Vranje/Beograd - Milena Marković dobitnica je Ninove nagrade za roman Deca u izdanju izdavačke kuće Lom, saopšteno je u ponedeljak u Hotelu Moskva na konferenciji za medije, javljaju prestonički mediji.
Ona je 68. dobitnik prestižne nagrade NIN.
Rođena je u Zemunu 1974. godine.
Objavila je knjige Pas koji je pojo sunce (2001), Istina ima teranje (2003), 3 drame (2006), Crna kašika (2007), Ptičje oko na tarabi (2009), Pre nego što sve počne da se vrti (2011), Pesme (2012), Drame (2012), Pesme za žive i mrtve (2014), Zmajeubice (2014), Pesme za žive i mrtve, sabrane pesme (2017).
Drame su joj izvođene i to: Paviljoni – kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru (2001), Šine (2002), Nahod Simeon (2006), Brod za lutke (2006), Šuma blista (2008), Zmajeubice (2014), Deca radosti (2016), Pet života pretužnog Milutina (2018), Livada puna tame (2019).
Realizovani su joj scenariji za igrane filmove Sutra ujutru (2007), Beli beli svet (2009), Otadžbina (2016), Živ čovek (2020), kao i za dokumentarni film Rudarska opera (2007).
Dobitnica je Specijalne nagrade u Beču za najbolje drame sa ex-Yu prostora, tri nagrade Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst (Nahod Simeon, Brod za lutke i Zmajeubice), kao i nagrade za dramsko stvaralaštvo Borislav Mihajlović Mihiz, 2007. i Todor Manojlović, 2009. povodom drame Brod za lutke. Za knjigu 3 drame dobila je nagradu Miloš Crnjanski, za knjigu Ptičje oko na tarabi nagrade Biljana Jovanović i Đura Jakšić, kao i nagradu Pero Despota Stefana za poeziju 2014.
U najužem izboru ove godine, osim nje, bilo je još pet autora - Ilija Đurović: Sampas (Treći trg i Srebrno drvo), Elvedin Nezirović: „Ono o čemu se ne može govoriti (Laguna), Vladimir Kopicl: Španska čizma (Laguna), Srđan V. Tešin: Mokrinske hronike (Arhipelag), David Albahari: „Pogovor“ (Čarobna knjiga).
U žiriju NIN-ove nagrade za najbolji roman godine bili su Teofil Pančić (predsednik), te Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Marija Nenezić.
Opis romana
bila jednom jedna devojka
lepa i ponosna
brza i smejava
sa dugom kosom i belim rukama
i ta je devojka mislila
ja sam najbolja i najlepša
ovde nema nikoga za mene
gde je taj koji je za mene
jednom je dobila cveće devojka
bacila je
drugi put dobila je pesmu
bacila je
treći put dobila je prsten
bacila je
i jednog dana došao je vetar
i vetar je tako zagrlio
da nije mogla da diše
i vetar joj je podigao suknju
i vetar joj je podigao kosu
i vetar je okrenuo i obrnuo
i nije znala devojka
šta se sa njom dešava
i onda je nju vetar podigao
i odneo daleko daleko
više je nikad nisu videli
ni mama ni tata ni bata ni seka
postala je strašna vetrovita kraljica
tamo u oblacima
i jedino što je volela
to su bila deca
deca dole što trče i skaču
deca što se smeju
deca što ne plaču
a sad spavaj
