Osim drugih uticaja na Svetoga Savu, verovatno su uticaj na njega imali podvižnički život i mirotočive mošti prepodobnog Prohora Pčinjskog kako bi Sava doneo odluku da se odrekne vladarskog prestola i ode u Svetu Goru - rekao je u nedelju uveče episkop vranjski Pahomije, besedeći na duhovnoj akademiji u okviru 30. Svetosavske nedelje u Vranju.
- Kada kažemo trideset godina Svetosavske nedelje, to se u Starom zavetu smatralo punoletstvom, kada čovek počinje da se bavi javnim životom.
Ove godine imamo i 950 godina Manastira Prohor Pčinsjki, 700 godina od velike obnove tog manastira od strane Svetog kralja Milutina, 800 godina autokefalnosti SPC i 100 godina od ujedinjenja srpske crkve posle turskoga ropstva - podsetio je episkop Pahomije, najavljujući velike događaje koji predstoje.
Vladika je, besedeći o istorijatu eparhijskog života na ovim prostorima, kao posebno težak period apostrofirao vladavinu komunizma "koji je onemogućio kanonski poredak područja eparhije, tada u sklopu Mitropolije skopske", te da je "takvo stanje potrajalo sve do 1975. godine" kada je osnovana samostalna Eparhija vranjska.
- Na području Eparhije vranjske u periodu od 1820. do oslobođenja ovih krajeva od Turaka 1878. godine podignuto je šezdeset crkava i manastira.
U većini tih crkava nalaze se ikone Svetog Save i Prepodobnog Prohora Pčinjskog, što ukazuje na poštovanje oba svetitelja u srpskom narodu ovog kraja.
Svetosavsko i svetoprohorsko nasleđe Eparhije vranjske, koje seže u prve vekove hrišćanstva, biće ubuduće dostupno posetiocima veb sajta Eparhije vranjske putem elektronskog šematizma - naglasio je episkop.
Ova duhovna akademija, naglasili su iz eparhije, pripremljena je "u skladu sa vremenom koje je pred nama", kao posebna prezentaciju elektronskog šematizma crkava i manastira na području eparhije vranjske.
- Crkva je uvek išla u korak sa vremenom, mada joj se često neopravdano pridaje atribut konzervativnosti.
Večerašnjim pristupom Eparhija vranjska pokazuje upravo suprotno, da može da se sačuva sve što je nasleđeno od predaka, a da se istovremeno bude savremen i u duhu vremena u kome živimo - poručeno je tokom akademije.
Bogatstvo duhovnog i kulturnog nasleđa Eparhije vranjske, kako je naglašeno, ima svoje korene koji traju već 950 godina, od osnivanja manastira Prepodobnog Prohora Pčinjskog, pa do izuzetnog nasleđa oličenog u Hrami Svete Trojice.
Posetiocima duhovne akademije demonstiran je izbor iz elektronskog šematizma Pravoslavne eparije vranjske, sa prikazom sedam manastira i osamnaest crkava.
U elektronskom šematizmu Pravoslavne eparhije vranjske nalaze se 143 crkve i 16 manastira o kojima se svi podaci mogu pronaći na zvaničnom eparhijskom veb sajtu.
Elektronski šematizam eparhije pripreman je od 2010. godine, a autori projekta su Dragan Tadić, Miroslav Ivanović, dok su saradnici na projektu bili dr Sunčica Denić Mihajlović i đakon Micko Micković.
U pratećem delu programa himnu Svetom Savi otpevala je Sara Stojanović, učenica Muzičke škole Stevan Mokranjac, a pojanjem su program obogatile sestre Manastira Sveti Stefan iz Gornjeg Žapskog.
LITURGIJA, ŠKOLSKA SLAVA I BAL
Jubilarna 30. Svetosavska nedelja u Vranju završiće se u ponedeljak 27. januara. Po programu manifestacije u 9 časova ujutro biće održana Sveta liturgija u Hramu Svete Trojice u Vranju, kada će biti obavljeno rezanje slavskog kolača u kome će učestvovati članovi odbora manifestacije i predstavnici škola. Od 11 do 14 časova biće organizovane proslave Savindana u vranjskim školama, a od 20 časova u Restoranu A2 biće održan tradicionalni Svetosavski bal na kome će biti organizovana svečanost dodele nagrada "Sveti Sava" laureatima za 2019. godinu.
