Narodni muzej u Vranju biće zatvoren za posetioce do daljeg, a pre nego što bude vraćena stalna postavka još dosta toga mora da se uradi, izjavio je za Vranje News direktor Saša Stamenković.
- Čeka nas veliki posao u zgradi Selamluka, a to je izrada stalne postavke, odnosno vraćanje stare i njena modernizacija, a pre toga obimniji posao u vidu zamene dotrajale elektroinstalacione mreže, kao i sistema za dojavu požara i protivpožarne zaštite, koji pre rekonstrukcije nisu bili u skladu sa propisima, na šta nas je upozorilo Odeljenje za vanredne situacije - otkriva Stamenković.
Za ove namene, Grad Vranje je izdvojio 2,1 milion dinara.
- Gradsko rukovodstvo je pokazalo razumevanje, i to dodatno ulaganje predstavlja značajnu investiciju u zgradi Selamluka - kaže Stamenković.
Za sanaciju zgrade Selamluka, izgrađene 1765. godine, sredstva u iznosu od 5,2 miliona je lane odobrilo Ministarstvo kulture, na konkursu "Gradovi u fokusu" za lokalni projekat "Vranjskom kaldrmom".
- Obavljeni su u okviru projekta spoljni radovi na drenaži oko muzeja i uređenju betonskog prstena koji će učvrstiti zgradu.
Takođe i na međuspratnoj drvenoj konstrukciji, sa akcentom na učvršćenju zgrade.
Sanirano je stepenište, zamenjeni stubovi, u hodniku je sređen pod, kao i plafon, a postavljeni su novi prozori na spoljnoj, frontalnoj fasadi koja je najvidljivija.
Preporuka ministra kulture Vladana Vukosavljevića, tokom ovonedeljne posete Narodnom muzeju, je da zamenimo prozore na celoj zgradi, nastavimo u ovom ritmu, jer je odrađen samo jedan deo obnove zgrade - dodao je Stamenković.
Radovi na sanaciji najstarijeg zdanja u Vranju, zgrade Selamluka u kojoj je smešten Narodni muzej, počeli su pre osam meseci.
Zgrada u novijoj istoriji nije temeljno rekonstruisana i nikada do kraja nisu završeni konzervatorski radovi.
U ovom zdanju nakon oslobođenja Vranja 1878. godine bile su smeštene Opština, Gimnazija, SUBNOR, a 1960. u njoj je osnovan Narodni muzej.
Delimični radovi na rekonstrukciji urađeni su sedamdesetih godina prošlog veka.
Posle 2000. zgrada je počela ubrzano da propada.
Godine 2014, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Niša uradio je projekat hitnih konzervatorsko-restauratorskih radova na zgradi Selamluka, pretežno na sanaciji krova koji je godinama pre prokišnjavao.
Za te radove Grad Vranje izdvojio je 4,7 miliona dinara.
Pašin konak je sagradio Raif-beg Džinić 1765. godine. Konak se sastoji od dve zrade. U prvoj zgradi (Narodni muzej) bio je Selamluk za boravak muškaraca, a u drugoj Haremluk za pašine žene. Zgrada Selamluka se nalazi pored ulice, a zgrada Haremluka iza nje, u dvorištu. Od pašinih potomaka konak je otkupio vladika Pajsije i poklonio gradu. U dugogodišnjoj istoriji ove zgrade u njoj se nalazila i prva otvorena Gimnazija od 1881. do 1932. Nju je kao sedmorazrednu pohađao književnik Borisav Stanković a profesori su mu bili Radoje Domanović i Jaša Prodanović. Nakon toga, ovo zdanje je pretvoreno u zgradu opštine. U zgradi nekadašnjeg Selamluka od 1960. nalazi se Narodni muzej kao Muzej narodnooslobodilčke borbe. Vremenom je prerastao u muzej kompleksnog tipa, koji pored istorijskog ima i odeljenje arheologije, dopunjeno numizmatičkom zbirkom, kao i odeljenje etnografije. U svojim zbirkama danas ima preko 15.000 predmeta. Prvi konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni su 1955, a 1994. završena je revitalizacija.
(Wikipedia)
