Bora Stanković je napisao Nečistu krv sa 34 godine, šta bi taj čovek da je nastavio da veruje u književnost napisao sa 44, deset godina, posebno u toj dobi, nije malo, rekao je u Vranju Muharem Bazdulj, gost prve večeri Borinih književnih dana, govoreći o temi koja se tiče Borinog uticaja na stvaralaštvo Ive Andrića.
"Podsećam da Andrić nijedan svoj roman nije napisao pre pedesete godine", kazao je Bazdulj.
On je potencirao da je Bora bio najvažniji za Andrićevo estetsko formiranje.
"Pozicija koju si imali Andrić i Bora je po meni srž i suština srpske kulture, a zapravo je potpuno nešto što nijedna politička paradgima ne može da preuzme na sebe.
Njihov slogan bi verovatno danas bio protiv nacionalizma, protiv EU", rekao je Bazdulj.
Bora i Andrić, rekao je Bazdulj, unekoliko su imali slične sudbine.
Najveći Vranjanac ostao je bez oca kao petogodišnjak, a Andrić sa samo četiri godine.
Bora je još i majku izgubio sa sedam, dok se Andriću to dogodilo kada je već bio odrastao čovek.
"Međutim, u formativnom okviru, njihova sudbina je veoma slična po tome što su u tom periodu žene bile u predemancipacijskoj fazi, nisu mogle da zarađuju, a izgubivši oca oba pisca su izgubili hranioca.
Kao što je Baba Zlata brinula o Bori, o Andriću je brinula njegova tetka po ocu Ana", rekao je Bazdulj, dodajući da su gotovo svi važni, veliki pisci ponikli na rubnim područjima Srbije.
Podsećanja radi, kada je Andrić 1969. godine boravio u Vranju i održao književno veče u sali tadašnjeg Doma JNA, hroničar Vranja i pokojni dopisnik Politike Mile Pešić zabeležio je da se najznačajniji događaj tog dana zbio u Gradskom parku, kod Borinog spomenika.
Andrić je zahtevao da mu se omogući da na tom mestu bude sam sa Borom.
On je prilazeći spomeniku, skinuo kačket, a zatim je dugo, u stavu kojim se odaje počast mirno stajao i ćutao.
U vezi s tim događajem, Bazdulj je pomenuo motiv Andrićevog duga prema Bori.
Reč gradonačelnika
Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković zvanično je otvorio 4. Borine književne dane, ističući da su ovi dani "prilika da se u Vranju okupe pisci koji će sa posebnim zadovoljstvom govoriti, ne samo o liku i delu Borisava Stankovića, već i o njegovom uticaju na celokupnu srpsku književnu scenu".
"Bora Stanković, iako na početku svoje karijere osporavan zbog upotrebe lokalizama i izvornog govora Vranjanaca, ostavio je književni opus kojim je proslavio svoj rodni grad i svoje sugrađane. Majstorski, kao niko pre njega, naš Bora je slikao ne samo predele, događaje, ljude i karaktere, već i njihovu dušu južnjačku. Kao niko pre njega znao je da opiše emociju svojih Vranjanaca, njihove strasti, čežnje, ljubavi, radosti i tuge", kazao je Milenković.
Zoran Najdić, direktor Biblioteke Bora Stanković koja organizuje Borine književne dane, naglasio je da je ta ustanova mesto koje aktivno koriste srednjoškolci i osnovci, studenti, mladi i najstariji sugrađani.
"Smatramo da je neophodno da mladi zavole knjigu i tragaju za pravim sadržajem i da je upravo kultura čitanja temelj svakog obrazovanja.
Biblioteke su osnova kulture svakog društva, a odnos prema bibliotekama je mera našeg odnosa prema sopstvenoj kulturi", rekao je Najdić, potencirajući značaj ove manifestacije.
Program Borinih književnih dana nastaviće se u sredu 22. marta, kada će od 19 časova u kamernoj sali vranjskog teatra biti promovisan novi roman Vladimira Kecmanovića Kad đavoli polete.
O romanu će govoriti autor i teoretičar književnosti dr Igor Perišić.
Organizator manifestacije je Javna biblioteka Bora Stanković, a pokrovitelj Grad Vranje.
