Vranje - Podaci o privrednim kretanjima saopšteni iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za jun ove godine pokazuju, izgleda, da je najgore iza nas.
Prema podacima RZS industrijska proizvodnja veća je za 9,5 odsto u odnosu na maj, što znači da industrija polako prevazilazi probleme iz marta i aprila meseca kada je zabeležila veliki pad.
Kako analizira portal Talas, zapravo, nivo industrijske proizvdnje u junu 2020. bio je je 2,6 odsto veći nego u junu prethodne godine.
To znači da se nivo industrijske proizvodnje polako približava proseku za 2019. godinu, ali da je i dalje daleko ispod vrednosti krajem te godine, kao i daleko od trenda.
Najvažniji segment industrije, prerađivačka industrija, imala je rast u junu od 4,1 odsto u odnosu na jun 2019.
Značajan rast zabeležile su prehrambena industrija (6,3%), drvna industrija (8,3%), hemijska industrija (9,6%) i farmaceutska industrija (16,9%), kao i proizvodnja nameštaja (11,6%).
I dalje najgore stoje proizvodnja automobila, proizvodnja osnovnih metala (gvožđe i čelik), guma i obojenih metala.
Stanje u izvozu direktno prati industrijsku proizvodnju.
Izvoz se oporavio nakon veoma niskih rezultata u aprilu, ali se i dalje nalazi ispod svojih vrednosti u ovom periodu.
Tokom prvih šest meseci ove godine ukupna vrednost izvoza iz Srbije niža je za skoro 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Ali ovaj pad nije svuda isti: najviše je zabeležen u automobilskoj industriji, potom u grani proizvodnje mašina, ali i osnovnih i obojenih metala (gvožđe, čelik , bakar itd), te proizvoda od gume.
RAST PROMETA U MALOPRODAJI
Promet u maloprodaji nastavlja da raste nakon velikog pada u aprilu. Rast u odnosu na maj bio je gotovo 10 odsto. Time se promet u maloprodaji oporavio od korone - u poređenju sa junom prošle godine promet je u tekućim cenama veći za 9,6 procenata. U junu je promet zapravio bio veći nego tokom bilo kog meseca prethodne godine osim decembra koji je, zbog praznika (veći broj slava, Nova godina ali i priprema za Božić i slave početkom januara), poznat kao mesec sa najvećim godišnjim prometom. U odnosu na maj, prodaja prehrambenih proizvoda povećana je za 5 odsto u tekućim cenama, neprehrambenih proizvoda za 12 odsto, a goriva za 18 procenata. Do oporavka prometa od efekata korona krize došlo je stoga u većini segmenata, što je vidljivo i u tome da je promet i prehrambenih i neprehrambenih proizvoda značajno veći nego u junu prethodne godine (9 odsto ili 24 procenta pojedinačno). Pad prometa u segmentu goriva više se može povezati sa smanjenjem cena naftnih derivata koji su, usled smanjenja tražnje za njima, dosta pojeftinili tokom prethodnih nekoliko meseci.
Neki drugi sektori, na primer prehrambena, duvanska i hemijska industrija, uspele su čak i da povećaju vrednost svog izvoza.
Posmatrano prema izvoznim destinacijama, najveći je pad izvoza u Italiju (tek 2/3 vrednosti iz prethodne godine) što je pre svega posledica pada proizvodnje i izvoza automobila iz Kragujevca.
Smanjenje izvoza u naše druge velike ekonomske partnere uglavnom je u rangu oko 10 odsto, kao što je slučaj sa Nemačkom, Rusijom, Rumunijom i Francuskom, dok je veće smanjenje (ranga 15-20 odsto) zabeleženo u slučaju Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Austrije i Slovenije.
ZAPOSLENOST: PROBLEM RAD NA CRNO
Prema zvaničnim podacima, broj zaposlenih u junu bio je veći u odnosu na stanje u prošloj godini za 35.500. Da li je ovo realna brojka, imajući u vidu veliki pad privrednih aktivnosti do koga je došlo tokom drugog kvartala? Iako postoje ozbiljni problemi vezani za podatke o tržištu rada (čemu je svedočila i ozbiljna rasprava između Fiskalnog saveta i samog RZS-a), postoje argumenti da su ovi podaci validni. Prvo, dva paketa Vladinih mera pomoći privredi u sebi su sadržala i pomoć za isplatu zarada zaposlenima – što znači da preduzeća još do jeseni neće otpuštati radnike dok paketi ne isteknu, inače bi morali da vrate ova sredstva. Druga stvar jeste u tome što prvi talas otpuštanja prvo pogađa one zaposlene u preduzećima koja su najmanje produktivna, te one radnike čije otpuštanje ne donosi troškove u vidu otpremnina, i koje je najlakše zameniti jednom kada se stanje promeni. Ovo sve znači rad na crno. Podaci o neformalnoj zaposlenosti iz Ankete o radnoj snazi biće objavljeni kasnije, a tek bi oni mogli da ukažu na to kakvo je pravo stanje na tržištu rada, imajući u vidu da je na ovakav način zaposleno oko 450.000 ljudi.
