Simon Simonović, u vreme kada sam ja studirao, bio je u društvu stvaralaca koji su činili gornju granicu književnog života u Srbiji, rekao je u Vranju profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i književni kritičar Aleksandar Jerkov, na književnoj večeri u okviru Dana vranjske Gimnazije Bora Stanković.
"Ono što je Simon Simonović doživeo je da u redakciji Nolita sedi sa Vaskom Popom i Ivanom V. Lalićem.
Samo još na jednom mestu u svemiru i našoj književnoj kulturi mogao si u to vreme da doživiš nešto slično, ako pređeš preko puta Nolita i odeš u Prosvetu, a tamo sede Miodrag Pavlović i Stevan Raičković.
Dakle, istorija srpske književnosti za dva stola.
U to društvo nisi mogao da se kvalifikuješ tek tako.
Eventualno su tu bili Jovan Hristić i naravno Miša Stambolić.
Nekome treba pola života da se kvalifikuje u takvo društvo, a Simon je to uspeo vrlo rano", rekao je Jerkov.
Na večeri posvećenoj poznatom književniku Simonu Simonoviću, rodom iz Vranja (sinu poznatog Vranjanca Riste M. Simonovića), koji je veći deo radnog veka živeo u radio u Beogradu govorio je i Predrag Petrović, još jedan profesor pomenutog beogradskog fakulteta i književni kritičar, koji je bio blizak Simonovićev prijatelj.
On je kazao da je Vranje bilo višestruko prisutno u Simonovićevom književnom opusu.
"Simona Simonovića su za ovo zdanje vranjske gimnazije vezivale ambivalentne emocije, o čemu je i pisao.
Osim lepih sećanja iz gimnazijskih dana, ovo zdanje je u njemu budilo i jezu i nelagodnost.
Za vreme Drugog svetskog rata njegov je otac bio zatočen i mučen u ovom zdanju, čak su njegove knjige bugarski okupatori spalili ispred ove zgrade.
Simon se upravo u jednom tekstu i pitao da li će on moći da se tako hrabro nosi sa stradanjima i nedaćama poput onih sa kojima se nosio njegov otac.
Bio je u stalnoj potrazi za pronalaženjem zaklona od vetra, o čemu je takođe pisao", rekao je Petrović.
Jerkov je, pak, naglasio da je Simonović tokom svog stvaralaštva tražio vlastiti ton i izraz.
"U njegovom tonu je mogla da se oseti neka smirenost jedne komunikacijske paradigme koju je on forsirao, a koja je uvek bila potcenjena u srpskoj kulturi.
Sve što je vezano za folkor, mitologiju, za očiglednu nacionalnu prošlost to odmah ide u prvi plan, a ono što je vezano za dimenziju srpske građanske kulture, to pada.
Hoćete najbolji primer - pa vaš Bora Stanković.
Jedan od najizrazitijih urbanih pisaca u istoriji srpske književnosti, a uvek se naglašava to Bora pisac juga, dok istovremeno niko ne vidi da je Vranje u njegovom delu ultra-grad onog vremena.
Ceo jedan sloj imaginacije je zbog toga potcenjen, a Simon Simonović je bio na strani tog sloja imaginacije", kazao je Jerkov.
U okviru ove večeri prikazan je dokumentrani film o Simonu Simonoviću i otvorena izložba fotografija i knjiga Sećanje na Simona Simonovića.
Moderator razgovora sa gostima bila je Nela Dimitrijević, profesorka vranjske gimnazije.
Profil
Simon Simonović rođen je 1946. godine u Vranju, a preminuo je 4. janaura 2020. godine u Beogradu. Pravni faultet u Beogradu završio je 1968. godine kao student generacije. Godine 1981. bio je član Organizacionog odbora za obeležavanje stogodišnjice Gimnazije Bora Stanković u Vranju. Bio je pravnik po obrazovanju, a književnik po opredeljenju. Radio je kao urednik u Domu omladineu Beogradu, u izdavačkim kućama Nolit i Rad, a devedesetih godina prošlog veka rukovodio je knjižarom Pavle Bihali u Beogradu. Osnovao je izdavačku kuću Tanesi, bio njen urednik i vlasnik. Uređivao je Delo, Vidike NIN-ov Književni glasniki Književnu reč (bio je među pokretačima ovog lista 1972. godine). Objavio je petnaestak zbirki pesama i pet knjiga izabranih pesama, više knjiga proze i eseja. Izdao je i studiju Zapis narodnog stvaralaštva iz Vranja i okoline. Prevođen je na više stranih jezika.
