Narodni univerzitet u Vranju u ponedeljak obeležava 67. godišnjicu ove javne ustanove i krsnu slavu univerziteta - Sveti apostoli Filimon, Apfija i Arhip.
Ovaj značajan dan obeležen je rezanjem slavskog kolača u Crkvi Svete Trojice, a pada u vreme dok ova ustanova osmi put organizuje tradicionalnu Književnu koloniju.
Podsećanja radi, kulturno prosvetnu misiju Narodni univerzitet u Vranju započeo je 5. decembra 1955. godine pod nazivom - Radnički univerzitet.
Osnivačkom skupštinom u sali Bioskopa Sloboda, kojoj je prisustvovalo oko 250 najistaknutijih građana Vranja - učitelja, profesora, lekara, pravnika, političkih radnika, zanatlija i ljudi sa sela - započet je jedan od najvažnijih zadataka, a to je osposobljavanje, obrazovanje i usavršavanje radnika i službenika.
Najčešći oblik narodnog prosvećivanja bilo je držanje javih predavanja o aktuelnim temama za datu sredinu.
Tokom godina, uporedo sa obrazovanjem, razvijala se i kulturna delatnost ustanove.
Organizovane su različite smotre, takmičenja, susreti stvaralaca i izvođača, pre svega u narodnom i folklornom stvaralaštvu, ali i u likovnim i muzičkim umetnostima.
Susreti sela Od maja do maja imali su za cilj da se u selima omogući brži razvoj poljoprivrede, da se stvore bolji uslovi života, da se obogati kulturni život, unapredi prosveta i zdravstvo, da se zaštiti i unapredi životna sredina.
Sve to je organizovao Narodni univerzitet Vranje.
"I danas nastavljamo sa realizacijom velikog broja tradicionalnih manifestacija, ali i sa novim aktivnostima u oblastima obrazovanja i kulture", navode iz ustanove na ovaj značajan dan.
Smotra recitatora osnovnih i srednjih škola Pesniče naroda mog jedna je od aktivnosti sa najdužom tradicijom od blizu pola veka.
Takođe, u višegodišnje tradicionalne manifestacije koje organizuje Narodni univerzitet i danas, spadaju i predtakmičenje frulaša Zlatna frula juga Srbije, Međuokružna smotra dečjih folklornih ansambala i izvornih grupa, Etno- sajam, Saloni knjiga i drugo.
Jedna od najznačajnijih kulturnih aktivnosti je svakako Likovna kolonija, koja postoji od 1974. godine, najore pod nazivom Prohor Pčinjski, a od 2002. pod nazivom Vranje.
Među novijim manifestacijama posebno se izdvajaju Književna kolonija, a u skorije vreme je otpočela sa radom i Dečija likovna kolonija.
Bogat kulturni sadržaj i aktivnosti JU Narodni univerzitet dodatno oplemenjuje rad Likovne radionice, ali i izlagačka i izdavačka delatnost.
"Narodni univerzitet Vranje je ne samo čuvar kulturne baštine, nego i rasadnik mladih, talentovanih zaljubljenika u likovnu umetnost i književnost.
Uporedo sa kulturom, u budućnosti će se nastaviti i sa obrazovnim aktivnostima u delu neformalnog obrazovanja odraslih, gde beležimo najveći uspeh, jer smo za samo pet godina akreditovali više od deset najtraženijih programa za različita zanatska zanimanja.
Naša ustanova ima razloga da bude ponosna na dugogodišnju bogatu tradiciju, ali takođe ima mnogo inovativnih planova za vreme koje dolazi i u kome će se videti neophodnost postojanja jedne ovakve institucije kao što je JU Narodni univerzitet u Vranju", navode iz ustanove.
