju konje "dole do topole".
Majka je Dukatinčeta odvraćala:
Ti ne igraj sas ujkinog Šarca
tvoje konjče, sine, adžamija!
Kako je Marko i u ovoj igri bio pobeđen, zavist mu je sasvim zatrovala dušu i na prevaru je sabljom probo svog sestrića.
Putujući s Markom, dete se požalilo da ga je srce zabolelo, zbog čega ga je ujak savetovao da ide na česmu i da se umije.
Dukatinče je odjahalo konja, a jedna polovina je tom prilikom pala.
Prema tome, Marko ovde ubija sestrića ne iz neznanja, već zato što je Dukatinče veći junak.
I u leskovačkoj oblasti pevalo se o Dukatinčetu.
"Skupljanjem narodnih pesama iz iste okoline bavi se još jedan Leskovčanin.
No on u svojoj zbirci nije hteo da mi kaže ništa, sem da među epskim pesmama ima i takvih koje pevaju o Detetu Dukatinčetu", naveo je profesor Zlatanović u jednom od svojih zapisa.
Dragutin Đorđević iz Leskovca je, beležeći pesme na terenu, slušao o Dukatinčetu.
Otela se zaboravu jedna pesma iz Grdeličke klisure - antiteza varijantama o Detetu Dukatinčetu.
Marko Kraljević je šetao po šumi "sa sestrića prejaka Damnjana".
U gori je živela krčmarica koja je, na Markov zahtev, donela vina i nazdravila mladiću Damnjanu.
Ali:
Kako gu je Damnjan pogledaja
takoj mu je na ašik ostala,
pa otide bolan da si lega.
Ujak ga nežno pita da li leži golema bolesa (tuberkolozu), proletnje groznice ili ašik za devojče.
Mladić moli ujaka da pita krčmaricu da li ona hoće da se uda za njega.
Ona je pristala, ali pod uslovom da Damnjan izvrši neobičan zadatak:
Da otide u toj sinje more,
i u njega šimširovo drvo,
da nakiti i konja i sebe
jednu kitku mene da donese.
Marko daje sestriću Šarca i kaže mu da veže sablju ispred sedla, kako bi ona vodu odbivala kada bude na moru.
Damnjan je poslušao ujaka, došao do šimšira, nakitio konja i sebe i jednu kitu spremio za voljenu krčmaricu.
Pri povratku, na kraju mora, iskočila je taj prokleta ala, ali ju je Šarac izbacio na obalu.
Mladić je odneo krčmarici kitku od šimšira, no ona je pogazila zadanu reč i odbila Damnjana, koji je radi ljubavi bio spreman da žrtvuje život.
Ujak se naljutio i posekao krčmaricu.
Marko je, dakle, u ovoj pesmi iskren i dobronameran prema sestriću.
Slična je po motivu pesma iz knjige Milana Milićevića.
Marko se sas Ognjana mila sestričića našao kod latinskog kralja.
Kada je uveče došla kraljeva kći da ih služi vinom, sama se je sveća ugasila.
Dečak se odmah zaljubio i prestao da večera.
Kralj mu daje devojku, ali pod uslovom da ode u bezdano jezero i:
Nek' uhvati plovku zlatokrilku
nek' ulovi pero paunovo,
i otkine zrno malinovo,
i donese kralju na koleno.
Ujak mu daje Šarca i savetuje ga kako da savlada prepreke.
Kraj je drugačiji - Ognjan uzima prelepu devojku.
U rukopisnoj zbirci Miroslava Milovanovića iz Leskovca, piše Zlatanović, nalazi se jedna pesma iz Duplja kod Džepa (Grdelička klisura).
Smela devojka čuva stado pored carski drumi.
Bog joj je omogućio da njene ovce popasev Markove otave.
Nailazi Marko Kraljević i i pita je da li nju da ljubi ili da vodi ovna devetaka.
Ona mu ovako odgovara:
Vodi Marko, ovna devetaka,
ja si imam ovcu devetliku,
će ojagnji ovna devetaka.
Ovaj motiv je zastupljen i u obrednoj lirici drugih krajeva na jugu Srbije.
Pesme na jugu Srbije, pa i u leskovačkom kraju, opevaju široki dijapazon Markovih osobina - od najnižih do najviših - imaju nesumnjivu poetsku vrednost.
Ovaj projekat finansijski je podržan od strane Grada Leskovca. Stavovi izneti u tekstovima i drugim medijskim sadržajima nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
