Vranje/Beograd - Uoči izbora u Srbiji 2. juna uočen je blagi pomak zbog formiranja Radne grupe i promena Zakona o biračkom spisku, ali ključni problemi, poput neravnopravnih izbornih uslova, pristrasnog medijskog izveštavanja, pritisaka na birače i kupovine glasova nisu rešeni, izjavio je za Glas Amerike šef misije ODIHR-a Lamberto Zanijer.
ODIHR je dan posle izbora predstavio javnosti preliminarne nalaze o sprovođenju izbora.
Između ostalog, rečeno je da su tehnički dobro sprovedeni, da je zakonski okvir dobar, ali da su na izborni proces negativno uticali pritisci na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba državnih resursa i mediji koji su favorizovali vladajuću koaliciju.
Zbog neregularnosti, proces glasanja je negativno ocenjen na sedam odsto biračkih mesta, dok je na 10 od 46 koje je ODIHR posmatrao brojanje glasova ocenjeno negativno.
Kao i na izborima u decembru prošle godine uočeni su kupovina glasova, narušavanje tajnosti glasanja, pritisci na birače, a posmatrači ODIHR-a su izneli sumnje i u tačnost biračkog spiska zbog birača koji su umrli.
Šef posmatračke misije ODIHR ipak nije želeo da kaže da li sve navedene nepravilnosti kompromituju izborne rezultate i ističe da posao posmatračke misije koju vodi nije da daje sud o rezultatima, već da registruje probleme, čiji spisak je i ovog puta poduži, jer otvorena pitanja sa decembarskih izbora nisu rešena.
„Ako pogledate izbore u decembru, opšta atmosfera tada je bila vrlo problematična.
I sada je velika polarizacija u političkom spektru, ali nije toliko ozbiljna kao u decembru, tako da postoji blago poboljšanje, bar kada je reč o atmosferi na izborima i nadam se da se to može protumačiti kao pozitivan pomak zbog dijaloga između dve strane“, rekao je Zanijer.
On je istakao da je u prethodnom periodu bilo nekih koraka napred, ali da to nije radikalno rešilo probleme u smislu boljeg nadzora biračkog spiska, sprečavanja zloupotrebe javnih resursa i omogućavanja da mediji izveštavaju nezavisno, jer su se sve te stvari se ponavljale.
Govoreći o kol centrima, Zanijer je naveo da su ih vladajuće stranke koristile da bi aktivirale birače i bili sigurni da su glasali.
„Takva praksa, sama po sebi, nije neobična, videli smo je na mnogim mestima, ali moramo znati kako se sve to radi, da li u jednom momentu prelazi u pritisak na glasače ili kupovinu glasova. Potrebna je istraga o tome i transparentnost“, kazao je Zanijer.
Na pitanje šta vidi kao glavni razlog zbog kojeg vlasti ne implementiraju ključne preporuke ODIHR, poput rešavanja nejednakih izbornih uslova, pritisaka na birače, medijske pristrasnosti i kupovine glasova, Zanijer je odgovorio da je to pitanje za vlasti u Srbiji.
„Meni je teško da govorim u njihovo ime, ali ono što smo videli je da je vlada počela formiranje radne grupe u kojoj su bili predstavnici opozicije i međunarodne zajednice.
Svi koraci su delovali kao da vlada ima nameru da nastavi da radi na tome, ali napredak je spor, dinamika unutar radne grupe je komplikovana i možda treba ponovo da se razmotri način na koji ona funkcioniše“, rekao je Zanijer.
Govoreći o tome da li bi, sa ciljem da se stvari malo brže pomeraju napred, međunarodna zajednica možda trebalo jače da pritisne vlasti u Srbiji da primene preporuke ODIHR, Zanijer je rekao da je u interesu vlasti da radi na tome zarad stabilnosti u društvu.
„Srbija ima aktivnu ulogu u međunarodnoj zajednici, učestvuje u rešavanju važnih regionalnih pitanja, ali vlada teže ide napred ako se bavi internim kontroverzama.
Mi kao međunarodna zajednica treba da podržimo napore vlade da rešava otvorena pitanja, da ponudimo pomoć, ali ne mislim da treba da preuzmemo “vlasništvo” nad internim problemima, lokalni igrači treba da nađu rešenja“, kazao je Zanijer.
