Piše: Ana Ogrizović
U sredu je održano drugo takmičarsko veče 44. Borinih pozorišnih dana, kada se publici predstavila ekipa Narodnog pozorišta u Somboru sa predstavom Ljudi od voska.
Rađena po istoimenom tekstu hrvatskog dramskog pisca Mate Matišića i u režiji i adaptaciji Ivana Vanje Alača, ova metatetarska predstava istražuje zaboravljenu prošlost i sadašnje dileme nekadašnjeg rok muzičara, sada uspešnog dramskog pisca i scenariste Mate (u drami zvanog Viktor).
Događaji su izrazito utemeljeni u autobiografskim iskustvima samog Matišića, a drama je podeljena na tri zasebne priče (Obožavateljica, Prvi musliman u selu, Ispod perike).
Priča Obožavateljica po meni je najuspešnija na nivou teksta, ali i svojoj realizaciji na sceni: Dolazak stare srpske obožavateljke, otkrivanje sina i sinovljevo stradanje vešto kombinuju komediju i tragediju i u potpunosti funkcionišu kao zaseban celovečernji komad.
Dinamika Saše Torlakovića kao Mate i Marije Medenice kao njegove žene Ane životno je istinita i ovde i u trećoj priči, dok je Biljana Keskenović kao majka Jevresa nenametljivo ugrabila pažnju publike i zasijala u svojoj tragikomičnoj ulozi, iako se pojavljuje samo u prvoj priči.
Scenografija Isidore Ilić i Ivana Vanje Alača odiše brojnim kreativnim a suptilnim rešenjima, počevši od hoklica sa slovima koje s početka vise s neba i označavaju tipke pisaće mašine, da bi se pri kraju spustile na zemlju i oformile sedišta publike pred scenom, kao konačnu materijalizaciju drame.
Druga priča i dogodovštine u Dalmatinskoj zagori takođe uspešno pretaču tragikomediju ondašnjeg mentaliteta kroz prikaz Matinih kumova i starih komšija uz proširenu reprezentaciju krajine kroz čitav spektar ekstremnih likova; Od ličkog alkoholičara, preko mladog kriminalca koji prodaje neveste i diluje drogu u rektumima magaraca, do Bošnjakinje koja se pretvara da je ukrajinska mlada.
Mateova uloga u ovoj priči je krajnje posmatračka, on je zaglavljen među karikiranim dogodovštinama u selu, a odlazi se teretom još jedne tragične priče koju treba pisati.
Treća priča u fokus stavlja sukob Mate i Ane sa umirućom udovicom starog prijatelja, koja ih moli da preuzmu starateljstvo nad njenim detetom.
Ivana V. Jovanović izuzetno vešto iznosi uznemirujuću ulogu bolesne Jasne i njene sestre, međutim ekstremnost ovog lika prelazi granice ljudske osobenosti i postaje trop ludog zlikovca.
Ova stilizacija, postavljena u tekstu i naglašena režijom, potpuno je opravdiva činjenicom da Jasna delom piše sama sebe i time pomera granice metaeatra, ali njen odskok predalek je da se može „opravdati“ ljudskom motivacijom koja ipak određuje sve druge likove, ma koliko bili ekstremni.
Uprkos ovom iskoraku, pred nama je bila zaista dinamična postavka komada koji vešto barata tragikomedijom ljudskog postojanja i razume sve njegove nijanse.
Ovo se moglo primetiti i u recepciji vranjske publike, koja je predstavu pratila s pažnjom, a izvođače nagradila dugim i zasluženim aplauzom.