Bora Stanković mi je pomogao da napišem nekoliko priča, od njega sam, kao i od drugih pisaca ovog, ali i drugih jezika, učio kako se treba odnositi prema svojim likovima, a Borine likove pamtimo za ceo život, rekao je u besedi na otvaranju 57. Borine nedelje u Vranju književnik Mihajlo Pantić, prošlogodišnji dobitnik Borine nagrade.
"Zato se, dosećam se zajedno sa Stankovićem, neprestano pripoveda.
Zato se stalno vraćamo toj ponornici, koju čujemo kao neprekidan, postojan, podzemni jezički tok, kojem i samo pripadamo.
I dok god bude ovog jezika, ta ponornica biće njegov izvor i njegov uvir.
Osetićete je kako pulsira, čim se dohvatite nečije pesme ili priče.
A, čućete je i u apsolutnoj tišini, dok u vama bezglasno struji svest.
Dovoljno je da samo na tren zatvorite oči i usredsredite pažnju.
I, eto, zažmurite, čujete li je?
Ja je čujem u svakoj Borinoj priči", kazao je Pantić.
Miroslav Cera Mihailović, urednik Književne zajednice koja organizuje ovu manifestaciju, rekao je na otvaranju 57. Borine nedelje da očekuje da će manifestacija nastaviti da živi i podsetio da svaku novu Borinu nedelju otvara poslednji dobitnik Borine nagrade.
Pantić se, pak, nadovezao da ne može da se seti kada je prvi put bio na Borinoj nedelji, ali da zna da se radi "o decenijama, ne o godinama".
"Ovo je lep, vedar i svečan trenutak, ali ja moram da podsetim da su nas u vrlo kratkom vremenu napustili dva veoma značajna srpska pisca - Dragoslav Mihailović i Milovan Danojlić - tako da bih ono što ove večeri govorim i čitam posvetio i njima", rekao je Pantić.
Govoreći o svojoj novoj knjizi priča pod naslovom Nijedna od sedam, Pantić je rekao da se za njega ova knjiga donekle razlikuje od svih dosadašnjih, jer je, kako je rekao, "prvi put malo ozbiljnije ušao u jedno područje koje upravo vezujemo za Boru Stankovića - područje božjih ljudi - nečemu što se modernim jezikom naziva pripovedanjem o autsajderima, ljudima sa margine, onima koji su na ovaj način izopšteni iz života ili su na njegovom rubu".
"Sticajem čudnih okolnosti ja sam se u dva ciklusa ove knjige bavio baš takvim ljudima, a jedna od tih priča koju sam osmislio odavno, ali je ovih godina, posle mnogo decenija, ponovo izronila, jeste priča pod nazivom Privremeni boravak.
U njoj se pojavljuje ceo niz otpadnika od života, a iskoristio sam da u tu priču postavim i lika koji nije marginalac, već neka vrsta mog alter-ega i kroz njega projektovao jednu moju želju koju ne mogu nikako da ispunim - da ponovo pročitam najveće knjige srpske i svetske književnosti", naveo je Pantić, pročitavši potom upravo odlomak iz ove svoje priče.
Govoreći o Pantićevoj novoj knjizi priča, književnik i književni kritičar Gojko Božović rekao je da svako ko je ranije čitao dela Mihajla Pantića može uočiti važne osobine po kojima se prepoznaje jedna pripovedačka umetnost, koja u osnovi oblikuje prepoznatljiv i neponovljiv pripovedački glas.
Govoreći o knjizi Nijedna od sedam, Božović je ukazao da "trenutak u kome junak jedne od Pantićevih pripovetki odlučuje da se spusti ispod zemlje, ne bi li tu našao ono što na samoj zemlji nije našao, da se izmesti iz karijere i uspeha, pokušavajući da se sa božjacima možda bolje razume nego sa ljudima iz prethodnog neposrednog okruženja - zapravo trenutak iz koga se o savremenom svetu može saznati mnogo više nego iz mnogih objavljenih studija".
Ako bismo pogledali priče iz Pantićeve najnovije knjige kao jednu celinu, dodao je Božović, koja se odigrava u četiri osnovna toka, mogli bismo videti da u prvom ciklusu o ljubavi najavu odluka junaka da se odmetnu od uobičajenog rutinskog života na marginu u potrazi za smislom koji im je potreban.
Književnica iz Vranja Sunčica Denić primetila je na kraju ono što je pokazalo ovo književno veče - da "margine ponekad mogu da budu centar".
"Ti podrumi i paraživoti, gde su beskućnici ili nišči, mogu da budu prostor u kome osećamo čistotu", dodala je Denić.
Borina nedelja nastaviće se u petak 24. marta, programom pod nazivom Srpski listovi i časopisi.
U Galeriji Narodnog muzeja od 20 sati biće promovisan časopis Iskon, o čijem sadržaju će govoriti prof. dr Dragiša Bojović, prof. dr Vladimir Vukašinović i Miroslav Cera Mihailović.
