Reči koje Mitke govori Koštani, ravne su rečima koje Hamlet govori Ofeliji, citirala je segment iz jedne Skrelićeve kritike o Koštani Borisava Stankovića Ljiljana Pešikan Ljuštanović, teoretičarka i istoričarka srpske (i drugih južnoslovenskih) književnosti, na otvaranju ovogodišnjih, trećih Borinih književnih dana u Vranju.
"Bora je pre svega pesnik ljudske nesreće, njjegovi su junaci izrazito moderni ljudi po osećanju krize.
Oni su izgubili kontakt sa svetim vremenom obreda.
Za Borine junake Bora je veliki pesnik neostvarenosti, svi njegovi junaci su negde stali, on je velika opomena da je opasno stati na nekom bolnom ili srećnom mestu jer život ide dalje", rekla je Pešikan Ljuštanović.
Pešikan je, zajedno sa Goranom Raičević, profesorkom srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i urednicom u Izdavačkoj kući Akademska knjiga, bila gošća prvog programa u sklopu ovogodišnje manifestacije nazvanog Razgovor s povodom.
Tokom ove večeri, moderator Zoran Dimić podsetio je da se navršilo 95 godina od smrti Bore Stankovića.
S tim u vezi, evocirane su uspomene na neke važne datume u vezi sa Borom i njegovim delom.
Godine 1898. u časopisu Iskra Andra Gligorijević je izdao prvu Borinu pripovetku - Stanoja.
Godine 1910. izašla je Nečista krv, roman po kome je Bora najpoznatiji.
Moderator razgovora Zoran Dimić, profesor filozofije na Filozofskom fakultetu u Nišu, naglasio je da je iz svih ovih informacija "jasno da imamo 125 godine recepcije književnog dela Bore Stankovića".
"Zanimljivo je, međutim, da je Bora bio jednako nezadovoljan kako recepcijom publike, tako i recepcijom kritike.
Što je vrlo neobično, jer obično su pisci zadovoljni ukoliko ih publika čita.
Kod prvih pozorišnih predstava publika se vezala za sadržaje koje se tiču egzotičnosti, senzualnosti likova, uverljiv način na koji je govorio o ljudima i sl", rekao je Dimić.
Pešikan Ljuštanović je kazala da je Bora, "krčeći nove puteve" u književnosti, nailazio na neku vrstu nerazumevanja".
"On je možda jedan od najupečatljivijih 'pesnika' ljudske tragike.
Često se pominju njegovi tragični ženski likovi.
Iza svakog od njih je i tragičan muški lik koji se za njega veže - Paska ima muža koji je neku drugu voleo itd.
Kod Bore, međutim, postoji izlaz u nekoj vrsti samosvetačkog žrtvovanja i on je očito verovao da ljudska ostvarenost može pomoći samo kao ostvarenost u nekoj vrsti žrtvovanja za druge", kazala je Pešikan Ljuštanović.
Pojedini su kritičari dovodili u pitanje Borin jezik, bile je i to jedna od tema ove večeri.
Moderator Dimić je citirao Stanislava Vinavera koji je o najvećem Vranjancu pisao ovako: "Bora se izražavao nemušto, krnjim stihom, skraćenim rečenicama. Smatrao sam da ne treba da propustim nijedno njegovo mucanje, grcanje, kletvu, psovku. Muk je to i nevolja, a ne cvrkut i veselje".
Nakon podsećanja da su slične "etikete" dobijali Rastko Petrović, pa čak i Crnjanski, odgovarajući na ovo, profesorka Gorana Raičević rekla je da je Crnjanski "izašao iz šinjela Bore Stankovića".
Dimić je zapodenuo temu simbolike "prostora" u delima Bore Stankovića, koje je "vrlo realistična".
Na to je Pešikan Ljuštanović kazala da je Stanković bio "veliki majstor opisa".
"Borin prostor uvek ima onaj snažni, upečatljivi, simbolički nagon i uvek oličava i nešto što je ne-prostor", rekla je Pešikan, ilustrujući ovu svoju tezu.
Gerhard Gezeman (1888-1948), srpski zet i odličan poznavalac naše narodne epike, rekao je a ovde negde oko Vranja "kuca lirsko srce Evrope".
"E, to, lirsko srce narodne pesme zakucalo je kod Bore moćno, bitno", rekla je Pešikan Ljuštanović.
Moderator Dimić je podsetio da je Jovan Dučić govorio o dve vrste pripovedača na vranjskom prostoru - jedne koji su vezani za epsku tradiciju i druge koji su vezani za lirsku.
"I u taj kontekst dovodi Boru i Ivu Andrića, praveći nekakve paralele i veze između njih dvojice", kazao je on.
Gorana Raičević je rekla da je veza Borina sa Andrićem mnogo očiglednija nego ona sa Crnjanskim.
"Bora je pisac koji je stasao na početku jedne nove socijalne paradigme.
Pisao je u vreme moderne koja je bila potpuno individualistička po osećajnosti - čežnji za ličnom srećom, da se može biti srećan na ovom svetu", rekla je Raičević.
Borini likovi, primetio je Dimić "nose narodnu nošnju, odslikavaju tradiciju, a s druge strane "simbolišu stvari koje su potpuno moderne i nove".
Pešikan Ljuštanović se ovde zapitala zašto Bora Koštanu zapravo nije nazvao Hadži Toma.
"Jer, pravi junak te drame je on.
Koštana jeste katalizator, ona koja svojom pesmom izvlači, ali Hadži Toma ulazi u dramu kao stub zajednice, preki otac, neko ko zagovara tradicionalne vrednosti", rekla je Ljuštanović, koja je insistirala na tome da "Bora kreće iz sveta usmene književnosti".
Dimić je konstatovao da "ni Bore ne bi bilo da se nije našao u središtu jednog lirskog kraja" i da je on "bolje nego bilo ko drugi znao da to iznese na površinu".
Ljuštanović je reagovala na deo programa koji će u okviru ovogodišnje manifestacije biti posvećen nedavno preminulom Vranjancu prof. dr Momčilu Zlatanoviću (biće mu posvećeno treće veče manifestacije u sredu).
"Žao mi je što neću tu biti.
Teško je opisati koliko je taj čovek bukvalno zadužio srpsku kulturu i Srpstvo.
To što je on zapisao, to je takva čudesna lepota.
Ceo Bora je iz toga izašao.
I ne samo iz toga - sreća je u miksovanju, mešanju stvari", rekla je Pešikan Ljuštanović.
Borini književni dani nastaviće se u utorak 23. marta kada će od 19 sati u Pozorištu Bora Stanković biti održan program pod nazivom Кnjiževne stvari, u okviru koga će gostovati Vladimir Tabašević, prozni pisac i pesnik.
Nosilac manifestacije je Javna biblioteka Bora Stanković, a pokrovitelj Grad Vranje.
Tričković: Očekujemo novo čitanje Bore
Treće po redu Borine književne dane otvorio je predsednik Skupštine grada Vranja Dejan Tričković, podsećajući da je književnu manifestaciju pokrenula Javna biblioteka Bora Stanković, "okupljajući ljude od pera i kredibiliteta koji će govoriti o liku i delu velikog pisca".
"Verujem da će učesnici manifestacije pružiti možda i neko novo čitanje dela najpoznatijeg Vranjanca, a sve kroz prizmu njegove aktuelnosti. Nadam se da će organizator programom uspeti da zadovolji raznolikost ukusa čitalačke publike u Vranju i da će do četvrtka, ova sala biti mesto gde će se okupljati ljubitelji pisane reči", rekao je Tričković.
