Vranje/Prohor Pčinjski - Episkop vranjski Pahomije najavio je da će do kraja godine biti završena obnova Kraljevog konaka u manastiru Sveti Prohor Pčinjski, najstarijoj svetinji SPC u ovom delu države.
On je u izjavi za lokalnu TV Vranjsku Plus još naglasio da crkve "planira da uredi isposnicu" u kojoj je boravio i živeo Sveti otac Prohor Pčinjski.
- Uoči obeležavanja značajnih datuma za ovaj manastir mi smo počeli pripreme u vidu obnove Kraljevog konaka, koja će ove godine biti završena, a takođe smo započeli i obnovu isposnice u kojoj je Sveti Prhor živeo, tako da na više polja radimo.
Sve zavisi od sredstava, ali se nadamo da će posao biti završen.
Radimo, takođe, i na duhovnoj obnovi ove svetinje - naveo je vladika.
Osim Kraljevog, manastir ima i "Vranjski konak" (1854-1862), građevinu monumentalnih razmera (nekada imao 70, preuređenjem 22 prostrane sobe), jedan od najlepših konaka u Srbiji, izgrađen ponajviše zahvaljujući angažmanu Hadži-Mihaila Pogačarevića, trgovca ondašnjeg iz Vranja.
Drugi, Kraljev konak, čija je obnova u toku, izgoreo je u januaru 2014. godine.
Požar je tada izbio u levom manastirskom krilu, u predelu krova.
Izgorela su dva sprata površine oko 400 kvadrata.
Godinu pre požara obeleženo je 100 godina od njegove izgradnje.
U Manastiru Prohor Pčinjski krajem avgusta završena je konzervacija zidnog freskoslikarstva, uoči proslave značajnog jubileja - 950 godina postojanja crkve iz doba Kralja Milutina, najavljene za sledeću godinu.
Nekoliko dana kasnije, međutim, stigla je ne baš lepa vest da su tri monaha i petorica iskušenika, kompletna bratija manastira, uz javnosti zasad nepoznatog razloga napustili jednu od najvećih svetinja na jugu Srbije.
MANASTIR
Manastir Prohor Pčinjski nalazi se na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u blizini sela Klenike, 30 kilometara južno od Vranja. Prema predanju podigao ga je vizantijski car Roman Diogen u 11. veku, u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom "Mirotočivom" koji mu je prorekao da će postati car. Manastir je vekovima kulturno-prosvetni centar ovog kraja. U njemu su tokom istorije radili bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, učio se ikonopisački zanat. Manastir kao celina predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. Od najstarije svetinje do danas je očuvana kapela gde počivaju mošti Sv. Prohora. U pitanju je mala, poklonička niska pravougaona prostorija. U sferno oblikovanoj istočnoj strani smeštene su mošti svetitelja, gde je, u desnom gornjem uglu mali otvor iz koga već ceo milenijum izvire čudotvorno miro.
(Wikipedia)
