Zakupci gradskog građevinskog zemljišta - vlasnici montažnih objekata u Vranju, protestvovaće u ponedeljak 5. marta ispred zgrade Skupštine grada, nezadovoljni Odlukom o usvajanju plana postavljanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na teritoriji grada koju je 15. januara usvojilo Gradsko veće. Pojašnjenja radi, odluka predviđa ili potpuno uklanjanje za 30 odsto objekata, pretežno na najatraktivnijim lokacijama u gradu, a za ostatak javno nadmetanje-licitaciju za zakup zemljišta na novi višegodišnji period.
Razlog nezadovoljstva preduzetnika, od koji većina vodi privatni biznis duži niz godina, neki i duže od dve decenije, je taj što je lokalna vlast ceo plan razmeštaja i namere organizovanja licitacije za pomenute lokacije građevinskog zeemljišta, sprovela bez znanja aktuelnih zakupaca i ponude bilo kakve alternative za očuvanje biznisa od koga izdržavaju vlastite i porodice zaposlenih radnika.
Ako govorimo o oko 150-200 montažnih objekata, koliko ih ima u Vranju na raznim lokacijama, onda se mora imati u vidu da se ne govori o trafikama, mini lokalima, na kraju krajeva ni o zemljištu, već o ljudima koji ostaju bez prihoda i plata, ukazuju zakupci. Kažu da je reč o cifri od oko 600 ljudi. Potencijalno, verovatno i do 2.000, ako uračunamo članove porodica čija egzistencija zavisi od toga da li će njihovi najbliži i dalje primati plate ili ne.
Vlasnik parfimerija „Kristabel“ Vukašin Petrović kaže za portal Vranje News da su se ovim povodom nezadovoljni preduzetnici, u petak 2. marta, službenim dopisom obratili gradonačelniku Vranja Slobodanu Milenkoviću, skrećući mu pažnju na to da bi sprovođenje te gradske odluke „direktno ugrozilo materijalni i socio-društveni status zakupaca građevinskog zemljišta“.
- Tražimo da se preispita i stavi van snage odluka o usvajanju plana za postavljanje manjih montažnih objekata. U suprotnom, veliki broj preduzetnika, koji savesno izmiruju obaveze prema lokalnoj samoupravi, ostaće bez biznisa i parčeta hleba za svoju porodicu. Treba li uopšte govoriti da će biti žestokih posledica po familije radnika. Ono što je najgore, ukidaju 30 odsto lokacija i planiraju potpuno fizičko uklanjanje i gašenje radnji. A vlasnicima montažnih objekata nije ponuđena nikakava alternativa. Kao da žele da jednim potezom obrišu prošlost i faktičko stanje na terenu – navodi Petrović.
On je frapiran načinom na koji vlast pokušava da sprovede ovu odluku.
- Mi smo zatečeni. Većina ljudi do juče nije znala da se ovo sprema, neki verovatno još uvek ne znaju. Shvatamo da postoji plan JP Zavod za urbanizam i Grada o razmeštaju objekata sa lokacija. Ali, takođe dobro znamo da bi svaka izmena urbanističkih uslova morala da bude podložna nekakvoj javnoj raspravi, koje u ovom slučaju nije bilo. Mi smo bukvalno sasvim slučajno saznali šta nam se sprema - objašnjava Petrović.
Konkretno, na potezu preko puta „Lepe Brene“, gde se nalazi Petrovićev montažni objekat, vlast planira fizičko uklanjanje svih objekata, bez mogućnosti da se tu dalje posluje. Tu bi, kažu, trebalo da nikne nekakav mini trg, sa travnjakom i fontanom. Slično očekuje kioske i manje montažne objekte preko puta gradske crkve, u blizini bolnice i na još nekim lokacijama. Oni, pak, kojima će biti ponuđeno da, preko učešća na licitaciji, zadrže sadašnje lokacije (ako se ne pojavi bolji ili ponuđač miliji vlasti), moraće da smanje gabarite objekata, svodeći ih na propisima zacrtanu kvadraturu. To povlači niz komplikacija - recimo da objekat brze hrane, poput kioska „Putnik“ Save Mihajlovića Talimata (preko puta DIV-a), neće moći da se priključi na vodovodnu mrežu, jer nema propisanu kvadraturu. Zaključak - čovek bi, ako hoće da zadrži lokaciju i objekat, morao da promeni delatnost jer, logično, ne može da prodaje brzu hranu ako u objektu nema tekuću vodu da radnici operu ruke. On lično, morao bi da objekat smanji sa 15 na 8 kvadrata, ako bi ga hipotetički zadržao posle licitacije.
- Kod mene radi petoro ljudi i ja sam šesti. Računajte koliko je to porodica i koliko ljudi živi od moje hamburgernice. Sad me teraju da idem na nekakvu licitaciju. Ne vidim razlog da u tome učestvujem. Jer, sve obaveze prema gradu sam do sada redovno izmirivao. Radio sam pošteno, objekat nikada nisam izdavao u podzakup. Ako smanjim kvadraturu, moram da menjam delatnost. A, ja se celog života bavim roštiljem i brzom hranom. Imam, da tako kažem, neki porodični brend. Šta drugo da radim, samo ovo znam – konstatuje sa čuđenjem Mihajlović.
Zakupci skreću pažnju da su u njihove objekte, u začetku biznisa, svojevremeno uložili po minimum 15.000 evra. Da je većina redovno izmirivala mesečnu zakupninu od 1.050 dinara po kvadratu. Da su neki od njih od početka svog biznisa Gradu platili i po 40.000-50.000 evra na ime zakupa.
- I oni sada hoće da nas oteraju. Kao da im više ne trebaju naše pare. Oni su bez emocija, kao da govore o kvadratima lima i stakla. Apelujemo na gradske oce da još jednom razmisle - kažu u glas zakupci zemljišta - vlasnici montažnih objekata.
Najavljeni protestni skup ispred zgrade Skupštine grada Vranja počeće u ponedeljak 5. marta u 8 časova ujutro. Pola sata pre toga, protestanti će imati susret za zaštitnicom građana Majom Mitić, kojoj su se obratili za pomoć u rešavanju ovog problema. Kako tvrde, očekuje se dolazak od 200 do 300 privatnika, njihovih radnika i članova porodica.
Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković sazvao je za isti dan (ponedeljak) sednicu Gradskog veća, na kojoj će biti razmatrano 12 tačaka, između ostalog i predlog Odeljenja za budžet i finasije za utvrđivanje početne cene kvadratnog metra za davanje u zakup površina javne namene za postavljanje privremenih objekata.
U gradskom Planu navodi se da je namera vlasti tipizacija i unifikacija montažnih objekata, a navodni ciljevi su zaštita zelenih i pešačkih površina, životne sredine i bezbednost saobraćaja.
