Časopis Scena, u izdanju Sterijinog pozorja, naredne godina obeležiće šezdeset godina neprekidnog izlaženja, rekla je u Vranju Ruža Perunović, urednica Centra za izdavačku delatnost tog festivala.
Po ustaljenoj praksi, i u okviru 44. Borinih pozorišnih dana, predstavljena su nova izdanja Sterijinog pozorja koje, kako je Perunović kazala, ima obimnu izdavačku delatnost kojom se ljudi iz izdavačkog centra tog festivala ponose.
"Scena je najstariji teatrološki časopis.
Danas vam prezentujemo drugi ovogodišnji broj, a treći je upravo u štampi.
Časopis je zadržao svoje stalne rubrike - svaki broj započinjemo intervjuom sa nekom od značajnih ličnosti iz sveta pozorišta, pratimo festivale, gotovo sve koji se odigravaju u Srbiji i regionu, i sa njih izveštavamo.
Imamo stalnu rubriku Teorijske scene, u okviru koje objavljujemo nove radove iz oblasti teorije pozorišta, rubriku Istorijska scena u okviru koje imamo novi temat u kome govorimo o ženama u našem pozorištu, počev od 19. veka i formiranja teatra kod nas do današnjih dana.
Scena ima i svoje stalne rubrike koje se odnose na vezu između obrazovanja i pozorišne umetnosti - dajemo prikaze knjiga iz oblasti teatrologije i svaku Scenu završavamo, mislim da je to već poznato, ali svakako treba istaći, objavljivanjem neobjavljenih dramskih tekstova", rekla je Perunović.
Časopis Scena može se čitati u ćiriličnoj i latiničnoj verziji u PDF formatu na sajtu Sterijinog pozorja (svaki broj se može i slobodno preuzeti za korišćenje).
Sterijino pozorje trenutno u štampi ima i novi broj (novo godište) Godišnjaka pozorišta Srbije koji sadrži pregled/popis svih pozorišnih dešavanja u Srbiji.
"U njemu se nalaze svi festivali, sve premijere, svi važniji pozorišni događaji.
Reč je o jednoj vrsti arhive koja je, opet, značajna za proučavaoce i teatrologe, koja ostaje kao svedočanstvo za budućnost, kao sumiran trag onoga što se dešava u pozorišnom životu Srbije", rekla je Perunović u Vranju.
Sterijino pozorje imalo je ove godine više drugih značajnih izdanja.
U okviru edicije Ekspozicija objavljene su dve knjige koje nisu namenjene samo uskostručnoj publici.
Najpre je tu knjiga Neodustajanje glumice Marije Medenice (glumičina doktorska disertacija preoblikovana u knjigu; naslov Neodustajanje je zapravo naziv monodrame koja se izvodi u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i sa uspehom gostuje po festivalima).
Drugo izdanje je knjiga sa naslovom Između zmaja i njegovog gneva, publikacija urednika izdavačke delatnosti Sterijinog pozorja Miloša Latinovića, koja obuhvata osam eseja i jednu književnu kritiku (spisi o autorovom pozorišnom iskustvu iz ugla gledaoca, ali i iz ugla menadžera pozorišne kuće BITEF, urednika lista i čoveka koga zanima kultura u Srbiji).
Još dva značajna izdanja Sterijinog pozorja ove godine su Smeh i suze u raljama istorije Ljiljane Pešikan Ljuštanović i Vođstvo alternativnih pozorišnih organizacija u Srbiji autorke Nade Jeftenić, oba u okviru biblioteke Dramaturški spisi.
Knjiga Jeftenićeve, kako je rekla Perunović, jeste takođe naučna studija - doktorska disertacija, sa svom naučnom literaturom, u okviru koje se istražuje fenomen vođstva i načina na koji funkcionišu alternativne pozorišne organizacije.
"Autorka se studiozno bavila teroijskim i empirijskim istraživanjem; postigla je najpre teorijski profiler tih pozorišta, kakvi sve profili vođa postoje i kako se profiliše vođstvo inače, koji izbor vođe je bolji i korisniji, koliko grupa zavisi od samog profila, a drugi deo je empirijski, jer se autorka bavila istraživanjem na uzorku od 25 pozorišnih organizacija kod nas (mahom na teritoriji Beograda i okoline) izvodeći određene zaključke.
Knjiga jeste uskostručna, ali može da koristi svima u smislu postavljanja određene organizacije i hijerarhije u umetničkoj grupi", rekla je Perunović.
Što se tiče knjige profesorke narodne književnosti Pešikan Ljuštanović, koja se u svom radu između ostalog bavi i pozorištem i teatrologijom, njena knjiga (izašla iz štampe pre dve nedelje) naslovom dosta otkriva - reč je o šest eseja u kojima ona pre svega poziva svoje bazično znanje iz iskustva narodne književnosti i isputuje odnos tradicionalnog i savremenog.
"Govori o dramskim elementima i stvaralaštvu sa različitih aspekata u delima Borislava Mihajlovića Mihiza, Dušana Kovačevića, Maje Pelević i Stevana Sremca.
Kad to čujemo, verujemo da tu ima svačega, ali je sve zaista lepo poređano i povezano i jednu logičku celinu", rekla je Perunović.
Sva izdanja se preko sajta Sterijinog pozorja mogu poručiti u PDF formatu ili štampanom obliku, dodala je na kraju Perunović.